Vesti 27.07.2020

Rumunske vlasti saopštile su u ponedeljak da mera uvođenja karantina za pojedine gradove nije potrebna za nijedan od 12 mesta u okrugu Arđeš (na jugu), gde je u poslednje vreme došlo do značajnog porasta broja zaraza novim korona virusom.

Mihai Pelin, 27.07.2020, 18:34

Rumunske vlasti saopštile su u ponedeljak da mera uvođenja karantina za pojedine gradove nije potrebna za nijedan od 12 mesta u okrugu Arđeš (na jugu), gde je u poslednje vreme došlo do značajnog porasta broja zaraza novim korona virusom. Broj novih slučajeva zaraženih COVID-om 19 potvrđen u ovom okrugu premašio je 100 pet dana uzastopno. U nedelju je za grad Fađet u okrugu Timiš (zapad) i tri pripadajuća sela uveden karantin od 14 dana. Prošle nedelje vlasti su naredile uspostavljanje karantina za dva mesta na jugu zemlje. U Rumuniji je ponedeljak šesti dan kada je uzastopno registrovano preko 1000 slučajeva zaraženih COVID-om 19. Prema poslednjem bilansu do sada je zaraženo skoro 46.000 osoba, a od pozitivno potvrđenih gotovo 25.800 pacijenata je izlečeno i otpušteno iz bolnice. Hospitalizovano je skoro 6.600 pacijenata, od kojih je 353 na intenzivnoj nezi. Poginulo je još 19 osoba, a broj umrlih stigao je na 2.206. U inostranstvu je 5.329 Rumuna zaraženo novim korona virusom, najviše u Nemačkoj i Italiji, a broj smrtnih slučajeva ostao je 123. Sve više i više zemalja nameće ograničenja rumunskim državljanima ili dodatne uslove za ulazak na njihovu teritoriju. Tako su Kipar, Finska i Litvanija zatvorile granice za rumunske turiste zbog sve većeg broja slučajeva kontaminacije novim korona virusom u Rumuniji. Takođe, u utorak, Rumuni koji putuju avionom u Grčku moraju da dostave negativan COVID test urađen 72 sata pre dolaska u ovu zemlju. Ta mera važi do 4. avgusta. Ostale države, uključujući Italiju, Veliku Britaniju, Irsku, Norvešku, Estoniju i Letoniju, uvele su obavezan karantin u trajanju od 14 dana za rumunske turiste, dok Holandija preporučuje samoizolaciju, a Mađarska, Belgija i Francuska preporučuju testiranje. Od danas su se pravila za rumunske građane promenila i u Austriji. Negativni test za novi korona virus ne sme biti stariji od 72 sata, a period izolacije je smanjen sa 14 na 10 dana. Mere će važiti najmanje do 30. septembra.

Prema podacima Univerziteta Džon Hopkins broj zaraženih osoba novim korona virusom premašio je 16,4 miliona, a umrlo je više od 650 000 osoba. Slučajevi su prijavljeni u više od 210 zemalja sveta, na prva tri mesta, po broju slučajeva inficiranih osoba su Sjedinjene Američke Države – sa oko 4,4 miliona osoba pozitivno testirano na COVID-19, Brazil — gde je registrovano preko 2,4 miliona slučajeva i Indija sa preko 1,4 miliona slučajeva zaraženih korona virusom. Većina smrtnih slučajeva je u Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Velikoj Britaniji. Australija je u ponedeljak objavila 549 ​​novih slučajeva zaraženih COVID-om 19, što predstavlja rekord za ovu zemlju od početka pandemije. Zbog velikog broja obolelih vlasti u Hong Kongu zabranile su kupcima pristup restoranima i uvele su obavezno nošenje maske u javnim prostorima kako u zatvorenim tako i na otvorenom. Kina, zemlja u kojoj je izbila pandemija, registrovala je u ponedeljak 61 novi slučaj infekcije korona virusom, što je najveći potvrđeni broj od aprila do danas, a zaraženi su iz tri različita regiona. Kako javljaju novinske agencije i u Evropi se povećava broj novih infekcija, a vlade evropskih zemalja bile su zarobljene između zaustavljanja novih žarišta i pokretanja ekonomija. Španija, jedna od evropskih zemalja koju je najteže pogodila pandemiju u martu, saopštila je povećanje broja zaraženih Covid-om 19. Više zemalja uvelo je karantin za turiste koji dolaze iz Španije, mada vlasti u Madridu kažu da su žarišta epidemije pod nadzorom. Francuska, koja je takođe zabeležila povećanje broja slučajeva, izdala je upozorenje o putovanjima, a Norveška je uvela karantin za osobe koje dolaze iz Španije. Nemačka je takođe zabeležila rekordan broj zaraženih novim korona virusom.

Poslanički dom u Bukureštu je na plenarnoj sednici usvojio u ponedeljak nacrt zakona shodno kojem datum za organizovanje parlamentarnih izbora, kao rezultat isteka sadačnjeg mandata parlamenta, utvrđuje se organskim zakonom najmanje 60 dana pre održavanja izbora. Ranije datum održavanja parlamentarnih izbora je odredila vlada. Senat je u ponedeljak usvojio nacrt zakona, a Poslanički dom je telo koje donosi konačnu odluku.

Parlament u Bukureštu, nastavlja i ove nedelje sa vanrednim zasedanjem. Specijalizovane komisije u Senatu nastavljaju rasprave o građanskoj inicijativi Bez kriminalaca na javnim funkcijama“, koje su odložene prošle nedelje dva puta zbog nedostatka kvoruma. Poslanički dom je več usvojio ovaj dokument . Danas se u Donjem domu održava plenarna sednica. Sa radom nastavlja i Zajednička istražna komisija o kretanju rumunskih radnika za skupljanje šparoga u Nemačkoj, za vreme vanrednog stanja, koje je u Rumuniji bilo na snazi od sredine marta. Na saslušanjima se razgovaralo o okolnostima u kojima je bilo moguće da značajan broj ljudi dođe na Međunarodni aerodrom Kluž (severozapad), iako je na snazi bila vojna uredba i policijska kontralo na ulazu i izlazu u mestima širom zemlje. Na saslušanja su pozvani i ministri unutrašnjih poslova i spoljnih poslova, rada, saobraćaja ali i sezonski radnici.

Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukuresta saopštilo je u ponedeljak da je 150 Rumuna koji rade na farmi u regionu Dingolfing-Landau u jugoistočnoj Nemačkoj testirano pozitivno na COVID-19. Na imanju koje su lokalne vlasti stavile pod karantinom zaposleno je oko 480 osoba, većinom državljani Rumunije. Osobama u karantinu biće obezbeđena hrana i osnovna dobra. Ministarstvo spoljnih poslova takođe navodi da do sada nije primljen nijedan zahtev za konzularnu pomoć u vezi sa ovom situacijom. Generalni konzulat Rumunije u Minhenu nastavlja dijalog sa nemačkim vlastima i predstavnicima farmi i spreman je da pruži konzularnu pomoć, u skladu sa zakonskim nadležnostima i uz strogo poštovanje mera koje su usvojile lokalne vlasti u kontekstu pandemije COVID-19.

Savet EU imenovao je u ponedeljak tužioce Evropskog tužilaštva (EPPO) koje će voditi rumunka Laura Kodruca Kjoveši, a Rumuniju će predstavljati Katalin-Laurenciju Borkoman. Više od 14 evropskih tužilaca, uključujući i rumunskog, postavljeno je na mandat od šest godina, koji se može produžiti za najviše tri godine. Još osam tužilaca imenovano je na tri godine, pošto prelazna pravila koja se primenjuju na prvi mandat od kada je osnovano Evropsko tužilaštvo (EPPO) predviđaju da će evropski tužioci iz trećine država članica, biti izabrani žrebom, imaće mandat koji se ne može obnoviti. Evropsko javno tužilaštvo biće nezavisno telo Evropske unije odgovorno za istragu, gonjenje i gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv finansijskih interesa Unije, kao što su korupcija ili prekogranična prevara sa PDV-om u iznosu većem od 10 miliona evra. Laura Kodruca Kjoveši, bivša šefica Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije, imenovana je 2019. od strane Saveta i Evropskog parlamenta prvim glavnim evropskim tužiocem na sedmogodišnji mandat koji se ne može obnoviti. Trenutno 22 države učestvuju u EPPO, koji će svoj rad započeti krajem 2020. godine.