Vesti 28.07.2020
Dan državne himne Rumunije biće obeležen u sredu manifestacijama koje će se organizovati u velikim gradovima i u svim garnizonima u zemlji.
România Internațional, 28.07.2020, 18:25
Dan državne himne Rumunije biće obeležen u sredu manifestacijama koje će se organizovati u velikim gradovima i u svim garnizonima u zemlji. Javna ceremonija biće održana i na Trgu trobojke u Bukureštu, u skladu sa merama za sprečavanje širenja virusa SARS-CoV-2. Ministarstvo odbrane će organizovati vojnu i versku ceremoniju. Dan državne himne, 29 jul, proglašen je 1998. godine. Sadašnja himna, koja se smatra nacionalnim simbolom, je Rumune, probudi se!“, izabrana je nakon pada komunističkog režima u decembru 1989. Himna je zapravo patriotska pesma “Odjek’’ Andreja Murešanu-a, objavljena 1848. godine, na muzici koju je prikupio Anton Pan.
Predsednici Senata i Poslaničkog doma u Bukureštu, Robert Kazančuk i Marčel Čolaku, traže, u pismu upućenom premijeru Ludoviku Orbanu, da Premijer podnese parlamentu izveštaj o merama koje razmatra vlada za ograničavanje širenja korona virusa pre lokalnih izbora. koji je predviđeno da se održe 27. septembra, i za otvaranje nove školske godine 14. septembra. Predstavnici vlade rekli su da je prerano govoriti o mogućem odlaganju lokalnih izbora. U vezi sa novom školskom godinom, vlasti su govorile o nekoliko scenarija, uključujući I scenario po kojem će u učionici biti rotaciono ne više od 15 učenika, dok će preostali deo pratiti nastavu onlajn.
U Rumuniji već nedelju dana broj novih slučajeva zaraženih COVID-om 19 premašuje prag od 1.000. Kako javlja u utorak Strateška komunikaciona grupa u poslednja 24 sata u Rumuniji je registrovano 1.151 novi slučajeva zaraženih SARS-CoV-om 2. Bilans obolelih je prešao 47.000, a oko 26.000 osoba je izlečeno. U zemlji je do sada umrlo 2239 osoba zbog komplikacija povezanih sa novim korona virusom, dok je van granica do sada zaraženo COVID-om 19, 5479 Rumuna, 123 ih je umrlo. Poslednjih dana uveden je karantin za nekoliko naselja, a vlasti razmatraju moguće dodatne mere za sprečavanje širenja novog korona virusa. U međuvremenu, sve više i više zemalja nameće ograničenja rumunskim državljanima ili dodatne uslove za ulazak na njihovu teritoriju. Republika Moldavija, Kipar, Finska i Litvanija zabranjuju Rumunima ulazak na njihove teritorije u turističke svrhe, a Rumuni koji putuju avionom u Grčku moraju da prikažu negativan COVID test urađen 72 sata pre dolaska u ovu zemlju. Ta mera važi do 4. avgusta. U Austriji negativni test za novi korona virus ne sme biti stariji od 72 sata, a period izolacije smanjuje se sa 14 na 10 dana. Ostale države, uključujući Italiju, Veliku Britaniju, Irsku, Norvešku, Estoniju i Letoniju, uvele su karantin u trajanju od 14 dana za rumunske turiste koji stižu na njihovu teritoriju, dok Holandija preporučuje samoizolaciju, a Mađarska, Belgija i Francuska preporučuju testiranje.
Prema razultatima istraživanja Instituta za evaluaciju i strategiju (IRES), objavljenih u utorak, Rumuni su i dalje zabrinuti zbog situacije koju je izazvala pandemija COVID-19 i njenih posledica, kako na nivou zemlje, tako i na ličnom nivou. Tri četvrtine Rumuna kaže da su veoma i prilično zabrinuti, a sedam od deset se plaši mogućnosti da se lično ne zaraze koronavirusom. Prema analizi, samo 16% ispitanika lično poznaje nekoga ko je bio bolestan od COVID-19. Takođe, jedan od 20 Rumuna kaže da je testiran na sopstvenu inicijativu za SARS-CoV-2. 6% kaže da su testirani na zahtev vlasti, a 7% na zahtev poslodavca. Skoro četvrtina učesnika u istraživanju kaže da su zbog pandemije otkazali letnji odmor ili ga odložili dok se epidemiološka situacija ne poboljša. Podaci IRES-a takođe pokazuju da je 48% Rumuna zadovoljno merama koje je vlada preduzela u cilju zaštite stanovništva, dok je svaki peti vrlo nezadovoljan. Što se tiče akcija na ekonomskoj liniji, pozitivno mišljenje o vladi ima 28% učesnika, ali šest od deset ispitanika kaže da nisu zadovoljni. Istraživanje IRES-a sprovedeno je od 24. i 25. jula na nacionalno reprezentativnom uzorku i ima maksimalnu grešku od plus / minus 3,3%.
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku, koji je u utorak primio novog ambasadora Poljske u Bukureštu, Macieja Langa, naglasio je potrebu za jačanjem ekonomske razmene i uzajamnih investicija između dveju zemalja. Prema Ministarstvu inostranih poslova u Bukureštu, dva zvaničnika razgovarali su o pitanjima bezbednosti i regionalne saradnje, imajući u vidu zajedničke interese i slične pristupe dveju država, sa fokusom na podržavanje prekookeanskih odnosa i jačanje Istočnog boka NATO-a, koji takođe uživa recipročno vojno prisustvo na teritorijama dveju država. Ambasador Maciej Lang je sa svoje strane izrazio zadovoljstvo vrlo dobrim odnosima između dve zemlje, Strateškog partnerstva između dveju država i naglasio je da je cilj njegovog mandata da da dodatnu suštinu rumunsko-poljskoj saradnji, kako u oblasti bezbednosti i odbrane, tako i u drugim oblastima od zajedničkog interesa, kao što bi bila energetika.
Ministar finansija Florin Kacu najavio je povećanje dečijeg dodatka za oko 15%, od 1. januara, nakon kojeg će slediti i drugo povećanje. Florin Kacu je naglasio da će povećanja biti sprovedena bez finansijske pomoći institucija kao što je Međunarodni monetarni fond. Dečiji dodaci bi trebalo da budu povećani sa 150 na 300 leja (oko 60 evra), nakon što je zakon koji predviđja odlaganje povečanja dečijeg dodatka proglašen ustavnim. Sa druge strane, šestomesečno izvršenje budžeta moglo bi biti predstavljeno danas. Pre mesec dana, ministar finansija je izjavio da će Rumunija ove godine registrovati budžetski deficit od 6,7% BDP-a, a ekonomska kontrakcija će na kraju godine biti 2,2% BDP-a.
