Vesti 11.03.2022
Potpredsednica SAD Kamala Haris na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Rumunije, Klausom Johanisom, održanog danas u Bukureštu izjavila je da je Rumunija bila izuzetna po svojoj velikodušnosti i hrabrosti u kontekstu rusko-ukrajinskog suk
Newsroom, 11.03.2022, 18:23
Potpredsednica SAD Kamala Haris na zajedničkoj
konferenciji za novinare sa predsednikom Rumunije, Klausom Johanisom, održanog
danas u Bukureštu izjavila je da je Rumunija bila izuzetna po svojoj
velikodušnosti i hrabrosti u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba. Ona je dodala
da je ceo svet video podršku koju su Rumuni dali izbeglicama. U dijalogu
Predsednika Rumunije i potprdsednice SAD Kamale Haris, predsednik Rumunije je
istakao da će NATO delovati bez oklevanja u odbrani svake savezničke države,
uključujući i Rumuniju, a potpredsednica SAD je rekla da je uverena u svoju
posvećenost članu 5 Severnoatlantskog ugovora. Istovremeno, predsednik Johanis
je naveo da je neophodno dodatno povećati dugoročno vojno prisustvo SAD i
saveznika u Rumuniji, kao dodatnu meru za obezbeđenje bezbednosti zemlje i
čitavog regiona. Klaus Johanis i Kamala Haris takođe su govorili o potrebi
jačanja mera odbrane i odvraćanja na istočnom krilu Alijanse, fokusirajući se
na njen južni deo u regionu Crnog mora. S druge strane, prema rečima
predsednika Johanisa, energetska kriza bi mogla da bude istorijska prilika da
se krene ka istinskoj evropskoj energetskoj nezavisnosti od ruskog gasa, kroz
ulaganja u obnovljive izvore, u civilni nuklearni sektor, kroz uvoz tečnog
prirodnog gasa i povećanje interkonekcije. Potpredsednica Sjedinjenih
Američkih Država je prvi put u zvaničnoj poseti Rumuniji, nakon Poljske,
odnosno početak druge etape diplomatske turneje po Evropi posvećene ratu u
Ukrajini.
Rat u Ukrajini i njegove posledice po ekonomije i živote evropskih građana takođe su bili u fokusu razgovora šefova država i vlada EU u petak, drugog dana samita u Versaju, čiji je domaćin francuska u sklopu šetstomesečnog predsedavanja Savetom EU. EU nastavlja da pruža humanitarnu, medicinsku i finansijsku pomoć ukrajinskim izbeglicama i zemljama domaćinima, naveli su evropski lideri u saopštenju. Istovremeno, EU poziva Rusiju da se pridržava međunarodnih humanitarnih pravila i da osigura bezbednost civila koji žele da napuste zemlju i da omogući da humanitarna pomoć nesmetano stigne do žrtava i tražilaca azila. S druge strane, 27 zvaničnika je razgovaralo o planu koji je predložila Evropska komisija, a koji predviđa smanjenje uvoza ruskog gasa za dve trećine ove godine, tako da do 2030. nijedna zemlja EU neće kupovati više ugljovodonika od Rusije. Ruski gas predstavlja više od 40% evropske potrošnje i razmatra se o četiri komplementarne opcije: uvoz iz drugih zemalja, diversifikacija izvora energije, postizanje značajnih zaliha pred svaku zimu i ubrzanje razvoja energije iz nezagađujućih izvora.
Rusija će platiti ozbiljnu cenu ako upotrebi hemijsko
oružje u Ukrajini – upozorio je u petak američki predsednik Džo Bajden,
najavljujući nove sankcije Rusiji. Istovremeno, Džo Bajden je obećao da će
izbegavati direktnu konfrontaciju između NATO-a i Rusije, jer bi to izazvalo
Treći svetski rat. U Moskvi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao
ukrajinskim medijima da će neprijateljstva u Ukrajini biti okončana kada Zapad
preduzme akciju zbog ponovljene zabrinutosti Rusije zbog ubijanja civila u
istočnoj Ukrajini i širenja NATO-a na istok. U međuvremenu, dok ruske trupe
koje su izvršile invaziju na Ukrajinu 24. februara nastavljaju da pokušavaju da
opkole Kijev, Turska je objavila da premešta svoju ambasadu u Černovci, oko 40
kilometara od rumunske granice. Turska je bila jedna od poslednjih zemalja koja
je imala ambasadu u Kijevu.
Šesnaestog dana ruske invazije na Ukrajinu, ruske
trupe danas polako napreduju ka Kijevu, a prijavljena su nova bombardovanja u
Mariupolju (jugoistok). Pored toga, ruske trupe su izvele vazdušne udare na
ukrajinske gradove Dnjepar, Luck i Ivano-Frankivsk (zapad). Generalštab
Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da u oblasti Černivci (sever) ruske trupe
trpe ozbiljne gubitke u borbama sa ukrajinskim braniocima, ruska vojnici su
demoralisani i predaju se. Sa svoje strane, ukrajinski ministar odbrane Oleksij
Reznikov rekao je da su ruske snage koje su izvršile invaziju na Ukrajinu ubile
više ukrajinskih civila nego vojnika. U Kremlju je predsednik Vladimir Putin u
petak dao zeleno svetlo za 16.000 dobrovoljaca sa Bliskog istoka da se bore
zajedno sa njegovim snagama u Ukrajini. Tokom sastanka u Moskvi sa beloruskim
predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, Putin je rekao da je došlo do pozitivnih pomaka
u razgovorima sa Kijevom. Kremlj ne isključuje susret predsednika Vladimira Putina
i Volodimira Zelenskog, ali neophodno je da obe strane budu pripremljene da bi se
postigli rezultate, izjavio je u petak portparol ruskog predsedništva Dmitrij
Peskov. Razgovori ruskih i ukrajinskih ministara spoljnih poslova Sergeja
Lavrova i Dmitro Kulebe,u četvrtak, uz posredovanje Turske u Antaliji, nisu dali
rezultate do prekida vatre u Ukrajini. Izraženo je samo obećanje da će se
nastaviti humanitarni napori za evakuaciju civila, bez ikakve čvrste obaveze
Moskve. Više od 2,5 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine, od kojih su 116.000
državljani trećih zemalja od početka ruske invazije 24. februara, saopštile su
u petak Ujedinjene nacije.
Prema zvaničnim podacima u Rumuniji, u poslednja 24
sata zabeleženo je skoro 3.000 novih slučajeva zaraze virusom SARS-CoV-2 objavljeno je u petak. Prijavljeno
je i 50 smrtnih slučajeva od kojih 3 od ranije. Hospitalizovano je manje od
4.000 ljudi, od kojih je 608 na intenzivnoj nezi. Posle skoro dve godine stanja
pripravnosti, u Rumuniji su od 9. marta ukinuta sva ograničenja nametnuta
pandemijom. S druge strane, nadležni najavljuju da se imunizacija protiv KOVID-19
odvijati u ordinacijama porodičnih lekara. Vakcinacija se održava na niskom
nivou, sa nešto više od 8,1 miliona ljudi koji su potpuno vakcinisani.