Vesti 07.02.2023
U snažnim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili Tursku i Siriju poginulo je više od 5.000 ljudi - prema najnovijim zvaničnim podacima objavljenim u utorak, dok spasilačke ekipe nastavljaju da pokušavaju da vade preživele iz ruševina.
Newsroom, 07.02.2023, 18:25
U snažnim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili Tursku i Siriju poginulo je više od 6.300 ljudi – prema najnovijim zvaničnim podacima objavljenim u utorak, dok spasilačke ekipe nastavljaju da pokušavaju da vade preživele iz ruševina. Istovremeno ima na desetine hiljada ranjenih. Prema procenama vlade u Ankari, 13 miliona ljudi u Turskoj pogođeno je zemljotresom jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, praćen brojnim snažnim naknadnim potresima, koji su u ponedeljak pogodili tursko-sirijsku pograničnu oblast. Predsednik Tajip Erdogan proglasio je u utorak 10 pogođenih provincija zonom katastrofe“, uvodeći vanredno stanje u regionu na tri meseca. Prema njegovim rečima, pomoć za operacije traganja i spasavanja do sada je ponudilo 70 zemalja. Rumunija se pridružila međunarodnim naporima podrške Turskoj. Poslala je tri vojna aviona sa 60 rumunskih spasilaca, specijalizovane tragačko-spasilačke timove, lekare i medicinske sestre, tim sastavljen od specijalizovanog osoblja i kinološki tim, sa pripadajućom specijalizovanom opremom.
Federacija Sanitas, čiji su članovi bili nezadovoljni zbog Zakona o plaćanju i nedovoljnom finansiranju zdravstvenih ustanova i socijalne pomoći u Rumuniji, nastavila je u utorak proteste. Na listi zahteva su povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti za najmanje 15% za pokrivanje inflacije, početak pregovora sa Vladom u Bukureštu i socijalnih partnera, nacrt novog zakona, isplaćene naknade zaposlenih od javnih sredstava, odnosno obezbeđivanje adekvatnih i dovoljnih sredstava za zdravstvene ustanove i socijalnu pomoć. Delegacija Federacije Sanitas primljena je u ponedeljak, prvog dana protesta, u Vladi. Sindikalna organizacija je najavila da će nastaviti proteste i u sredu.
Republika Moldavija zaslužuje da bude deo evropske porodice, rekla je predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Moldavije Natalijom Gavrilica u Briselu, posle sastanka Saveta EU-Republika Moldavija. Moramo da ubrzamo integraciju vaše zemlje u jedinstveno evropsko tržište, rekala je Metsola, a prenosi Moldpres. Ona je obećala da će Evropski parlament ispuniti svoje obaveze u vezi sa dodelom 145 miliona evra ponuđenih u vidu makrofinansijske podrške. Naći ćemo način da budemo ne samo korisnici evropske pomoći, već i da doprinesemo većoj bezbednosti na granicama i da budemo deo napora da se obezbedi mir i stabilnost na evropskom kontinentu“, kazala je šefica vlade iz Kišinjeva. Prisutna na sastanku, rumunska državna sekretarka za evropske poslove Danijela Gatman ponovila je čvrstu posvećenost Rumunije i EU da podrže Republiku Moldaviju, u kontekstu u kojem ova država prolazi kroz niz kriza zbog ruske agresije na Ukrajinu.
Rumunija i Bugarska žele da se priključe šengenskom prostoru ove godine, potvrdili su premijeri dve zemlje Nikolae Čiuka i Galab Donev. Dvojica zvaničnika da je važno održavati dobru saradnju i da su potrebna evropska rešenja za nastavak borbe protiv ilegalnih migracija. Na video-konferenciji, dvojica zvaničnika su takođe govorili o preduzimanju konkretnih koraka za obezbeđivanje trajne plovnosti Dunavom i izgradnji novog mosta u regionu Đurđu-Ruse.
Senatori u Bukureštu su jednoglasno izglasali nacrt zakona za dopunu Krivičnog zakonika, koji predviđa da vozači zatečeni pijani za volanom ili pod dejstvom zabranjenih supstanci, kao i oni koji voze bez dozvole, idu direktno u zatvor ako izazivaju saobraćajnu nesreću koja rezultira žrtvama. U Rumuniji godišnje pogine 100 ljudi u saobraćajnim nesrećama koje izazivaju vozači u ovakvim situacijama, izjavio je inicijator nacrta zakona, senator PSD Robert Kazančuk. Svake godine oko 20.000 ljudi ostane zbog vožnje bez dozvole zato što voze pod dejstvom alkohola ili droge, a nakon usvajanja nacrta zakona sudije više neće moći da obustavljaju izvršenje zatvorskih kazni. Dokument ide u Poslanički dom, koji je odlučujuće telo.