Vesti 10.03.2022
Premijer Nikolaje Ćuca primio je danas Janeza Lenarčiča, evropskog komesara za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama
Newsroom, 10.03.2022, 18:36
Premijer Nikolaje Ćuka primio je danas Janeza Lenarčiča, evropskog komesara za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama. Njegova poseta Rumuniji odvija se u kontekstu otvaranja Evropskog logističkog centra za humanitarnu pomoć čiji je domaćin Sućava u Rumunija, uz podršku Evropske komisije. Šef vlade se osvrnuo na težak humanitarni uticaj neopravdane, nezakonite i ničim izazvane vojne agresije Rusije na Ukrajinu. On je istakao stratešku potrebu održavanja solidarnosti i jedinstva EU i NATO u kontekstu krize. Ohrabruje me solidarnost kojom su EU i njene zemlje članice, uključujući Rumuniju, do sada pokazale sa Ukrajinom – rekao je evropski komesar na otvaranju centra u Sućavi. Evropski kontinent se suočava sa najvećom humanitarnom krizom od Drugog svetskog rata, rekao je Janez Lenarčič. Skoro 320.000 Ukrajinaca ušlo je u Rumuniju u prve dve nedelje nakon izbijanja krize, a oko 235.000 je već napustilo zemlju.
Šefovi država i vlada EU sastaju se danas i sutra u Versaju, u blizini Pariza, na samitu koji organizuje Francuska, koja šestomesečno predsedava Savetom Evropske unije. Osiguravanje energetske nezavisnosti Evrope, jačanje njene odbrane i ispitivanje nedavne aplikacije Ukrajine za članstvo u EU glavna su pitanja kojima se bave lideri 27 država članica Unije. U središtu razgovora je novi plan oporavka i otpornost, najverovatnije finansirani novim zajedničkim zajmom potrebnim za rešavanje posledica ruske invazije na Ukrajinu. Što se tiče energetske krize, Evropska komisija je nedavno predstavila inicijativu RePowerEU za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, koji predstavlja preko 40% evropske potrošnje. Što se tiče Ukrajine, razgovaraće se o jačanju partnerstva jačanjem veza Kijeva sa jedinstvenim evropskim tržištem i povezivanjem Ukrajine sa evropskom energetskom mrežom.
NATO je postao jači“, a Rusija slabija“ nakon ruske agresije u Ukrajini, izjavila je potpredsednica SAD Kamala Haris u četvrtak u Varšavi. Tokom posete Poljskoj, ona je govorila o zločinima“ koja je počinila invazija ruske vojske na Ukrajinu. Potpredsednica SAD Kamala Haris sastala se sa poljskim predsednikom Andžejeo Dudom, koji je takođe osudio varvarstvo“ ruskih snaga koje ima karakteristike genocida. Potpredsednica SAD obićiće i druge evropske zemlje da bi poslala dodatni signal podrške državama na istočnom boku Severnoatlantske alijanse suočenim sa agresijom Moskve. Kamala Haris će nakon posete Poljske u petak doputovati u Rumuniju, gde će je primiti predsednik Klaus Johanis. Razgovaraće se o savezničkim merama za jačanje NATO odvraćanja i odbrambenog stava, uključujući mogućnost povećanja vojnog prisustva SAD i saveznika u Rumuniji. Biće reči i o koordinaciji transatlantske zajednice o novim sankcijama Rusiji kao odgovoru na invaziju na Ukrajinu. Poseta potpredsednice Kamale Haris Bukureštu odvija se u kontekstu 25. godišnjice pokretanja bilateralnog strateškog partnerstva.
U Rumuniji je registrovano više od 3.500 novih slučajeva zaraženih SARS-CoV-2 za 24 sata, izvestila je u četvrtak Grupa za stratešku komunikaciju. Prijavljeno je i 70 smrtnih slučajeva, od kojih je 10 od ranije. U bolnicama je hospitalizovano oko 4.000 kovid pacijenata, a na intezivnoj nezi leci se 630 ljudi. Nakon dve godine stanja pripravnosti u Rumuniji od 9. marta ukinuta su sva ograničenja koja su bila obavezna tokom pandemije. Rumunske vlasti saopštavaju da osobe kojima su lična dokumenta istekla u poslednje dve godine, tokom epidemije KOVID-19, imaju obavezu da promene dokumenta u roku od najviše tri meseca.
Predsednik Klaus
Johanis, predstavljaće Rumuniju na samitu u Versaju. Pre početka sastanka, u
četvrtak izjavio je da će glavne teme biti rat u Ukrajini i energetska
situacija. U sklopu priprema za neformalni sastanak, predsednik Rumunije
prethodno je prisustvovao, u utorak, videokonferencijskom sastanku sa
predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerima Holandije, Markom
Ruteom, Grčke, Kirijakosom Micotakisom, Hrvatske, Andrejem Plenkovićem i
Estonije Kajom Kalas . On je prezentovao mere Rumunije za podršku Ukrajini,
uključujući odluku Bukurešta da bude organizator logističkog centra za
koordinaciju i prikupljanje međunarodne humanitarne pomoći Ukrajini, odnosno
Republici Moldaviji. Predsednik Johanis je takođe istakao podršku Rumunije
zahtevima Ukrajine za članstvo u Evropskoj Uniji, Republici Moldaviji i Gruziji.
Klaus Johanis je takođe podsetio na odluku Bukurešta da poveća potrošnju za
odbranu sa 2% na 2,5% domaćeg bruto proizvoda za 2023. godine.