Vesti 23.11.2022

Zajednički napor da se podrži Ukrajina i solidarnost rumunsko-letonske saradnje bile su istaknute teme u Rigi, izjavio je predsednik Klaus Johanis na zajedničkoj konferenciji za novinare sa letonskim kolegom Egilsom Levitsom.

Newsroom, 23.11.2022, 18:16

Zajednički napor da se podrži Ukrajina i solidarnost rumunsko-letonske saradnje bile su istaknute teme u Rigi, izjavio je predsednik Klaus Johanis na zajedničkoj konferenciji za novinare sa letonskim kolegom Egilsom Levitsom. Poseta predsednika Johanisa Rigi odvija se u kontekstu obeležavanja 100 godina od otvaranja prve diplomatske misije. Dvojica šefova država su se osvrnula i na pitanje pristupanja Rumunije šengenskoj zoni slobodnog kretanja. Klaus Johanis je izjavio da Rumunija nije bila i neće biti zemlja koja dozvoljava nekontrolisanu migraciju putem ilegalnog prelaska granica. S druge strane, šef rumunske države je napomenuo da je svog letonskog kolegu Egilsa Levitsa obavestio o nameri Bukurešta da otvori ambasadu u Rigi i dodao da će bilateralni odnosi biti bliži zahvaljujući rastu komercijalne razmene, ali i obnavljanju direktnih, redovnih letova između glavnog grada Letonije i Bukurešta, počev od 1. maja sledeće godine. Predsednik Letonije je konstatovao zajednički pristup dve zemlje po pitanju budućnosti EU i pozdravio učešće Rumunije u misiji vazdušne policije NATO-a u baltičkim zemljama od 2023. godine. Klaus Johanis će u četvrtak boraviti u zvaničnoj poseti Litvaniji, u Vilniusu, a u petak će zajedno sa svojim kolegama iz Litvanije, Letonije i Poljske učestvovati na samitu posvećenom jačanju istočnog krila NATO-a, podršci Ukrajini i Republici Moldaviji

Predsednik Rumunije Klaus Johanis pozdravio je zaključke izveštaja Evropske komisije u kojima se predlaže ukidanje Mehanizma za saradnju i verifikaciju u oblasti pravosuđa. Faza je završena, ali se moraju uložiti dodatni napori, jer su reforme neophodne, naglasio je šef države. Zauzvrat, premijer Nicolaje Ćuka u saopštenju za javnost navodi da izveštaj Evropske komisije i razvoj događaja ohrabruje vladu da nastavi putem podrške nezavisnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije u korist rumunskog društva.

Bukurešt će prvi put biti domaćin 29. i 30. novembra sastanka ministara spoljnih poslova NATO. Na agendi sastanka Severnoatlanskog saveta nalaze se teme o primeni odluka donetih na savezničkom samitu u Madridu tokom leta, ratu u Ukrajini, energetskoj bezbednosti i partnerima. Ukrajina, Republika Moldavija, Gruzija i Bosna i Hercegovina, kao i Finska i Švedska su pozvane da učestvuju na sastanku u Bukureštu.

NATO saveznici izveli su u sredu vojnu vežbu da testiraju protivvazdušnu
odbranu i protivraketnu odbranu rasporedjenu u Rumuniji, otprilike nedelju dana
nakon što se zalutala raketa srušila na teritoriju Poljske i otkrila rupe u
vazdušnom štitu NATO-a, prenosi Rojters. Francuski sistem protivvazdušne
odbrane raspoređen u Rumuniji odbio je simulirani napad savezničkih borbenih
aviona, saopštila je Saveznička vazdušna komanda NATO-a u Ramštajnu, u zapadnoj
Nemačkoj. U vežbi su učestvovali turski borbeni avioni F-16, španski avioni
Eurofighter, američki avioni Grouler dizajnirani za elektronsko ratovanje i
francuski avioni Rafale koji su leteli sa nosača aviona Šarl de Gol, dodala je
komanda. Kao odgovor na rat koji je Rusija vodi protiv Ukrajine, nastavljamo
da jačamo naše kapacitete za odvraćanje i odbrambene sisteme na istočnom boku Alijanse,
rekla je portparolka NATO-a Oana Lungesku.

Rumunija i Španija se zalažu za sposobniju, odgovorniju EU, osposobljenu da pruži podršku, koja će imati značajnu ulogu implementacijom Strateškog kompasa i u punoj komplementarnosti sa NATO-om i izbegavanjem preklapanja, uključujući i trenutni bezbednosni kontekst obeležen ruskom agresijom na Ukrajinu, navodi se u zajedničkoj izjavi koju su u sredu u gradu Kasteljon de la Plana u Španiji potpisali šefovi rumunske i španske vlade. Bukurešt i Madrid izražavaju svoju posvećenost snažnom i konsolidovanom NATO-u, usredsređenom na punu implementaciju Strateškog koncepta usvojenog u Madridu, sa posebnim akcentom na jačanje odbrane i odvraćanja istočnog krila, obezbeđujući istovremeno, doprinos kolektivnoj odbrani zasnovanoj na pristupu 360 stepeni“.Predsednik španske vlade Pedro Sančez primio je premijera Nikolaja Ćuku, uz vojne počasti, u Kasteljon de la Plana. Premijer Ćuka smatra da su bilateralne veze su još čvrsće zbog veoma jake, dobro integrisane i veoma aktivne zajednice od skoro milion Rumuna koji doprinose razvoju španskog društva i ekonomije.

Danas je Poslanički dom izglasao nacrt izmene i dopune Zakona o energetici, kojim ogranićena najviša cena električne energije ne sme biti veća od 1,3 leja po kW/h. PNL smatra da je novi oblik pravilnika koristan za domaće i industrijske potrošače. Iz opozicije, AUR smatra da će se kroz novu regulativu usvojenu u nacrtu zakona ponovo poremetiti tržište energije. Nacrt zakona žestoko su kritikovali i parlamentarci USR, koji optužuju aktuelnu vladajuću koaliciju da sabotira privredu i energetski sistem. Prema nacrtu zakona, ograničena cena će se primenjivati u zavisnosti od potrošnje, ali ne sme biti veća od 1,3 leja po kilovatu/sat.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu tvrdi da je komplementarna evaluaciona misija koju su nedavno sproveli evropski eksperti ponovo potvrdila da Rumunija nastavlja da ispunjava sve neophodne uslove za primenu šengenskih propisa, uključujući politike viza i zaštite podataka. U saopštenju za javnost, ministarstvo spoljnih poslova pozdravlja izveštaj misije i izražava uverenje da će rezultati posete biti pažljivo i otvoreno analizirani od strane svih evropskih partnera u smislu prepoznavanja dodatne vrednosti koju će Rumunija doneti svojim pristupanjem šengensom prostoru, bezbednosti ovog prostora i Evropske unije u celini. Evaluacionoj misiji prisustvovali su stručnjaci Evropske komisije, Saveta EU, kao i stručnjaci iz Češke, Nemačke, Holandije i Švedske. U međuvremenu, kancelar Austrije je javno izrazio bojazan u vezi sa proširenjem šengenskog prostora, nakon što je prošle nedelje austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner izjavio da njegova zemlja neće pristati na proširenje jer je sistem nefunkcionalan.