Vesti 02.10.2022

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju na Univerzitetskom trgu u centru Bukurešta, nakon čega su krenuli u protesnu šetnju ka sedištu Vlade

Newsroom, 02.10.2022, 18:00

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju na Univerzitetskom trgu u centru Bukurešta, nakon čega su krenuli u protesnu šetnju ka sedištu Vlade. Kolonu demonstranata predvodio je lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Džordž Simion i parlamentarci ove političke formacije. Zamerke demonstranata, koji su nosili trobojne zastave i plakate i uzvikivali antivladine parole, su se odnosile, između ostalog, na poskupljenje struje i prirodnog gasa. Pripadnici policije su mobilisani u velikom broju kako bi sprečili moguće incidente.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, zajedno sa još sedam predsednika država članica NATO iz centralne i istočne Evrope, potpisali su zajedničku izjavu u kojoj su ponovili podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, izjavu su potpisali predsednik Češke, Estonije, Litvanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Poljske i Slovačke. Čvrsto podržavamo odluku samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine, koja se odnosi na pristupanje Ukrajine Nato-u“, naveo je Klaus Johanis u poruci na jednoj društvenoj mreži. Podsećamo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 30. septembra potpisao zahtev za ubrzano pristupanje Ukrajine NATO-u. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da Ukrajina ima pravo da podnese zahtev za članstvo, ali je naglasio da je u ovom trenutku, prioritet pružanje pomoći Kijevu. Podršku ulasku Ukrajine u NATO već su izrazile baltičke države i Kanada.

U Moskvi je Državna duma saopštila da će u ponedeljak ratifikovati ugovore o aneksiji potpisane sa ukrajinskim oblastima Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Ove aneksije dolaze nakon sedam meseci ruske ofanzive u Ukrajini i vanrednih referenduma“ u okupiranim regionima, koje su Kijev i njegovi saveznici proglasili lažnim“. Novinarske agencije napominju da ruske vlasti slede potpuno iste korake koje su preduzele kada je Rusija nezakonito anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine. Papa Franja je u nedelju izjavio da je potpuno apsurdno da se svet trenutno suočava sa nuklearnom pretnjom. Poglavar Rimokatoličke crkve je duboko osudio radnje suprotne principima međunarodnog prava“, misleći na aneksiju ukrajinskih teritorija od strane Moskve. Izjava je usledila nakon najave lidera Kremlja, da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje za odbranu onoga što smatra svojom teritorijom, ističe Bi-Bi-Si. Sledeće nedelje, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi posetice Kijev i Moskvu. Poseta je deo tekućih napora da se što pre moguće sprovede nuklearna bezbednosna zona oko nuklearne elektrane Zaporožje.

Rumunski ministar odbrane Vasile Danku izjavio je u subotu, tokom zvanične posete Kišinjevu, da NATO ne traži konfrontaciju sa Ruskom Federacijom i da nedvosmisleno podržava suverenitet, integritet i nezavisnost susedne Ukrajine. Kako se navodi u saopštenju ministarstva odbrane, Vasile Danku je tokom razgovora sa premijerkom Natalijom Gavrilicom analizirao stanje bilateralne saradnje i u regionalnom kontekstu. Razgovori su takođe obuhvatili bezbednosnu situaciju u toj oblasti, naglašavajući akcije koje su preduzele obe strane kako bi upravljale nevidjenom broju izbeglica iz Ukrajine, kao i energetskom krizom koju je izazvala Rusija. Na sastanku sa predsednikom parlamenta Igorom Grosuom, ministar odbrane je, između ostalog je izjavio da rat u Ukrajini izazvao više kriza. On je istakao ulogu parlamenata dveju država u kreiranju zakonodavnog okvira za jačanje otpornosti, posebno u oblasti energetike. Vasile Danku je takođe imao sastanak sa kolegom Anatolijem Nosatijem sa kojim je razgovarao o statusu i perspektivama bilateralne saradnje u vojnoj oblasti i regionalnoj bezbednosnoj situaciji. Istovremeno, ponovljena je puna podrška Rumunije unapređenju evropskog puta Republike Moldavije i razvoju odnosa sa evroatlantskim strukturama.

Poslanici specijalne komisije za pravosuđe od ponedeljka nastavljaju raspravu o tri predloga zakona koje je podnela Vlada. Komisija je ove nedelje okončala raspravu o članovima predloga zakona o statusu sudija za prekršaje, usvojivši nekoliko amandmana. Jedna od njih se tiče imenovanja visokih tužilaca.Tako bi, generalni tužilac Rumunije mogao biti imenovan ne samo iz reda tužilaca, već i iz reda sudija. Glasanje o izveštaju za ovaj predlog zakona zakazano je za ponedeljak. Specijalna komisija, od utorka, počeće rasprave o amandmanima koje su senatori podneli na Nacrt zakona o organizaciji i funkcionisanju Višeg veća magistrata. Predlog zakona o statusu sudija i tužilaca je treći normativni akt iz paketa zakona o pravosuđu o kojima je raspravljala komisija, posle onih koji se odnose na Više veće magistrata i organizaciju pravosuđa, a koji su već usvojeni na plenarnoj sednici Poslaničkog doma.

Specijalizovane komisije Poslaničkog doma narednih dana raspravljaće o Zakonu za odobrenje hitne uredbe kojom se regulišu cene na tržištu energije. Dokument koji je izradila Vlada pretrpeo je značajne izmene u Senatu, pre nego što je izglasan na plenarnoj sednici. Među onima koji će imati koristi od ograničene cene energije uvedeno je nekoliko oblasti delatnosti i kategorija potrošača: javni prevoz, crkve ili proizvođači i trgovci lekova, ali i pacijenti koji koriste medicinska sredstva kod kuće. Druga značajna promena je odustajanje od naplate potrošnje električne energije na osnovu mesečnog proseka prošle godine.

Nemačka je u subotu saopštila da će formirati zajednički istrazni tim sa Danskom i Švedskom koji ce ispitati okolnosti incidenta na gasovodima Severni tok 1 i 2. Prema rečima ministarke unutrašnjih poslova Nensi Feser, tim će se pozvati na ekspertizu mornarice, policije i obaveštajnih službi, nakon eksplozija koje su oštetile podvodne gasovode Severni tok. Poreklo eksplozija još nije poznato. Severni tok 1 (zaustavljen od kraja avgusta) i 2 (nije u funkciji) gasovoda bili su strateške instalacije za direktnu isporuku ruskog gasa Nemačkoj. Portparol operatera gasovoda Severni tok 2 iz Rusije rekao je da gavise ne curi u Baltičko more. Ogromne količine gasa metana iscurile su iz gasovoda poslednjih dana. U tom kontekstu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da će lideri EU razgovarati o bezbednosti kritičnih infrastruktura EU, povodom neformalnog samita zakazanog za 7. oktobar u Pragu, nakon oštećenja Severnog toka. gasovoda, što su evropski zvaničnici opisali kao sabotažu.

Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) proglasila je da je incident koji se dogodio u subotu na stadionu u Malangu, u istočnoj Javi u Indoneziji, nezamisliva katastrofa i predstavlja crni dan za svet sporta. Najmanje 125 ljudi izgubilo je život u stampedu na stadionu posle utakmice između domaćeg i gostujućeg tima. Besni navijači lokalnog tima, koji je izgubio meč, ušli su na teren, a policija je intervenisala suzavcem da rastera nasilne navijače. Boreći se da dodju do jednog od izlaza i pobegnu od suzavca, navijači su gurali i gazili jedni druge.