Vesti 05.10.2022
Sporazum o partnerstvu 2021-2027 između Evropske komisije i Rumunije potpisali su u sredu, u Alba Juliji, evropska komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira, premijer Nikolae Čuka i ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ.
Newsroom, 05.10.2022, 20:18
Sporazum o partnerstvu 2021-2027 između Evropske komisije i Rumunije potpisali su u sredu, u Alba Juliji, evropska komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira, premijer Nikolae Čuka i ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ. Premijer Čuka je naveo da ovo novo partnerstvo donosi program od oko 45 milijardi evra, od čega oko 31 milijarda su evropski fondovi, a 14 milijardi nacionalni fondovi. Prema njegovim rečima, novac će biti dodeljen za razvoj saobraćajne infrastrukture, zdravstvo, održivi razvoj, inteligentni razvoja i digitalizaciju, obrazovne programe, inkluziju i društveno dostojanstvo.
Vlada u Bukureštu odobrila je u sredu gornju granicu od 400 leja (oko 80 evra) po kubnom metru cene ogrevnog drveta i proizvoda od drveta namenjenih za grejanje domova u Rumuniji. Pojedinci, javne i privatne obrazovne jedinice, pružaoci socijalnih usluga, teritorijalne administrativne jedinice, kao i bogomolje imaće pravo na kupovinu drva po ograničenoj ceni. Ova mera je deo mera koje treba da pomognu Rumunima da bezbedno pređu preko ove zime, u kontekstu veoma visokih poskupljenja, a posebno goriva, energije i prirodnog gasa. Takođe u sredu, Vlada je odobrila dodelu pomoći Republici Moldaviji od 130.000 kubnih metara drveta za grejanje.
Prema saopštenju predstavnika Narodne banke Rumunije, godišnja stopa inflacije će verovatno nastaviti da raste do kraja tekuće godine, pod uticajem šokova na strani ponude, ali primetno sporijim tempom. Odrednice za dalje pogoršanje kratkoročne inflacije su viša dinamika koja se očekuje da će narednih meseci zabeležiti cene prirodnog gasa i električne energije, uključujući i uslove izmene šeme ograničavanja cene električne energije. Drugi uzrok su cene hrane, pod uticajem velikog povećanja kotacija poljoprivredno-prehrambenih dobara, zbog rata u Ukrajini i uvedenih sankcija, ali i produžene suše na evropskom nivou ovog leta. Prema Narodnoj banci Rumunije, godišnja stopa inflacije je u avgustu dostigla 15,32%.
Istraživači Karolin R. Bertozzi K. Barri Sharpless iz SAD i Morten Meldal iz Danske dobili su u sredu Nobelovu nagradu za hemiju za 2022. za razvoj hemije klikova i bioortogonalne hemije“, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka. Takozvana klik hemija korišćena je, između ostalog, za pravljenje nekih lekova. Beri Šarples, koji se smatra pionirom klik hemije – novog oblika kombinovanja molekula – tako postaje jedan od retkih naučnika koji je nagrađen svojom drugom Nobelova nagrada Američki hemičar je bio laureat Nobelove nagrade za hemiju 2001. godine.
Češko predsedavanje Savetom Evropske unije tražiće na samitu od decembra meseca da postigne jednoglasnost oko pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, najavio je u sredu češki ministar evropskih poslova Mikulaš Bek na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. Češki zvaničnik je precizirao da će sledeće nedelje početi posete evropskih stručnjaka Rumuniji i Bugarskoj. Sa svoje strane, potpredsednik Evropske komisije za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas podsetio je da dve zemlje već duže vreme ispunjavaju tehničke kriterijume za pristupanje šengenskom prostoru, što je priznato još 2011. godine. Prvobitno zakazano za mart 2011. godine, pristupanje Rumunije i Bugarske zoni slobodnog kretanja odlagano je, više puta, zbog protivljenja pojedinih zemalja članica, koje su se pozivale na nedostatak reformi u pravosuđu.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi otputovaće ove nedelje u Kijev, a zatim u Moskvu da razgovara o uspostavljanju tampon zone oko ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje. Rafael Grosi će nastaviti konsultacije, kako bi se što pre postigao dogovor – navelo je, u saopštenju, telo UN. AFP prenosi da je Rusija formalno prisvojila elektranu u Zaporožju, koju je vojno okupirala od početka marta, prema ukazu koji je u sredu potpisao ruski predsednik Vladimir Putin. Nuklearkom, najvećom te vrste u Evropi, i dalje upravljaju ukrajinski zaposleni. Rusija i Ukrajina optužuju se međusobno za bombardovanja u njenoj neposrednoj blizini centrale.