Vesti – 21.07.2020

Čelnici 27 zemalja članica Evropske Unije postigli su jutros u Briselu dogovor o planu koji se smatra istorijskim za ekonomski oporavak nakon korona virusa. Plan od 750 milijardi evra je dodat u višegodišnji budžet Unije koji za period 2021-2027 godinu iznosi 1.074 milijardi evra. Od ovih 750 milijardi evra, 390 milijardi predstavljaju subvencije za zemlje koje su najviše pogođene zdravstvenom krizom, a 360 milijardi će biti dostupno u obliku pozajmice državama članicama koje to žele. Predsednik Klaus Johanis je najavio da će Rumunija dobiti 80 milijardi evra, novac koji će biti iskorišćen za izgradnju bolnica i škola i za modernizaciju velikih javnih sistema.

Eugen Coroianu, 21.07.2020, 18:23

Čelnici 27 zemalja članica Evropske Unije postigli su jutros u Briselu dogovor o planu koji se smatra istorijskim za ekonomski oporavak nakon korona virusa. Plan od 750 milijardi evra je dodat u višegodišnji budžet Unije koji za period 2021-2027 godinu iznosi 1.074 milijardi evra. Od ovih 750 milijardi evra, 390 milijardi predstavljaju subvencije za zemlje koje su najviše pogođene zdravstvenom krizom, a 360 milijardi će biti dostupno u obliku pozajmice državama članicama koje to žele. Predsednik Klaus Johanis je najavio da će Rumunija dobiti 80 milijardi evra, novac koji će biti iskorišćen za izgradnju bolnica i škola i za modernizaciju velikih javnih sistema.

Najnoviji bilans koji je prenela Grupa za stratešku komunikaciju iz Bukurešta pokazuje 994 nova slučaja bolesti Kovidom-19, u Rumuniji, od ukupno 17.204 izvršenih testova. Ukupan broj zaraženih osoba sada iznosi 39.133, od trenutka prvog potvrđenog slučaja u državi, krajem februara. U poslednja 24 sata preminulo je 36 ljudi, a ukupan broj preminulih je 2074. Istovremeno, na zahtev je otpušteno 1087 pozitivnih pacijenata. Na intenzivnoj nezi se nalazi skoro 300 obolelih. Premijer Ludovik Orban još jednom je apelovao na građane da poštuju mere socijalne zaštite i da koriste maske u zatvorenom prostoru. Premijer je podsetio da vlasti ne žele da usvoje nova ograničenja, kao ni mere koje bi uticale na ekonomiju. Istovremeno, pojačane su aktivnosti provere poštovanja zakonskih normi nametnutnih tokom stanja pripravnosti na mestima kao što su pijace, terase ili klubovi na otvorenom, ali i u javnom prevozu. Ministar zdravlja, Nelu Tataru je izjavio da će u narednom periodu biti potrebno raspoređivanje lekara i medicinskog osoblja, kako bi se pokrile potrebe utvrđene na nivou nekih bolnica u vezi sa intenzvinom negom. Ovi rasporedi će isprva biti dobrovoljni, a zatim u zavisnosti od potrebe. Nalazimo se u pandemiji sa progresivnim porastom broja slučajeva i imaćemo dve nedelje u kojima ćemo pokušati da ponovo uvedemo mere karantina, izolacije u bolnici ili kod kuće, precizirao je ministar zdravlja.

U Rumuniji je od danas na snazi novi zakon o karantinu i izolaciji. Izvršno telo je usvojilo normativni akt i drastično ga izmenio u Parlamentu, nakon što je Ustavni Sud odlučio da ove mere ne mogu biti izrečene samo na osnovu ministarskog naloga, kao što se do nedavno dešavalo, čak i ako su dotične osobe bile zaražene korona virusom. Vlada se jutros sastala kako bi uvela odredbe ovog zakona u odluku kojom je stanje pripravnosti produženo na 30 dana, počevši od 17. jula. Prema novom zakonu, medicinski autoriteti odlučuju hospitalizaciju pacijenta, isprva na 48 sati, tokom kog se procenjuje zdravstveno stanje. Nakon toga, lekar moće produžiti hospitalizaciju ili poslati pacijenta kući, ako je rizik od prenošenja bolesti minimalan. Pacijent može osporiti meri izolacije na sudu. Isti postupak se primenjuje i u slučaju karantina osobe kod kuće. Reč je o ljudima koji dolaze iz područja sa visokim epidemiološkim rizikom ili koji su imali kontakt sa zaraženom osobom. Zakon takođe predviđa da se lekari ili medicinske sestre mogu prebaciti u bolnice gde je potrebno dodatno osoblje, ali samo na period od 30 dana, uz dodtanu platu za aktivnost koju obavljaju. Normativni akt predviđa i uslove za zonsku ili lokalnu karantinu, meru o kojoj su u poslednje vreme vlasti raspravljale.

Dva rumunska vojna broda učestvuju u multinacionalnoj vežbi Sea Breeze 20“, koja se održava između 20. i 27. jula u teritorijalnim vodama Ukrajine, međunarodnim vodama Crnog Mora i u luci Odesa. Vežbi, koja je deo plana savezničkih bezbednosnih mera na istočnom bloku NATO-a, prisustvovalo je više od 20 vojnih brodova, 19 aviona i oficiri generalaštaba Bugarske, Gruzije, Norveške, Rumunije, Šanije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, sa oko 2.000 vojnika ukupno. Prema navodima rumunskjih mornaričkih snaga, vežba uključuje svenarije borbe protiv podmornica, pretragu i spašavanje, dopremu opreme i vuču brodova u poteškoćama.

Bivđi ministar finansija Darius Valkov osuđen je danas na 6 godina i 6 meseci zatvora sa izvršenjem, zbog primanja mita. Reč je o delima počinjenim na funkciji gradonačelnika Slatine, pre nego što je postao član Senata, a zatim ministar. Predusu koju su izrekle sudije iz Dolža (jug) je prvostepena i može biti osporena. Prema optužnici, Valkov je 20120. godine, kao gradonačelnik, tražio od jednog poslovnog čoveka 10% od iznosa koji je njegova firma dobila od gradske kuće. Isto je postupio i u druga dva slučaja. Darius Valkov ima još jednu presudu, koju je izrekao Visoki Kasacioni Sud, u suštinskoj fazi, po kojoj mu je izrečeno 8 godina zatvora za korupciju. Suđenje na osnovu žalbe u ovom slučaju je bilo obustavljeno, nakon što je veće od 5 sudija Višeg Suda obavestilo Sud pravde Evropske Unije, u slučaju odluke Ustavnog Suda po pitanju specijalizovanih veća. Pre godinu dana, Visoki Kasacioni Sud je najavio da će se slučajevi Višeg Suda, koji su rešeni u prvom stepenu pre odluke Visokog Kasacionog Suda izrečene 23. januara 2019. godine, biti ponovo suđeni, u slučaju da presude nisu pravosnažne.

Usled ublažavanja restriktivnih mera i putovanja na odmore, broj bolesti Kovidom-19 u svetu se znatno povećao, udvostručivši se u poslednjih 7 nedelja. Ukupan broj zaraženih iznosi skoro 15 miliona, a trenuto je aktivno oko 5,3 miliona slučajeva. Više od 614.000 ljudi je preminulo od kraja prošle godine, kada je u Kini prijavljen prvi slučaj zaraze korona virusom. U Sjedinjenim Američkim Državama broj zaraženih Kovidom-19 iznosi blizu 4 miliona, a broj novih slučajeva zaraze dnevno je u desetinama hiljada. Pored Sjedinjenih Američkih Država, Brazil, Indija, Rusija, Južna Afrika, Peru, Meksiko, Čile, i Ujedinjeno Kraljevstvo nalaze se na prvim mestima u rangiranju zemalja sa najviše slučajeva zaraze Kovidom-19. U Evropi, zemlje sa najviše smrtnih slučajeva usled zaraze korona virusom su Velika Britanija, Italija, Drancuska i Španija. U stvari, u Španiji je broj slučajeva u porastu, a najalarmantnija situacija je u Kataloniji, gde je za 24 sata prijavljeno skoro 1.000 novih slučajeva. U Aziji, države koje su prijavile najviše slučajeva su Indija, Iran, Pakistan, Saudijska Arabijha i Turska. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da su domorodački narodi u Amazoniji, kao i u drugim delovima sveta, brojeći oko pola miliona ljudi, izuzetno ranjivi i da se moraju preduzeti akcije. U Boliviji, bolnice se više ne mogu nositi sa brojem obolelih, pokazuju slike koje se prenose putem socijalnih mreža.

Rumunski ministar odbrane, Nikolaje Čuka sastao
se u utorak u Bukureštu sa generalom Andreom Lanatom, komandantom Savezničke
vrhovne komande za transformaciju. Glavne teme su bile globalna kriza nastala
pandemijom Kovida-19 i učešće NATO-a u njenom upravljanju, kao i uticaj
zdravstvene krize na savezničke aktivnosti. Zvaničnik iz Bukurešta je
precizirao da je Rumunija i dalje posvećena izdvajanju 2% od bruto domaćeg
proizvoda za odbranu i da rumunska vojska nastavlja da trenira, da organizuje
zajedničke vežbe sa svojim partnerima i da učestvuje u međunarodnim misijama.
Takođe u utorak, Nikolaje Čuka se sastao i sa Denisom Gogom, novim
potpredsednikom za centralnu i istočnu Evropu američke kompanije Lokhed Martin.
Prema Ađerpresu, razgovaralo se o fazi implementacije programa združenja koji
je u toku sa ovom kompanijom, kao i one u fazi rada i podrške, kao što su
višenamenski avioni F-16, sistemi zemlja-vazduh PATRIOT, višestruki lanseri
raketa velikog dometa – HIMARS, radari na veliku daljinu i radari za nadzor na
malim i srednjim visinama.