Vesti 01.10.2022
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusku nezakonitu i nelegitimnu aneksiju četiri regiona Ukrajine i upozorio Moskvu da ne koristi nuklearno oružje u ovom sukobu, prenosi agencija Fras Pres
Newsroom, 01.10.2022, 16:24
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusku nezakonitu i nelegitimnu aneksiju četiri regiona Ukrajine i upozorio Moskvu da ne koristi nuklearno oružje u ovom sukobu, prenosi agencija Frasn Pres Ukrajina ima pravo da silom povrati svoje teritorije koje su sada okupirane i mi ćemo je podržati da nastavi sa oslobađanjem ovih teritorija“, izjavio je Stoltemberg na konferenciji za novinare u Briselu, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao aneksiju ukrajinskih regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Ukrajina je reagovala na pripajanje svoja četiri regiona zahtevom za ubrzano pristupanje NATO-u. Zelenski je takođe optužio Rusiju za prekrajanje granica kroz ubistva, ucene, maltretiranje i laži. Pripajanje ukrajinskih teritorija Rusiji oštro je osudio Zapad, a SAD, Velika Britanija i Kanada su gotovo odmah najavile nove sankcije Moskvi. Evropska komisija je sa svoje strane zatražila pooštravanje uslova za ulazak građana Rusije u blok EU, a čelnici Saveta Evrope, organizacije koja garantuje ljudska prava na kontinentu i iz koje je Rusija istupila, takođe su osudili akciju Moskve. Međutim, ruski veto je blokirao osudu aneksije u Savetu bezbednosti UN. Kina i Indija, koje su njeni bliski partneri, uzdržale su se od glasanja. Aneksiju četiri ukrajinska regiona oštro je osudila i Rumunija, koja ne priznaje i nikada neće priznati referendume koje je protivzakonito organizovala Moskva, rekao je predsednik Klaus Johanis. Šef države je u objavi na Fejsbuku podsetio i na zajedničku izjavu Evropskog saveta u kojoj je odbačena i nedvosmisleno osuđena nelegalna aneksija ukrajinskih regiona.
Rumunski premijer Nikolae Ćuka učestvovao je u subotu u
Sofiji, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na
inauguraciji interkonektora Bugarska-Grčka, koji će omogućiti uvoz prirodnog
gasa iz Azerbejdžana, kao alternativni izvor snabdevanja. Nikolae Ćuka je u
svom govoru podsetio da nedostaci u lancu snabdevanja, posebno gasa, koji je
veštački stvorila Rusija, utiču ne samo na Evropu, već stvaraju poremećaje na
svetskim energetskim tržištima. Rumunija je spremna da bude pouzdan partner u
obezbeđivanju energetske bezbednosti Evrope, izrazio je uverenje premijer Rumunije
u Sofiji. Kada je reč o Rumuniji, Nikolae Čuka je izjavio da zemlja ima
potrebne količine gasa i da neće osetiti njegov nedostatk sledeće zime.
Takođe u subotu, pušten je u rad novi gasovod – Baltik pajp, kojim se gas
transportuje iz Norveške u Poljsku, preko Danske i Baltičkog mora. Prema
Varšavi, gasovod je u srcu strategije Poljske i diverzifikovaće snabdevanje
gasom van Rusije. Pošto je nakon smanjenja ruskih isporuka postala glavni
snabdevač Evrope gasom, Norveška je povezana sa Evropom preko mreže podmorskih
gasovoda koja se proteže na skoro 9.000 km.
Rumunski ministar odbrane Vasile Danku dao je uveravanja u
Kišinjevu da Rumunija podržava Republiku Moldaviju u prevazilaženju trenutne
energetske krize. Istovremeno, zajedno sa svojim moldavskim kolegom, Anatolijem
Nosatijem, pristao je da sarađuje na unapređenju vojnog obrazovanja i
modernizaciji moldavske vojske. Za modernizaciju vojske Republike Moldavije
potrebna je podrška Rumunije. Republika Moldavija želi da, uz podršku Rumunije,
intenzivira učešće vojske u drugim mirovnim misijama – izjavio je moldavski
ministar. Zauzvrat, predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu zahvalio je
Bukureštu tokom sastanka sa rumunskim zvaničnikom na podršci koju pruža vojsci
susedne države, uključujući organizovanje zajedničkih vežbi uz učešće
moldavske vojske. Dvojica su takođe razgovarali o bezbednosnim izazovima sa
kojima se suočavaju Kišinjev i ceo region kao rezultat ruske agresije na
Ukrajinu. Rumunski ministar odbrane boravi u zvaničnoj dvodnevnoj poseti
Kišinjevu.
Analitičari smatraju da se svetska ekonomija približava
periodu recesije. Po njihovom mišljenju, svet je svedok novog svetskog poretka
i ponovnog uspostavljanja monetarnih tokova i politike o kojoj će pregovarati
Kina i SAD. Prema rečima Andreja Raduleskua, direktora makroekonomske analize,
nedavna kretanja pokazatelja u Sjedinjenim Državama i u zoni evra jasno ukazuju
stanje recesije u drugoj polovini ove godine, dakle, dolazi ekonomska kriza
slična onoj iz kasnih 90-ih. U Evropi se očekuje i socijalna kriza, smatra
Adrijan Radulesku, koja se neće mnogo osetiti u Rumuniji, jer je stepen
zavisnosti od uvoza ugljovodonika iz Rusije znatno manji. Prema njegovom
mišljenju, Rumunija može do kraja decenije da uđe u prvih deset evropskih
ekonomija po nominalnom bruto domaćem proizvodu, jer ima mlađu populaciju u
odnosu na zapadne države, a ulaganja evroatlantskog bloka u nacionalnu
ekonomiju će se nastaviti.
Gasprom je u
subotu potpuno obustavio isporuke gasa Eni’ju, navodeći kao razlog
‘nemogućnost transporta gasa kroz Austriju’ – saopštio je italijanski gigant u
oblasti ugljovodonika, prenosi agencija Frasn Pres. Najveći deo ruskog gasa
koji se isporučuje u Italiju prolazi kroz Ukrajinu, kroz gasovod TAG koji stiže
do severa zemlje, na granici sa Austrijom. Italija je prošle godine potrošila
29 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što predstavlja približno 40% njenog
uvoza. Kako navodi Eni, zemlja od ove zime postepeno zamenjuje oko 10,5
milijardi kubnih metara ove količine uvozom iz drugih zemalja. Izvoz ruskog
gasa u Evropu je u stalnom padu od početka sankcija Rusiji. Najviše pogođene
zemlje su Nemačka, Mađarska i Austrija. Najmanje pogođene zemlje su Francuska,
Švedska i Velika Britanija, koje se tradicionalno nisu oslanjale na Rusiju, kao
i Italija.
Evropski ministri energetike
odlučili su da od 1. decembra 2022. do 30. juna 2023. oporezuju dodatni prihod
proizvođača u ovoj oblasti koji premašuje maksimalan nivo od 180 evra za jedan
megavat-sat. Novac će biti iskorišćen za finansiranje mera zaštite krajnjih potrošača električne energije. Takođe ima za cilj dobrovoljno smanjenje potrošnje
električne energije za 10%, uz obaveznu komponentu od 5% u doba dana kada je
njena potrosnja najveca , u kontekstu energetske krize izazvane ratom u
Ukrajini. Resorni rumunski ministar Virgil Popesku saopštio je da je Rumunija
tokom pregovora dobila garanciju da moze zadrzati mere koje su već usvojene na
nacionalnom nivou u pogledu zaštite potrošača.