Vesti – 05.03.2020

Tri od šest osoba kojima je u Rumuniji dijagnostikovan koronavirus proglašeni su izlečenim, saopštile su vlasti. Jedna osoba je otpuštena, a dve ostaju u bolnici pod medecinskim nadzorom do otpuštanja. Preostala tri slučaja se nalaze u medicinskim centrima specijalizovanim za lečenje zaraznih bolesti u Temišvaru (zapad), Klužu (severozapad) i Jašiju (istok), a njihovo stanje je stabilno. Na navionalnom nivou se nalazi 35 osoba u karantinu, a preko 11.700 je izolovano u sopstvenom domu, pod medicinskim nadzorom. S druge strane, dvojica rumunskih državljana inficirani virusom Kovid-19 i hospitalizovani u bolnici u Japanu, proglašeni su izlečenim i biće otpušteni iz bolnice. U svetu, Velika Britanija je odlučila da izmeni zakon da bi olakašala pristup bolovanju, u Francuskoj se bolest proširila na sve regione, a u Izraelu će biti nametnut karantin od 14 dana za sve osobe koje dolaze iz više zapadno-evropskih zemalja. Dok je Mađarska, sused Rumunije, najavila prve infekcije koronavirusom, u Italiji — trećoj državi po ugroženosti, nakon Kine i Južne Koreje — sve škole i univerziteti biće zatvoreni do 15. marta. U stvari, 13 država je bilo primorano da zatvori svoje obrazovne ustanove, time pogodivši preko 290 miliona učenika, što je situacija bez presedana. U kontinentalnoj Kini, gde se čini da se situacija stabilizovala, broj smrtnih slučajeva premašio je 3.000. Kovid-19 prisutan je u preko 80 zemalja i teritorija. Broj slučajeva kontaminacije u svetu prelazi 95. 000, a broj mrtvih je oko 3.300.

Eugen Coroianu, 05.03.2020, 18:16

Tri od šest osoba kojima je u Rumuniji dijagnostikovan koronavirus proglašeni su izlečenim, saopštile su vlasti. Jedna osoba je otpuštena, a dve ostaju u bolnici pod medecinskim nadzorom do otpuštanja. Preostala tri slučaja se nalaze u medicinskim centrima specijalizovanim za lečenje zaraznih bolesti u Temišvaru (zapad), Klužu (severozapad) i Jašiju (istok), a njihovo stanje je stabilno. Na navionalnom nivou se nalazi 35 osoba u karantinu, a preko 11.700 je izolovano u sopstvenom domu, pod medicinskim nadzorom. S druge strane, dvojica rumunskih državljana inficirani virusom Kovid-19 i hospitalizovani u bolnici u Japanu, proglašeni su izlečenim i biće otpušteni iz bolnice. U svetu, Velika Britanija je odlučila da izmeni zakon da bi olakašala pristup bolovanju, u Francuskoj se bolest proširila na sve regione, a u Izraelu će biti nametnut karantin od 14 dana za sve osobe koje dolaze iz više zapadno-evropskih zemalja. Dok je Mađarska, sused Rumunije, najavila prve infekcije koronavirusom, u Italiji — trećoj državi po ugroženosti, nakon Kine i Južne Koreje — sve škole i univerziteti biće zatvoreni do 15. marta. U stvari, 13 država je bilo primorano da zatvori svoje obrazovne ustanove, time pogodivši preko 290 miliona učenika, što je situacija bez presedana. U kontinentalnoj Kini, gde se čini da se situacija stabilizovala, broj smrtnih slučajeva premašio je 3.000. Kovid-19 prisutan je u preko 80 zemalja i teritorija. Broj slučajeva kontaminacije u svetu prelazi 95. 000, a broj mrtvih je oko 3.300.

Specijalizovane komisije parlamenta Rumunije podržale su u četvrtak nominacije, za kabinet Florina Kacua, na mesto ministra spoljnih poslova, Bogdana Aureskua, zatim za unutrašnje poslove Marčela Velu, za evropske fondove Marčela Baloša i za ekonomiju Virđila Popeskua. U ranijim saslušavanjima, pozitivno mišljenje su dobili kandidati za ministarstva Transporta, Infrastrukture i Komunikacije, Sporta, Odbrane, Poljoprivrede i Zaštite životne sredine, a negativno mišljenje su dobili kandidati za ministarstva Rada, Zdravlja, Obrazovanja, Kulture, Finansija, Razvoja i Pravde. Ova mišljenja su savetodavna, a glasanje o postavljanju vlade se očekuje sledeće nedelje. Jedina izmena u odnosu na kabinet Ludovika Orbana jeste u Ministarstvu finansija, gde je predložen Lučijan Ovidiju Hejuš, imajući u vidu da je bivši ministar imenovan za premijera. Imenovanje Kacua od strane predsednika države, Klausa Johanisa, usledilo je nakon što je Ustavni Sud Rumunije proglasio neustavnim imenovanje vršioca dužnosti premijera, liebrala Ludovika Orbana, nakon što je isti bio smenjen sa funkcije premijera izglasavanjem o nepoverenju.

Gradonačelnik Kluž-Napoke (severo-zapad), Emil Bok, najavio je u četvrtak da će se grad prijaviti ove godine na takmičenje Evropska prestonica inovacija“ koju je, 2019. godine, osvojio grad Nant (Francuska). Odluka je doneta nakon što je evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i omladinu, Marija Gabrijel, pokrenula ovo takmičenje prilikom učešća na konferenciji StartUpCity Kluž-Napoka“. Na konkurs mogu da se prijave evropski gradovi sa više od 100.000 stanovnika, a nagrada je u vrednosti od milion evra. Evropska komesarka sastala se i sa vršiocem dužnosti ministra obrazovanja u Rumuniji, Monikom Anisije, koja je istakla centralnu ulogu koju ima obrazovanje u inicijativama koje je nedavno pokrenula Evropska Komisija — Evropski ekološki pakt i Socijalna Evropa za pravednu tranziciju. Takođe je naglasila i potrebu da Evropska komisija dodeli odgovarajuća finansijska sredstva kako bi školska infrastruktura bila održivija. Marija Gabrijel je spomenula da su istraživanje i obrazovanje ključni elementi za stvaranje inovativnih ekosistema, u partnerstvu sa poslovnim okruženjem“.

Tragedija iz bukureštanskog kluba Kolektiv je rezultat lančanih kriminalnih aktivnosti, a stav okrivljenih ne potiče od nedostatka pravnog obrazovanja, već od pohlepe, neodgovornosti i ignorisanja zakona, pokazuje se u obrazloženju odluke kojom je sud u Bukureštu odredio teške presude u ovom slučaju. Prema mišljenju sudija, kasniji stav nekih od optuženih ukazuju na cinizam, lošu veru i nepoštovanje ogromnih patnji žrtava. Štaviše, sudije kažu da su optuženi uzeli stav negiranja i da su prebacivali krivicu na druga lica i državne institucije. U požaru koji je izbio u klubu Kolektiv u oktobru 2015. godine, preminle su 64 osobe, a nekoliko stotina je povređeno. U ovom slučaju osuđeni su bivši gradonačelnik sektora u kojem se dogodila tragedija, tri vlasnika kluba i vlasnici firme vatrometa — koji su i proizveli požar, dva pirotehničara i dva vatrogasca koja su pregledala klub Kolektiv bez preduzimanja zakonskih mera u pogledu poštovanja pravila. Kazne se kreću od tri i po godine, do dvanaest godina i osam meseci. Presuda nija konačna.

Deca su u 2018. godini bila starosna grupa sa najvećim rizikom siromaštva i socijalne isključenosti u gotovo polovini zemalja članica Evropske Unije. Procenat se kreće od 13,1% u Sloveniji i 13,2% u Češkoj do 38,1% u Rumuniji i 33,7% u Bugarskoj — podaci su koje je u četvrtak objacio Evropski statistički ured (Eurostat). 23,4% dece je u Evropskoj Uniji bilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, u poređenju sa 22,1% odraslih (18-64) i 18,4% starijih osoba (preko 65 godina). Najveće razlike zabeležene su u Francuskoj, Rumuniji i Slovačkoj, gde je stopa bila veća za više od pet procentnih poena kod dece u odnosu na celokupno stanovništvo.

Šest zemalja članica Evropske Unije, uključujući i Rumuniju, potpisalo je u Zagrebu sporazum o uzajamnoj pomoći u sajber bezbednosti, na marginama neformalnog sastanka ministara odbrane. Projekat, kojim koordinira Litvanija, ima za cilj stavaranje multinacionalnih mreža za reakciju i stvaranje ekipa stručnjaka iz drćava zajednice s ciljem sajber odbrane. Postale potpisnice su Hrvatska, Poljska, Estonija i Holandija. U 2017. godini, 25 država članica Evropske Unije pridružilo se Stalnoj Strukturiranoj Saradnji (PESCO), inicijativa koja omogućava državama da bliže sarađuju na jačanju vojnih kapaciteta, postavljajući temelje takozvanoj Evropskoj odbrambenoj uniji“. Ovo se tiče konkretnih projekata, uključujući stvaranje medicinske jedinice, logističkog centra i razvoj zajedničkih standarda za vojnu radio komunikaciju.

Turska će otvoriti svoju granicu sa Sirijom za izbeglice koje kreću u Evropu, ako se ne zaustavi trenutno nasilje, upozorio je u četvrtak turski ministar unutrašnjih poslova. On je dodao da je tri i po miliona ljudi u sirijskoj regiji Idlibe i na granici sa Turskom sada u teškoj situaciji i dodao je da je u četvrtak raspoređeno 1 000 policajaca na granici sa Grčkom, kako bi se zaustavio povratak migranata na tursku teritoriju. Nakon prošlonedeljne odluke Ankare da dozvoli izbeglicama da krenu u pravcu Evrope, Grčka je preduzela hitne mere, pojačavši svoje snage duž granice i suspendujući postupak davanja azila. Prema vladi iz Atine, u poslednjih pet dana sprečeno je 35.000 pokušaja ilegalnog prelaska u Grčku. S druge strane, bugarski ministar odbrane najavio je da je vojska spremna da pošalje trupe na granicu sa Turskom u slučaju talasa migranata. On je dodao da je moguće da će se upotrebiti fizička sila, uključujući vodene topove, suzavac i parališuće bombe, poput onih koje koristi Grčka. Međutim, trenutno nema napetosti, a Turska ne dozboljava migrantima da pređu u Bugarsku.