Vesti 12.12.2020
Nacionalna liberalna stranka (PNL), Unija spasite Rumuniju –Plus (USR PLUS) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) započeli su u subotu u Bukureštu pregovore o formiranju buduće vlade desnog centra.
Mihai Pelin, 12.12.2020, 18:07
Nacionalna liberalna stranka (PNL), Unija spasite Rumuniju –Plus (USR PLUS) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) započeli su u subotu u Bukureštu pregovore o formiranju buduće vlade desnog centra. Timovi su postavili strukturu vladinog programa, a razgovori će se nastaviti u nedelju. Pregovori se pokazuju teškim jer liberali, koji su sada na vlasti i zauzimaju drugo mesto na izborima od 6. decembra, nerado se odriču niza ministarstava poput finansija, pravde, saobraćaja, razvoja i evropskih fondova, dok Unija spasite Rumuniju — PLUS (USR PLUS), treća sila u budućem zakonodavnom telu, cilja na neke od ovih portfelja. Demokratski savez Mađara u Rumuniju (UDMR) bi želeo da preuzme ministarstvo zdravlja, kulture ili životne sredine, ministasrtva kojima je ranije upravljao, ali stranka želi i druga ministarstva. Pregovori bi trebalo da se završe uoči konsultacija koje je za ponedjeljak zakazao predsednik Klaus Johanis, s ciljem imenovanja mandatara za formiranje nove vlade. Pregovori će početi sa Socijaldemokratskom partijom (PSD), koja je osvojila najviše glasova na nedavnim izborima. U budućem parlamentu je i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) – stranka osnovana pre godinu dana i koja će sa preko pola miliona glasova sada biti četvrta politička snaga u parlamentu. Zakonodavno telo će dopuniti predstavnici nacionalnih manjina, osim mađarske. Što se tiče predloga za budućeg premijera, Socijaldemokratska partija (PSD) će predložiti Aleksandrua Rafilu, predstavnika Rumunije pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a Nacionalna liberalna stranka (PNL) je imenovala aktuelnog ministra finansija Florina Kacua.
Stanje pripravnosti u Rumuniji uspostavljeno u kontekstu pandemije, na snazi od sredine maja, biće na snazi još najmanje mesec dana, počev od 14. decembra. Tokom ovog perioda, važeća ograničenja ostaće na snazi, uključujući karantin noću. Pored toga, uvedena je samo jedna mera – kako bi se izbegla prenatrpanost ski staza, izvršna vlast je odlučila da žičare sa 20 sedišta koriste samo 10. Vlasti su apelovale na Rumune da izbegavaju posete, korinđanje i doček Nove godine. Preko 13.200 smrtnih slučajeva povezanih sa COVID-19 zabeleženo je u Rumuniji od početka pandemije. Poslednja procena ukazuje na 6.333 novih slučajeva obolelih za 24 sata, najviše u Bukureštu – više od 1.100, gde je učestalost infekcija novim koronavirusom pala, međutim, ispod 7 na hiljadu stanovnika. Iako se u glavnom gradu povećava broj slučajeva koronavirusa, situacija u zemlji se znatno popravila. Na intenzivnoj nezi nalazi se skoro 1300 pacijenata.
Lideri zemalja EU i institucija EU postigli su dogovor na sastanku Saveta u Briselu o odobravanju višegodišnjeg budžeta i post-pandemijskog plana oporavka, u kontekstu kojih su Mađarska i Poljska blokirale procedure. Nakon postignutog sporazuma, Evropska komisija je već predstavila drugi nacrt budžeta za narednu godinu, koji će, posle usvajanja, omogućiti forumu Zajednice da mobiliše značajna javna sredstva za ekonomski oporavak i doprinese otvaranju novih radnih mesta. Još jedan važan ishod sastanka bio je dogovor šefova država i vlada o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine, odluku koju je pozdravio predsednik Klaus Johanis, koji je zastupao Rumuniju na samitu u Briselu. Predsednik Rumunije smatra da će ta odluka omogućiti modernizaciju ekonomija zemalja EU, ali i poboljšanje života građana. Predsednik Johanis je takođe rekao da je Rumunija obezbedila pokrivanje svojih interesa, uključujući zadržavanjem odluke o nacionalnom energetskom miksu i upotrebi gasa u procesu tranzicije. Šef države je prisustvovao i proširenom samitu evrozone, gde je usvojena izjava lidera kojom se potvrđuje važnost koordiniranog i brzog ekonomskog odgovora na izazove koje predstavlja pandemija COVID-19.