Vesti 03.03.2022

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, razgovarao je, u četvrtak, u Bukureštu sa predsednicom Evropske Komisije Ursulom von der Lajen o intenziviranju humanitarne podrške susednoj Ukrajini.

Newsroom, 03.03.2022, 18:52

Predsednik Rumunije,
Klaus Johanis, razgovarao je, u četvrtak, u Bukureštu sa predsednicom Evropske
Komisije Ursulom von der Lajen o intenziviranju humanitarne podrške susednoj
Ukrajini. Klaus Johanis je precizirao da se radi na što bržoj operacionalizaciji
logističkog centra na teritoriji Rumunije, koji će omogućiti prikupljanje i
transport međunarodnih donacija Ukrajini na koju su izvršile invaziju ruske
trupe. On je najavio da Rumunija namerava da u narednom periodu pristupi dostupnim
sredstvima na evropskom nivou, kako bi bolje upravljala masovnim prilivom
izbeglica pristiglih na teritoriju Rumunije. Sa svoje strane, predsednica
Evropske Komisije Ursula von der Lajen, je navla da je Rumunija dala primer
celom svetu, pomagajući ukrajinski narod koji je izbegao u Rumuniju brzom
reakcijom rumunskih građana . Takođe u četvrtak, predsednik Klaus Johanis
primio je Visokog Komesara Ujedinjenih Nacija za izbeglice Filipa Grandija, sa
kojim je razgovarao o pruženoj podršci izbeglicama iz Ukrajine, ali razgovarali su i o
Republici Moldaviji suočenoj sa masovnim prilivom Ukrajinaca koji napuštaju svoju
zemlju. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis je informisao o trenutnoj situaciji,
spremnosti Bukurešta i odgovoru na ovu krizu. Visoki komesar Ujedinjenih Nacija
Filipo Grandi pozdravio je brzu reakciju rumunskih vlasti i napore uložene da
se izuzetno dobro upravlja situacijom priliva izbeglica.

Tužioci rumunskog
vojnog tužilaštva pokrenuli su krivični postupak u vezi sa dve avionske
nesreće na jugoistoku zemlje, u kojima je poginulo osam osoba. Prema rečima
pojedinih zvaničnika iz Vojnog tužilaštva, predmet ima za cilj i usmeren
je na izvršenje krivičnih dela ubistva i
nepreduzimanje zakonskih mera za bezbednost i zdravlje na radu. Pilot rumunskog
vojnog aviona MiG 21 LansR i sedam vojnika poslatih da ga pronađu, u operaciji
potrage i spasavanja, sa helikopterom IAR 330-Puma, izgubili su živote u sredu
uveče. Njihovi avioni su učestvovali u dve različite avionske nesreće. Avion
MiG je bio u vazdušnoj patroli kada je nestao sa radara, na jugoistoku
Rumunije. Pilot helikoptera IAR 330-Puma, koji je poslat da ga pronađe,
prijavio je nepovoljne vremenske prilike i bio je pozvan da se vrati u bazu pre pada, saopštilo je Ministarstvo Odbrane.
Rumunija, članica NATO-a, trenutno ima manje od dve pune eskadrile borbenih
aviona LanceR MiG-21 u funkciji, zajedno sa 17 novoopremljenih aviona F-16 za
sopstvene vazdušne i borbene policijske misije. Poreklom iz Sovjetskog Saveza,
MiG-21 je u upotrebi više od 40 godina, a modernizovan je pre oko 20 godina.
Helikopteri IAR 330-Puma takođe lete skoro 40 godina, a poslednjih godina su
modernizovani.

U Rumuniji epidemija
koronavirusa nastavlja opadajući trend. U četvrtak je prijavljeno više od
5.950 novih slučajeva. Istovremeno je objavljeno 114 smrtnih slučajeva, od
kojih 9 je od ranije. Smanjen je i broj pacijenata koji su primljeni na intenzivnu
negu, na oko 850. Što se tiče vakcinacije, poslednja procena pokazuje da je
samo oko 700 ljudi primilo prvu dozu za 24 sata. Ministar zdravlja Aleksandru
Rafila izneo je niz predloga za ublažavanje ograničenja protiv KOVID-a. To
uključuje odustajanje od obaveze nošenja zaštitne maske na otvorenom, pristup
bez zelenog sertifikata tržnim centrima, hotelima, restoranima ili javnim
ustanovama, povećanje popunjenosti bioskopa, teretana i zabavnih objekata i
mogućnost organizovanja privatnih događaja sa većim brojem učesnika.

Premijeri Rumunije i
Poljske osudili su nezakonitu agresiju ruskih oružanih snaga na Ukrajinu,
izjavio je premijer Nikolaje Ćuka u četvrtak u Varšavi, na kraju zajedničkog
sastanka Vlada iz Bukurešta i Varšave. Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka je
napomenuo da su dve zemlje razgovarale o tome da zajedno mogu pružiti neophodnu
podršku velikom talasu izbeglica koji dolazi i u Rumuniju i u Poljsku. Premijer
Rumunije najavio je da će se Poljska pridružiti snagama NATO-a u odbrani
istočnog krila. Mi već imamo mere koje smo zajedno sproveli, to je poljska
vojna struktura koja je deo Multinacionalne brigade u Rumuniji, imamo strukturu
koja je deo borbene grupe koja je prisutna na poljskoj teritoriji, rekao je
Nikolaje Ćuka. Sa svoje strane, Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je rekao da
Poljska i Rumunija čine sve za miran suživot, dogovarajući se o svim
diplomatskim i političkim akcijama. Dvojica premijera su odlučili da podrže
Gruziju, Ukrajinu i Republiku Moldaviju na putu ka pristupanju Evropskoj Uniji.

Kijev je izjavio da želi
da razgovara sa Moskvom o prekidu vatre,sklapanju primirija i otvaranju
humanitarnih koridora, ali neće praviti ustupke po pitanju teritorijalnog
integriteta zemlje. Portparolka ruskog Ministarstva Inostranih Poslova Marija
Zaharova rekla je da je Moskva otvorena za razgovore sa Ukrajinom kako bi
sprečila dalje krvoproliće. Lider Kremlja Vladimir Putin potvrdio je u
razgovorima sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da su glavni ciljevi
Rusije demilitarizacija i neutralnost Ukrajine. Na terenu su ruske trupe
nastavile da bombarduju stambene četvrti u većim ukrajinskim gradovima. Moskva
je pojačala napore da zauzme glavni grad Kijev. UN su u četvrtak potvrdile da
je 249 civila ubijeno, a više od 550 ranjeno u Ukrajini u prvoj nedelji sukoba
nakon ruske invazije. Ukrajinske vlasti objavile su broj poginulih civila u
ruskoj invaziji, navodeći najmanje 2.000 ubijenih civila. Međunarodni krivični
sud najavio je odmah otvaranje istrage o situaciji u Ukrajini, gde su navodno
počinjeni ratni zločini, nakon što je dobio zeleno svetlo od 39 država,
uključujući i Rumuniju. Ukrajina nije potpisala Rimski statut, međunarodni
ugovor o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda ali je zvanično priznala
jurisdikciju Suda nad zločinima počinjenim na njenoj teritoriji.

Predsednica Republike
Moldavije Maja Sandu potpisala je, u četvrtak, zahtev za pridruživanje
Evropskoj Uniji. Maja Sandu je precizirala da zahtev o pristupanju Republike
Moldavije komunitarnom bloku je upućeno Emanuelu Makronu, predsedniku
francuske, zemlje koja roticijom predsedava Savetom Evropske Unije, i da će
narednih dana biti dostavljen Briselu.
Republika Moldavija mora da ima jasan evropski put. Spremni smo da učinimo sve
da postignemo ovaj osnovni nacionalni cilj, rekla je Maja Sandu. Takođe u
četvrtak, gruzijski premijer Irakli Garibašvili potpisao je zahtev za početak
posebne procedure za priznavanje njegove zemlje kao kandidata za članstvo u Evropskoj
Uniji. Sličnu odluku donela je Ukrajina pre nekoliko dana u kontekstu ruske
invazije na njenu teritoriju.

Evropski ministri
unutrašnjih poslova na sastanku u Briselu dogovorili su se da pruže privremenu
zaštitu u Evropskoj Uniji izbeglicama koje beže od rata u Ukrajini, saopštila
je Evropska Komesarka za Unutrašnje poslove Ilva Johansson. Ona nije precizirala
da li će se ta mera odnositi na izbeglice državljane Ukrajine, ili na građane koje nemaju Ukrajinsko državljanstvo. U principu,
građani Ukrajine i lica sa prebivalištem u Ukrajini, kao i članovi njihovih
porodica raseljenih zbog sukoba, imaće pravo na zaštitu u Evropsku Uniju. Osobe
koje nemaju ukrajinsko državljanstvo i lica bez državljanstva sa legalnim
boravkom u Ukrajini koji ne mogu da se vrate u svoju zemlju ili region porekla,
kao i podnosioci zahteva za azil ili uživaoci međunarodne zaštite i članovi
njihovih porodica takođe će dobiti zaštitu u Uniji. Ostala lica, koja su u
Ukrajini na kraći boravak i koja se mogu bezbedno vratiti u svoje zemlje
porekla, nisu obuhvaćena ovom privremenom zaštitom u komunitarnom bloku.
Međutim, trebalo bi im omogućiti pristup Uniji za tranzit do njihovih zemalja
porekla. Prema podacima Ujedinjenih nacija, milion Ukrajinaca napustilo je
svoju zemlju od početka ruske invazije, a većina njih je stigla u susedne
države: Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Mađarsku.