Vesti 01.02.2023
Senat i Poslanički dom iz Bukurešta počeli su danas prvo ovogodišnje redovno zasedanje parlamenta.
Newsroom, 01.02.2023, 19:33
Senat i Poslanički dom iz Bukurešta počeli su danas prvo ovogodišnje redovno zasedanje parlamenta. Na dnevnom redu bili su važni nacrti zakona za poštovanje rokova predviđenih Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije. Lideri PSD-a i PNL-a, glavne stranke vladajuće koalicije, najavili su, među zakonodavnim prioritetima, nacrte zakona koji se odnose na obrazovanje i reformu specijalnih penzija. Liberali kao prioritet imaju i povećanje cenzusa sa kojeg se oporezuju penzije i nacrt zakona o spajanju lokalnih sa parlamentarnim izborima koji su predviđeni za 2024. Shodno protokolu koalicije, rotacija premijera između PNL i PSD će se održati u maju. Socijaldemokrate su saopštile da rade na novom vladinom programu, a predsednik socijaldemokrata Marčel Čolaku, koji će u ovom slučaju preuzeti funkciju premijera, izneo je ideju o smanjenju oporezivanja rada i povećanje poreza kompanijama sa veoma visokim primanjima. Iz opozicije, USR i Snaga desnice podnele su, na plenarnoj sednici Poslaničkog doma, predlog za izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova Lučijanu Bodeu pod naslovom Rumunija zaslužuje više od lopova na javnim pozicijama“, u kontekstu optužbi za plagijat u vezi sa njegovom doktorskom tezom. Senat je usvojio deklaraciju u kojoj ponovo potvrđuje svoju posvećenost jačanju zakonodavnih napora na komemoraciji žrtava Holokausta i naglašava potrebu uključivanja svih državnih institucija i svih građana kako bi se poštovala ljudska prava i slobode.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, boraviće u zvaničnoj poseti Azerbejdžanu, u Bakuu, od 2. do 3. februara, na poziv svog kolege Ilhama Alijeva. Dvojica predsednika otvoriće Ministarski sastanak Konsultativnog saveta Južnog gasnog koridora. Poseta šefa rumunske države odvija se u nastavku veoma dobrih razgovora vođenih sa predsednikom Azerbejdžana, u Bukureštu, decembra 2022. godine, povodom njihovog učešća na ceremoniji potpisivanja Sporazuma između Vlada Republike Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske u vezi sa Strateškim partnerstvom u oblasti razvoja energetike i zelenog transporta. U Bakuu će biti procenjeno stanje implementacije regionalnih projekata interkonekcije kao što je podmorski kabl za prenos električne energije i razmatraće se pokretanje sličnih projekata u digitalnoj oblasti. Azerbejdžan je prva zemlja u regionu Južnog Kavkaza sa kojom je Rumunija 2009. podigla bilateralne odnose na nivo strateškog partnerstva.
Sud u Bukureštu odbacio je zahtev Antikorupcijskog direktorata za preventivno hapšenje na 30 dana direktora Romarma Gabrijela Cucua i Aleksandra Picurke, sina bivšeg selektora rumunske fudbalske reprezentacije Viktora Picurke, u slučaju sticanja neusaglašenih zaštitnih maski za Ministarstvo odbrane. Njih dvojica će biti stavljeni pod sudsku kontrolu. Aleksandru Picurki je u utorak određen pritvor od 24 sata, optužen za kupovinu uticaja, dok je Gabrijelu Cucu takođe određen jednodnevni pritvor. U istom dosijeu Viktor Picurka je pod sudskom kontrolom, zbog kupovine uticaja. Prema Nacionalnom antikorupcijskom direktoratu, tokom pandemije izazvane Kovidom-19, između marta 2020. i septembra 2021, Gabrijel Cucu, kao generalni direktor Romarma, državne kompanije i glavnog dobavljača odbrambenih tehnologija, bi ušao u udruženje preduzeća čiji je deo bila i kompanija koju je kontrolisao Aleksandru Picurka, pod nepovoljnim uslovima za kompaniju koju je vodio, dva ugovora o javnim nabavkama za kupovinu neusaglašene opreme za proizvodnju zaštitnih maski. Gabrijel Cucu je navodno primio mito preko posrednika u iznosu od 50.000 leja, što je ekvivalentno 10 hiljada evra.
Oko 1.000 zaposlenih u prosveti protestovalo je u sredu u Bukureštu, nezadovoljni platama koje primaju za posao koji obavljaju. Ljudi skreću pažnju da je nenastavno osoblje jedina kategorija budžetskih radnika koja ni ove godine nije dostigla nivo osnovnih plata predviđenih okvirnim zakonom za 2022. godinu. Osnovne plate nenastavnog osoblja kreću se od 1.800 (366 evra) i 2.300 leja (468 evra). Federacije prosvetara traže od vlade da usvoji normativni akt na osnovu kojeg i oni koji ne predaju dobijaju odgovarajuće plate, uz odobravanje povećanja uslova rada za sve kategorije zaposlenih u prosveti.