Vesti 23.09.2022
Vlada u Bukureštu saopštila je da je ispunila još dva uslova perdvidjena Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije u oblasti obrazovanja
Newsroom, 23.09.2022, 18:52
Vlada u Bukureštu saopštila je da je ispunila još dva uslova perdvidjena Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije u oblasti obrazovanja. Kroz hitnu uredbu usvojenu u petak, uvode se mere za povećanje pristupa dece ranom obrazovanju. Dozvoljeno je i korišćenje evropskih fondova za sklapanje partnerstava između univerziteta i kompanija koje žele da se uključe u organizaciju dualnog visokog obrazovanja. Vlada želi da studenti koji su završili dualno preduniverzitetsko obrazovanje nastave istu vrstu studija na Univerzitetu. Ekonomski operateri koji će se uključiti imaće i fiskalne olakšice. Istovremeno, normativni akt dozvoljava osnivanje takozvanih zajedničkih vrtića na lokalitetima gde nema dovoljno jaslica i vrtića, koji će funkcionisati kao strukture vaspitnih jedinica.
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku predao je mandat predsedavanja Zajednicom demokratija ministru spoljnih poslova Kanade Melani Žoli na svečanosti održanoj u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN. Bogdan Auresku osvrnuo se na najvažnije trenutke trogodišnjeg mandata rumunskog predsedavanja Zajednicom demokratija i napomenuo da su tokom ovog perioda postojali brojni izazovi za demokratiju, ljudska prava i međunarodno pravo, među kojima je, posebno, pandemija KOVID -19 i neopravdana i nezakonita vojna agresija Ruske Federacije na Ukrajinu. Auresku se je ukazao i na činjenicu da je tokom predsedavanja Rumunije i uz njegovu podršku, u kontekstu agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, grupa država članica usvojila 24. februara 2022. godine Deklaraciju kojom se izražava podrška demokratiji, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica. Istovremeno, zemlje potpisnice su oštro osudile kontinuiranu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i izrazile nedvosmislenu podršku ukrajinskom narodu u njegovim demokratskim težnjama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Ruse da se odupru delimičnoj vojnoj mobilizacije koju je najavio Vladimir Putin. Zelenski tvrdi da je u ovom ratu poginulo 55.000 ruskih vojnika i nastavlja: Želite li još? Ne? Onda protestujte! Uzvratite! Bežite Ili se predajte ukrajinskoj vojsci. Ovo su vaše opcije da preživite, rekao je Zelesnki na ruskom jeziku u svom redovnom noćnom video obraćanju . On je optužio ruske građane da su ćutanjem saučesnici u svim zločinima koje njihove trupe počine nad Ukrajincima. Na terenu nastavljaju se borbe i u južnoj i u istočnoj Ukrajini, koje su rezultirale žrtvama na obe strane. S druge strane, od petka do utorka, četiri regiona južne i istočne Ukrajine pod punom ili delimičnom kontrolom Moskve, glasaće na referendumu za pripajanje Rusiji. Referendumi, koji su na brzinu organizovani, naišli su na oštru kritiku Zapada kao nelegitimni. Komunistička Kina, iako bliska Moskvi, uputila je kritike i zahtevala poštovanje teritorijalnog integriteta suverenih država.
Rumunski ministar odbrane Vasile Dinku, koji boravi u
zvaničnoj poseti Južnoj Koreji, imao je sastanak sa kolegom iz ove zemlje Li
Jong-Supom. Potpisano je pismo o namerama kojim su utvrđene prekretnice za
zaključivanje okvirnog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane. Druga tema bila
je međunarodna bezbednosna situacija, sa akcentom na izazove u crnomorskom
regionu, odnosno azijsko-pacifičkom regionu. Dvojica zvaničnika razgovarali su
i o statusu i perspektivama jačanja saradnje u međunarodnim organizacijama,
okvir koji obezbeđuje status Republike Koreje kao globalnog partnera
Severnoatlantske alijanse.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se sa članovima
rumunske zajednice na zapadnoj obali Sjedinjenih Država. Tom prilikom im je rekao
da je Rumunija u komplikovanoj situaciji zbog rata u susednoj Ukrajini, ali da
zemlja dobro stoji i da privreda raste. Prema Johanisovim recima, Rumunija je primila
skoro 2,5 miliona ukrajinskih izbeglica i doprinela izvozu žita iz Ukrajine.
Do sada se 60% ukrajinskih žitarica izvozilo preko Rumunije i još uvek ulažemo
napore da povećamo ovu kolicinu – izjavio je Johanis. On jerekao skoro 450 hiljada
Rumuna koji zive u Sjedinjenim Državama, predstavljaju izuzetno važan most između
dve zemlje. Zajednica Rumuna u Sjedinjenim Državama je peta po velicini, posle Italije,
Španije, Velike Britanije i Nemačke. Podsećamo da je predsednik Johanis
predvodio, u utorak i sredu, rumunsku delegaciju koja je učestvovala na
Generalnoj skupštini UN.
Šef rumunske vlade Nikolaje Ćuka posetiće Tokio sledeće nedelje, kako bi učestvovao na državnoj sahrani organizovanoj u čast bivšeg japanskog premijera Šinza Abea. Japan je jedan od glavnih partnera Rumunije u Aziji, kako politički tako i ekonomski, i postoje svi preduslovi da se ovaj dugi bilateralni odnos, dug više od jednog veka, transformiše u privilegovan odnos na nivou strateškog partnerstva. Želimo da se to dogodi što je pre moguće“, izjavio je Nikolaje Ćuka. Premijera će primiti japanski kolega Fumio Kišida i održaće sastanke sa delegacijom Parlamentarne lige prijateljstva Japana i Rumunije i sa predsednikom Poslaničkog doma Japana, Hosodom Hirojukijem. Šef rumunske Vlade imaće i bilateralne sastanke u Tokiju sa zvaničnicima drugih zemalja, uključujući premijera Australije Entonija Albanezea i premijera Republike Južne Koreje Han Duk-sooa.
Generalni inspektorat granične policije obaveštava da su u Rumuniju, u četvrtka, preko graničnih prelaza ušle 82.152 osobe, od kojih su 10.594 državljana Ukrajine, što je povećanje od 5,4 odsto u odnosu na prethodni dan. Prema saopštenju upućenom medijima u petak, počev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre ruske invazije na Ukrajinu, u Rumuniju je ušlo 2.388.009 ukrajinskih državljana.
Fudbalska reprezentacija Rumunije igrače večeras u gostima protiv Finske, u utakmici 3. grupe Lige B nacija. U ponedeljak, u Bukurestu naša reprezentacija igra protiv Bosne poslednju utakmicu u grupi. Sportska štampa u zemlji spekuliše da bi ovo mogao da bude poslednji meč selektora Edvarda Jordaneskua, na kraju veoma slabih rezultata u Ligi. Sa samo jednom pobedom i tri poraza, Rumunija je na poslednjem mestu u grupi, sa ostvarena tri boda na rang-listi, a pretekle su je Finska, Crna Gora i Bosna.