Vesti 11.10.2022
Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak, posle razgovora u Bukureštu sa svojom gruzijskom koleginicom Salome Zurabišvili, da je Rumunija jedna od najčvršćih pristalica težnji Gruzije ka evropskim i evroatlantskim integracijama.
Newsroom, 11.10.2022, 18:55
Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak, posle razgovora u Bukureštu sa svojom gruzijskom koleginicom Salome Zurabišvili, da je Rumunija jedna od najčvršćih pristalica težnji Gruzije ka evropskim i evroatlantskim integracijama. Integracija zahteva složene strukturne reforme, a inkluzivan politički sistem i nastavak napora modernizacije i demokratizacije su obavezni elementi agende pristupanja Gruzije Evropskoj uniji“, rekao je predsednik Johanis. Sa svoje strane, Predsednica Gruzije zahvaljila je Bukureštu na podršci, i zajedno sa Klausom Johanisom, osudila je ruske akcije u Ukrajini, izražavajući solidarnost sa Kijevom. Pored toga, Klaus Johanis je naveo da Rumunija radi sa Gruzijom i drugim partnerskim državama na realizaciji nekih velikih strateških projekata, od kojih je prioritet izgradnja električnog kabla između Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana, koji će povezivati region Kaspijskog mora sa Crnim morem i sa prostorom EU. Prema rečima predsednika Johanisa, ovo bi bilo udvostručeno rumunsko-gruzijskim podmorskim kablom sa optičkim vlaknima za razvoj digitalne povezanosti između EU, Gruzije i, dalje, centralne Azije. U tom kontekstu, dva predsednika su potpisala Zajedničku deklaraciju o uspostavljanju strateškog partnerstva između Rumunije i Gruzije.
Američki predsednik Džo Bajden i lideri drugih država članica G7 održali su u utorak hitan onlajn sastanak kako bi analizirali šta mogu da učine da bi podržali Ukrajinu, posle nedavnih ruskih raketnih i dron napada. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, takođe je prisustvovao sastanku i zatražio više sistema protivvazdušne odbrane. Takođe je zahtevao uvođenje novih oštrih sankcija Rusiji i još jednom isključio bilo kakve razgovore sa predsednikom Vladimirom Putinom. U zajedničkoj izjavi, G7 se obavezala da će pružiti finansijsku, humanitarnu, vojnu, diplomatsku i pravnu podršku Ukrajini onoliko dugo koliko joj je potrebno da održi svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Tim eksperata Evropske komisije boravi ovih dana u Rumuniji da proveri dali je spremna za ulazak u šengenski prostor. Evropski inspektori prate kako se sprovode granične kontrole, politiku azila i povratka migranata, kao i u kojoj meri je osoblje obučeno po pravilima evropskog prostora slobodnog kretanja. Pristupanje Šengenu bila je i tema sastanka koji je premijer Nikolaea Čuka iimao u ponedeljak sa rumunskim evroposlanicima iz koalicije na vlasti. Oni su ga uverili u podršku važnih grupa na nivou EU za rezoluciju sledeće nedelje o pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenu. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Lučjan Bode zatražio je od političara da sklope primirje i sarađuju kako bi Rumunija 1. januara bila primljena u evropsku zonu slobodnog kretanja. U kontekstu priprema za pristupanje Šengenu, u sredu se u Rumuniji očekuje, premijer Holandije, Mark Rute. Poslednjih godina Holandija je jedina zemlja koja se protivila pristupanju naše zemlje zoni slobodnog kretanja.
Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) objavilo je na svom sajtu optužnicu pred Sudom u Bukureštu protiv rumunskog biznismena i kompanije koju zastupa za prevaru u vezi sa dobijanjem evropskih sredstava u visini od tri miliona evra. Sredstva su bila namenjena istraživačko-razvojnom centru u oblasti medicinskog oporavka i biološke rekonstrukcije. Istragu vodi kancelarija Evropskog tužilaštva u Bukureštu. Postoji sumnja da bi, pored prevare koja bi uticala na finansijske interese Evropske unije, firma koja je nezakonito pribavila projekat i njen predstavnik nakon dobijanja sredstava oprali novac. Rumunski biznismen postupio je u saučesnici sa predstavnikom kompanije iz Španije – navodi i Evropsko javno tužilaštvo.
Predsednici 11 istočnoevropskih zemalja članica NATO-a, uključujući Rumuniju, osudili su u utorak nedavna ruska bombardovanja nekih ukrajinskih gradova, nazvavši ih ratnim zločinima, prenose AFP i Rojters. U saopštenju koje je objavilo predsedništvo Poljske, lideri 11 zemalja – članica formata Bukurešt 9 (Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Mađarska) plus Crna Gora i Severna Makedonija – osudili su svaku pretnju od strane Rusije upotrebom nuklearnog oružja. Najmanje 19 ljudi je poginulo, a 105 je povređeno u ruskom bombardovanju nekoliko ukrajinskih gradova u ponedeljak, saopštile su ukrajinske službe za vanredne situacije.