Vesti 20.11.2022

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku kopredsedavaće u ponedeljak, u Parizu, Trećom ministarskom konferencijom Platforme podrške Republici Moldaviji, trajnog alata podrške stvorenog na inicijativu ministara spoljnih poslova Rumunije, Nemačke

Newsroom, 20.11.2022, 17:13

Rumunski
ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku kopredsedavaće u ponedeljak, u
Parizu, Trećom ministarskom konferencijom Platforme podrške Republici
Moldaviji, trajnog alata podrške stvorenog na inicijativu ministara spoljnih
poslova Rumunije, Nemačke i Francuske, ovog proleća, da se mobilišu
finansijski doprinosi međunarodne zajednice i podrže neophodne reforme za
pristupanje EU. Kako je saopšteno iz rumunskog ministarstva spoljnih poslova -
MAE, ministar Aurescu će kopredsedavati ovim događajem zajedno sa ministarkom
za Evropu i spoljne poslove Francuske Katarinom Kolona i ministarkom spoljnih
poslova Nemačke Analenom Berbok. Na konferenciji će učestvovati predsednik
Francuske Emanuel Makron i predsednica Republike Moldavije Maja Sandu. Sastanak
u Parizu odvija se u kontekstu u kojem se Republika Moldavija suočava sa
velikim energetskim, ekonomskim, humanitarnim izazovima i izazovima svoje
otpornosti, u pozadini brutalnog agresorskog rata koji Ruska Federacija vodi
protiv Ukrajine.

Posebna sednica Vlade biće održana u ponedeljak,
u Bukureštu, kada će deca zauzeti ministarska mesta, u okviru manifestacije
organizovane povodom Međunarodnog dana prava deteta. Tako će sedište Izvršne
vlasti na jedan dan postati dečje – navodi se u saopštenju rumunske vlade.
Svoju viziju i aspiracije za Rumuniju mališani će predstaviti kroz niz
projekata koje će predložiti tokom simulacije sednice Vlade. Događaj se
sprovodi u partnerstvu sa UNICEF-om u Rumuniji. Međunarodni dan prava deteta
obeležava se svake godine 20. novembra.

Tokom
Samita Frankofonije, održanog u Đerbi, u Tunisu, Rumunija je istakla ozbiljan
uticaj na bezbednost i stabilnost na regionalnom i globalnom nivou izazvan
vojnom agresijom Rusije na Ukrajinu, kao i posebno ranjivu situaciju Republike
Moldavije ( bivša sovjetska država sa većinskim rumunofonskim stanovništvom) u
ovom kontekstu. Na Konferenciji šefova država i vlada zemalja francuskog govornog
područja Rumuniju je predstavljao predsednički savetnik Serđiu Nistor,
predstavnik frankofonije predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Serđiu Nistor je
istakao potrebu hitnog rešavanja pitanja rizika od manipulacije i propagiranja
lažnih informacija, dezinformacija i narativa na društvenim mrežama u
digitalnom prostoru francuskog govornog područja. Takođe je istakao solidan
doprinos Rumunije promociji francuskog jezika i vrednosti Frankofonije,
ističući aktivnu posvećenost Bukurešta međunarodnoj saradnji i pomoći za
razvoj na francuskom govornom području, finansiranjem programa koji se sprovode
u Africi ili u državama članicama Međunarodne organizacije frankofonije iz
centralne i istočne Evrope. Predstavnik predsednika Rumunije za Frankofoniju je
istakao i nastavak glavnih amblematskih programa Frankofonije, koje vodi
Rumunija, poput programa doktorskih i postdoktorskih stipendija Eugen Jonesku
ili kursa namenjenog oficirima koji će delovati u okviru mirovnih operacija UN
koje se sprovode u frankofonskim oblastima.

U poslednje 4 godine, više od
polovine kompanija u EU sprovodile su inovacijske aktivnosti, prema izveštaju
Eurostata. Ulaganje u inovacije znači ulaganje u budućnost Evrope, kažu
zvaničnici EU, a većina kompanija u zajednici već sprovodi strategije
zasnovane na tehnologiji, nauci i istraživanju. Prema poslednjem izveštaju
Eurostata, 73 odsto velikih kompanija sa preko 250 zaposlenih najviše su
zainteresovane za potpuno nove strategije. Slede srednja preduzeća, od kojih
je 60% uvelo nove elemente u svoje proizvodne procese. U vrhu zemalja sa
najvećim brojem preduzeća koja koriste nove tehnologije su Grčka, Belgija i
Kipar, a zemlje poput Mađarske, Španije i Poljske beleže vrednosti ispod
evropskog proseka od 53%. Rumunija je na poslednjoj poziciji, sa samo 11%
kompanija zainteresovanih za inovativne aktivnosti.

Više
desetina granata potreslo je područje oko najveće nuklearnu elektranu u Evropi
– saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju. Moskva i Kijev medjusobno
se optužuju za napade. Ponovljeno granatiranje područja oko nuklearke u
Zaporožju, nad kojom je Rusija preuzela kontrolu ubrzo nakon invazije na
Ukrajinu u februaru, izaziva zabrinutost zbog mogućnosti velike nesreće na
samo 500 kilometara od mesta najgore nuklearne nesreće na svetu, Černobila od
1986.

COP27
– COP27, godišnja konferencija UN o klimi, usvojila je u nedelju rezoluciju
koja predviđa stvaranje fonda za finansiranje klimatske štete koju su već
pretrpele posebno ranjive zemlje, odluku koju su njeni promoteri opisali kao
istorijsku. Odluka je usvojena konsenzusom, na plenarnoj skupštini, na kraju
konferencije u Šarm el Šeiku u Egiptu. Rezolucija naglašava neposrednu potrebu
za novim, dodatnim, predvidljivim i adekvatnim finansijskim sredstvima za
pomoć zemljama u razvoju koje su posebno ranjive na ekonomske i neekonomske
uticaje klimatskih promena. Načine implementacije odluke treba da razradi
poseban komitet i biće usvojeni na COP28 krajem 2023. godine u Ujedinjenim
Arapskim Emiratima.

Svetsko prvenstvo u fudbalu, prvo
koje se održati na Bliskom istoku, počinje danas utakmicom između
reprezentativca zemlje domaćina i Ekvadora, u Grupi A. Završni turnir u
Kataru, sa 32 ekipe, imaće 64 utakmice, koje će se igradi na 8 stadiona, a
završava se 18. decembra. Ovaj finalni turnir biće poslednji sa 32 ekipe
učesnice – od 2026. godine učestvovaće 48 zemalja. Nosilac titule sveta je
Francuska. Rumunija ne učestvuje na ovogodišnjem turniru. Umesto toga, na listi
sudija su trojica Rumuna – Ištvan Kovač- glavni, a Ovidiu Artene i Vasile
Marinesku, kao pomoćni . Kovač je određen za četvrtog zvaničnog sudiju na
otvaranju meča. Novinarske agencije napominju da je Katar, otkako je krajem
2010. godine imenovan za organizaciju ovog globalnog događaja, bio na meti
brojnih kritika povodom optužbi za korupciju, nehumanih uslova rada za
migrante, kritika u vezi sa poštovanjem prava žena i LGBTQ+ zajednicu, kao i
uticaj na životnu sredinu. Optužbe su kategorički odbacile vlasti u Dohi, koje
su istakle da su reformisale zakone o radu, kao i organizatori Svetskog
prvenstva, koji su dali uveravanja da će pripadnici LGBTQ zajednice biti
smešteni bez diskriminacije, uprkos zakonima koji kriminalizuju javno
iskazivanje homoseksualnosti.

Reprezentacija Rumunije
će se sastati sa selekcijom Portugala u plej-ofu za plasman na Svetsko
prvenstvo u rukometu 2023. godine, prema žrebu obavljenom u Ljubljani. Rumunija
će prvu utakmicu igrati kod kuće, 7. ili 8. aprila 2023. godine, a revanš u
gostima 11. ili 12. aprila. Domaćini Svetskog prvenstva u decembru 2023. biće
Danska, Norveška i Švedska, kvalifikovane ekipe. Uz njih, već su se
kvalifikovale tri najbolje rangirane ekipe sa EHF EURO 2022: Francuska, Crna
Gora i Holandija.