Vesti 21.03.2023

Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak, tokom zvanične posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa šeikom Mohamedom bin Rašidom Al Maktumom, potpredsednikom i premijerom Emirata, vladarom Emirata Dubai.

Newsroom, 21.03.2023, 19:09

Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak, tokom zvanične posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa šeikom Mohamedom bin Rašidom Al Maktumom, potpredsednikom i premijerom Emirata, vladarom Emirata Dubai. Kako se navodi u saopštenju za javnost iz Predsedničke administracije, Klaus Johanis je i ovom prilikom potvrdio značaj i veoma dobar nivo bilateralnih odnosa sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Lider iz Bukurešta je istakao čvrstinu političkog dijaloga i nedavno intenziviranje ekonomske i sektorske saradnje. Klaus Johanis i Mohamed bin Rašid Al Maktum razmotrili su oblasti od prioritetnog interesa za dve zemlje, a to su energetika, uključujući obnovljive izvore, obrazovanje, poljoprivredu, transportnu infrastrukturu, digitalnu povezanost, civilnu zaštitu i sajber bezbednost.

Broj saobraćajnih nesreća u Rumuniji beleži smanjenje. Tokom prošle godine bilo je oko 200 nezgoda manje. Broj poginulih u saobraćaju smanjen je za 145, a broj povređenih za oko 100. Tokom protekle godine 2022 na putevima u Rumuniji dogodilo se 4.700 saobraćajnih nezgoda, poginulo je preko 1.630 ljudi i teško povređeno skoro 3.700 lica, to su ujedno i najniže brojke zabeležene u poslednjoj deceniji, obaveštava Generalni inspektorat rumunske policije. Ove nedelje, putari sprovode preventivne akcije na rizičnim područjima i deonicama puteva u zemlji.

Rumunija je među 17 članica Evropske unije koje su potpisale učešće u zajedničkom evropskom projektu nabavke naoružanja za nacionalne zalihe i podrške Ukrajini. Plan je izradila Evropska odbrambena agencija, koja je napravila vezu između zahteva za naoružanje zemalja članica i Ukrajine, s jedne strane, i evropske industrije naoružanja, s druge. Program ima dve nabavne linije – granata kalibra 155 na period od dve godine i na period od sedam godina, druge vrste municije. Treća komponenta projekta ima za cilj povećanje proizvodnih kapaciteta nekih proizvođača oružja iz EU.

Evropska komisija odobrila je u utorak šemu vrednu 103 miliona evra koju je pokrenula Rumunija za podršku investicijama u razvoj kapaciteta za skladištenje električne energije. Ukupan budžet za razvoj kapaciteta skladištenja, obezbeđen je iz evropskih fondova, kroz mehanizam za oporavak i otpornost i iz nacionalnih fondova. Projektom je predviđeno puštanje u rad kapaciteta od najmanje 480 MVh skladišta električne energije u baterijama do 31. decembra 2025. Komisija je odlučila da je rumunska šema neophodna i odgovarajuća za ubrzanje ulaganja u skladišta električne energije, doprinoseći na taj način strateškim ciljevima EU koji se odnose na zelenu tranziciju“, navodi se u saopštenju Evropske komisija.

Građevinski radovi u Evropskoj uniji beleže porast u prvom mesecu ove godine za 3,5% u odnosu na poslednji mesec prošle godine – pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evrostat. Rumunija i Mađarsku su među zemljama članicama, koje beleže značajan pad, iz meseca u mesec. U slučaju Rumunije, pad od 4,3% u januaru dolazi nakon pada od 0,3% u decembru. Medjutim, na godišnjem nivou, u januaru 2023. godine, u odnosu na januar 2022. godine, Rumunija je među zemljama EU u kojima su građevinski radovi zabeležili najznačajnija povećanja, odnosno 5,9%.

Sindikalci rumunskog šumarstva organizovali su u utorak protest ispred Poslaničkog doma u Bukureštu. Akciji su prisustvovali članovi iz cele zemlje, kao i predstavnici strukovnih udruženja i udruženja poslodavaca iz te oblasti. Glavni zahtevi su izuzeće uprave šuma u ​​javnoj svojini od primene korporativnog upravljanja, kao i održavanje privrednih aktivnosti u okviru postojećih struktura šumarske uprave. Rumunska vlada je krajem prošle godine pokrenula predlog zakona o izmenama i dopunama hitne uredbe o korporativnom upravljanju javnim preduzećima. Po mišljenju sindikata šumarstva, ovim amandmanom se ugrožava upravljanje javnim šumama, jer će ih, nakon osnivanja akcionarskih društava, država uvrstiti na berzu, a veliki privredni subjekti zainteresovani za rumunsko drvo, postaće vlasnici akcija u državnim preduzećima. Normativni akt je već odobrio Senat.

Ukrajina je dala pismenu saglasnost za početak merenja na kanalu Bastroe, na Dunava, koje su zatražile rumunske vlasti kako bi se razjasnio problem bagerovanja, radove koje je izvodila Ukrajina. Ministar saobraćaja Sorin Grindeanu pozdravio je nameru Ukrajine da izmeri dubinu kanala Bastroe. S obzirom na to da su čak i predstavnici Evropske komisije podržali zahteve Rumunije, u interesu obe države je da se razjasni situacija sa bagerovanjem koje je izvršila Ukrajina na celom rukavcu Čilije i na kanalu Bastroe“, rekao je Sorin.Podsećamo, rumunske i ukrajinske vlasti su se dogovorile da rumunski stručnjaci 15. marta počnu merenja na rukavcu Čilije i na kanalu Bastroe, medjutim, provere su počele 17. marta samo na Čiliji, u nedostatku pismene saglasnosti od ukrajinske strane. Kijev tvrdi da su radovi koji su izvršeni na kanalu Bastroe legalni, i odnose se na čišćenje i održavanje kanala. Međutim Rumunija, navodi da ako su Ukrajinci kopali preko dozvoljene dubine od 3,5 metara, radovi mogu imati negativan uticaj na ekosistem delte Dunava, koja je pod zaštitom Uneska.

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u utorak u Rusiji,
drugog dana svoje državne posete, da ,,prioritet daje strateškim odnosima Moskve i Pekinga,
dve velike sile, prenosi AFP. Lider iz Pekinga je rekao da je pozvao svog
ruskog kolegu Vladimira Putina da poseti Kinu ove godine, što je znak povezanosti
dve zemlje na pozadini tenzija sa Zapadom. Dvojica lidera su u ponedeljak
razgovarali o ratu u Ukrajini. Očekuje se da dve zemlje potpišu dva velika
sporazuma o proširenju strateške bilateralne saradnje i partnerstva. Prema izvorima
u Moskvi, na dnevnom redu razgovora je i tehničko-vojna saradnja, usred
strahovanja Zapada da bi Peking mogao da isporuči oružje Rusiji za rat koji
trenutno vodi protiv Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u utorak da mirovni
plan koji je Kina predstavila krajem februara može biti osnova za okončanje
sukoba u Ukrajini, prenosi Bi-Bi-Si. Mnoge tačke mirovnog plana za Ukrajinu
koji je predložila Kina koreliraju sa tačkom gledišta Rusije,
izjavio je Vladimir Putin na konferenciji za novinare održanoj sa liderom
Pekinga Si Đinpingom na kraju novih razgovora održanih u utorak. u Moskvi. Si
Đinping je sa svoje strane rekao da se vlada u Pekingu zalaže za aktivno
pomirenje i uvek za mir i dijalog.Prema mišljenju analitičara, za Vladimira
Putina je poseta Si Đinpinga dobrodošla, jer mu omogućava da pokaže da nije
međunarodno izolovan. Kina nije osudila rat Rusije protiv Ukrajine, ali je
uključena u mirovne pregovore. Si Đinping je na početku posete istakao
neutralnu poziciju Kine.

U Rumuniji su najavljeni brojni događaji napovodom obelezavanja Dana Svetske poezije 21. marta. Nacionalni muzej književnosti u Bukureštu zakazao je niz javnih predavanja, izložbi i emisija u bibliotekama i obrazovnim jedinicama, kao i nekoliko događaja na otvorenom posvećenih poeziji. Na Memorijalu Ipotesti u severoistočnoj Rumuniji, Nacionalni studijski centar Mihai Eminesku organizuje tradicionalni pesnički maraton u kome učestvuje skoro 20 autora. Nacionalni muzej književnosti u Jašiju, u istočnoj Rumuniji, takođe organizuje pesnički maraton.

Grad Temišvar (zapad) će u petak primiti nagradu Zlatna jabuka kao priznanje za napore da se grad promoviše kao međunarodna turistička destinacija. Zlatna jabuka Kondor ili Zlatni apel smatra se ekvivalentom Oskara u kinematografiji, dodeljuje je Međunarodna federacija novinara i turističkih pisaca FIJET ličnosti,gradu ili organizaciji, kao priznanje za napore na promociji i razvoju turizma. Temišvar će tako ući u galeriju rumunskih destinacija nagrađenih ovim trofejem: Bukovina (severoistok), delta Dunava (jugoistok), Marginimea Sibiului (centar), Oradea (severozapad).