Vesti 25.01.2022
U Rumuniju je u utorak stiglo 114.000 doza vakcina kompanije Pfizer BioNTech za decu uzrasta od 5 do 11 godina, a u sredu počinje proces imunizacije ove grupe.
Newsroom, 25.01.2022, 19:31
U Rumuniju je u utorak stiglo 114.000 doza vakcina kompanije Pfizer BioNTech za decu uzrasta od 5 do 11 godina, a u sredu počinje proces imunizacije ove grupe. Stopa incidencije KOVID-19 u Rumuniji nastavlja da raste. U poslednjih 24sata broj novih slučajeva SARS-KoV-2 je 19.685, a prijavljeno je i 44 smrtna slučaja. Bolnice nisu pod pritiskom kao u prethodnom talasu pandemije, ali se broj hospitalizovanih povećava iz dana u dan. U specijalizovanim zdravstvenim jedinicama na odeljenjima za KOVID-19 hospitalizovano je preko 7.000, a na intenzivnoj nezi 650 pacijenata.
U rumunskoj prestonici nakon pet dana tokom kojih je bio blokiran javni prevoz, zaposleni u gradskom javnom prevozu obustavili su protest i nastavili su sa radom. Štrajk je proglašen nezakonitim, ali su sindikalisti ignorisali odluku suda. Zaposleni traže povećanje plata i ostavku direktora Bukureštanske transportne kompanije, Adrijana Krica. On je za Ađerpres kazao da su zaposleni posle petodnevnog nelegalnog protesta koji je zbog obustave rada zaposlenih u javnom prevozu blokirao prestonicu ipak shvatili da ne mogu da ignorišu zakon i obaveze koje imaju prema građanima. Gradonačelnik Bukurešta, Nikušor Dan, izjavio je da će razgovori biti nastavljeni kako bi se situacija u Bukureštanskom javnom transportnom preduzeću unapredila, u zavisnosti od raspoloživog budžeta. On je kazao da je štrajk politizovan.
Promovisanje osnovnih prava i sloboda, poštovanje istorijske istine i razumevanje uzroka ovakvih zverstava daju nam uveravanja da se ovakvi zločini protiv čovečnosti nikada više neće ponoviti, rekao je na današnjoj ceremoniji, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta predsednik Rumunije, Klaus Johanis. On je istakao da naglašavanje antisemitizma, ksenofobije, netolerancije, rasizma i diskriminacije, pokušaji rehabilitacije ratnih zločinaca, kao i odustajanje od odbrane vrhovnih vrednosti čovečanstva mogu da vrate tragična iskustva istorije. Predsednik Rumunije je podsetio da su na ulicama glavnog grada, u januaru 1941. godine zločinci vandalizirali i palili sinagoge, ugnjetavali sudbine hiljada nevinih ljudi kroz najokrutnija mučenja, a sve ove strahote bile su deo đavolskog plana za masovno istrebljenje..Pandemija KOVID-19 pojačala antisemitske napade i stvorila pogodan okvir za širenje teorija zavere i dezinformacija, rekao je Johanis. Premijer Nikolae Čiuka, prisutan na ceremoniji, rekao je da je Holokaust mračno poglavlje istorije, ističući da se ne sme zaboraviti i minimizirati. On je odao počast žrtvama Holokausta i predstavio doprinos jevrejske zajednice razvoju Rumunije.
Vlada u Bukureštu usvojila je u utorak set mera za podršku građanima i privredi, kako bi se zadržala radna mesta i pomogla obavljanju privredne delatnosti u uslovima konkurentnosti, najavio je premijer Nikolae Čiuka. Mere će važiti za februar i mart. Niko neće plaćati struju više od 0,80 bani (0,16 evra) po kilovat-satu i 0,31 bani (jedan, 06 evra) po kilovat-satu za prirodni gas, bez obzira na potrošnju. Potrošači koji će u domaćinstvu imati potrošnju do 500 kilovat-časova električne energije ili 300 kubnih metara prirodnog gasa platiće 0,68 bani (0,14 evra) za kilovat-sat za struju i oko 0,22 bani (0,04 evra) za prirodni gas, sa svim porezima“, precizirao je Nikolae Čiuka. Za mala i srednja preduzeća i prehrambenu industriju, cene će biti ograničene na jedan lej po kilovat-satu za električnu energiju i 0,37 bani (0,07 evra) po kilovat-satu za prirodni gas.
Ukrajina razvija svoje planove za vanredne situacije za bilo koji scenario ili moguću akciju Rusije. Potpredsednica ukrajinske vlade za evroatlantske integracije Olha Stefanišina je u izjavi za Radio Rumunija govorila o snažnoj želji naroda za pristupanjem njihove zemlje NATO-u. Za nas je ključno da vidimo da se sledeći koraci za naše pristupanje NATO-u konkretizuju na sledećem samitu. Ako dokument samita ne sadrži reference na buduće pridruživanje Ukrajine, to bi bilo upravo ono što Rusija traži, odnosno zaustavljanje proširenja NATO-a“, rekla je Olha Stefanišina. Zapadni lideri optužuju Moskvu da je izvor trenutnih tenzija i kažu da se bezbednost i stabilnost u Evropi mogu rešiti pregovorima. Situacija izazvana agresivnim delovanjem Rusije u blizini Ukrajine i Crnomorskog regiona u ponedeljak je stavljena na dnevni red sednice Saveta za spoljne poslove u Briselu. Ministar Bogdan Auresku je predložio da se ispita mogućnost održavanja sastanka Saveta za spoljne poslove u Kijevu, kao izraz solidarnosti EU sa Ukrajinom. On je ponovio važnost podrške jačanju otpornosti Ukrajine i drugih istočnih partnera, kao i povećanja učešća EU u pronalaženju političkih rešenja za dugotrajne sukobe u crnomorskom regionu.