Vesti 28.03.2022
Na sastanku šefova vlada NATO-a u jugoistočnoj Evropi, održanog u Sofiji prisustvovao je i premijer Rumunije Nikolaje Ćuka,koji je na kraju sastanka izjavio da rat Rusije protiv Ukrajine ozbiljno utiče na bezbenost regiona Crnog mora i u jugoistočnoj Evr
Newsroom, 28.03.2022, 17:59
Na
sastanku šefova vlada NATO-a u jugoistočnoj Evropi, održanog u Sofiji
prisustvovao je i premijer Rumunije Nikolaje Ćuka, koji je na kraju sastanka
izjavio da rat Rusije protiv Ukrajine ozbiljno utiče na bezbenost regiona
Crnog mora i jugoistočnu Evropu . Prema rečima rumunskog premijera, jedinstvo
je ključni element u upravljanju sukobima, a prisutni zvaničnici odlučili su da
pokažu odlučnost u strateškoj orijentaciji ka evroatlantskim vrednostima. Ne
sumnjamo da je Rusija sada najveća pretnja našoj zajedničkoj bezbednosti.
Potrebna nam je jača odbrana i efikasnije odvraćanje – rekao je takođe
Nikolaje Ćuka. U tom kontekstu, šefovi vlada prisutni na sastanku razgovarali
su o zajedničkoj saradnji u oblasti obezbeđenja bezbednosti njihovih zemalja,
uzimajući u obzir najnovije odluke NATO-a. Drugo važno pitanje bilo je
smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i identifikovati rešenja preko kojih će se
ovo područje povezati sa gasovodima koji dolaze iz zapadne Evrope, posebno
preko Grčke.
U Evropi nemamo rizik u smislu
bezbednosti hrane, snabdevanja. Umesto toga, imamo inflaciju – rekao je
evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni posle sastanka koji je u
ponedeljak imao u Bukureštu sa ministrom finansija, Adrijanom Kačiuom. Rumunija
bi ove godine mogla da ostvari snažan ekonomski rast, od oko 4%, ali će uticaj
rata u Ukrajini uticati na taj rast, dodao je Paolo Đentiloni. On je objasnio
da je inflacija u februaru porasla na 6,2% u EU i 7,9% u Rumuniji. Razgovori
dvojice zvaničnika odnosili su se na ekonomske
mere koje treba preduzeti u kontekstu šokova u lancu snabdevanja. Istovremeno,
razgovaralo se o situaciji u kojoj se nalaze evropske države nakon sukoba u
Ukrajini i merama odgovora za upravljanje prilivom izbeglica. Takođe u
ponedeljak, Paola Đentilonija je primio predsednik Klaus Johanis. Na agendi
razgovora bila je situacija izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu, uticaj na
privredu država članica EU izazovi koje predstavlja upravljanje izbegličkim
talasima i situacija u Republici Moldaviji. Evropski komesar za privredu boravi
u ponedeljak i utorak u Bukureštu gde će se sastati sa drugim rumunskim zvaničnicima.
Ministar obrazovanja, Sorin Kampeanu, saopštio je da je od ukupnog broja od 34000 ukrajinskih maloletnika koji su stigli u Rumuniju posle ruske invazije, samo 1140 ukrajinskih učenika odlučilo da pohađa nastavu po rumunskom nastavnom programu. Ministar je precizirao i da je druga kategorija ukrajinskih đaka najbrojnija,I da oni žele da nastave školovanje po ukrajinskom programu.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, rekao je da je spreman da razgovara sa Rusijom o usvajanju neutralnog statusa u okviru mirovnog sporazuma, nova runda pregovora održaće se u utorak u Istanbulu u Turskoj. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, rekao je da bi sastanak predsednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog o postojećem ratu u Ukrajini sada bio kontraproduktivan“. S druge strane, gubici koje je Ukrajina pretrpela zbog rata koji je pokrenula Moskva iznose preko 564 milijarde dolara, rekla je ministarka ekonomije Julija Sviridenko, a prenosi Rojters. Na terenu se ruske snage pregrupišu, ali ne uspevaju da napreduju nigde u Ukrajini. Nekoliko jedinica ruske vojske vratilo se u Belorusiju uz sve veće gubitke. Situacija je i dalje dramatična u Mariupolju, lučkom gradu na Azovskom moru gde se vode najkrvavije bitke od početka rata. Crveni krst je saopštio da nije u mogućnosti da transportuje pomoć u grad koji su opsedale ruske trupe, pozivajući Rusiju i Ukrajinu da obezbede humanitarni koridor. Prema lokalnim vlastima, oko 160.000 civila i dalje je zaglavljeno u gradu bez vode, hrane, lekova i struje. Rusija nastavlja da poriče da su njeni napadi bili usmereni na civile i okrivljuje Ukrajinu za njen uzastopni neuspeh da se dogovori o sigurnim koridorima za evakuaciju svojih građana.
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata potvrđen 1.951 novih slučajeva zaraženih korona virusom. Najviše novih oboljenja, preko 650, registrovano je u Bukureštu. I dalje su veće stope zaraze u okruzima Kluž, Timiš i Ilfov. U bolnicama se sada nalazi više od 2.800 pacijenata zaraženih korona virusom, od kojih se 400 pacijenata nalazi na intenzivnoj nezi. Prijavljeno je i osam smrtnih slučajeva, od kojih su dva od ranije. Nacionalni institut za javno zdravlje saopštio je prošle da vakcinisano preko 13.600 osoba, od kojih je oko 1.900 vakcinisano prvom dozom. Prema Institutu za javno zdravlje od početka kampanje vakcinacije, 27. decembra 2020. godine, u Rumuniji je vakcinisano je preko 16,7 miliona osoba.