Vesti – 16.02.2020

Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, nalazi se na 56. izdanju Međunarodne Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde se danas zalagao za Evropu otvorenu za proširenje i izjavio je da Evropa mora da brani svoje spoljne granice, ali da ne zadržava unutrašnje. Ludovik Orban je učestvovao na raspravi Evropa koja štiti“. Vršilac dužnosti premijera se usprotivio ideji da Rumunija nije spremna da uđe u prostor Šengena zbog korupcije i rekao je da Bukurešt namerava da zatvori mehanizam saradnje i provere po pitanju pravosudnog sistema putem smanjenja korupcije i povećavanjem nezavisnosti pravosuđa. Ludovik Orban je dodao i da ako pitanje uslovljavanja evropskih fondova proističe iz situacije vladavine zakona, onda moraju postojati jasne odredbe za sve države članice Evropske Unije, da ne bi došlo do nepravednih kazni. Rumunski premijer je takođe rekao da je dodeljivanje 1% bruto društvenog proizvoda svake države članice višegodišnjem budžetu Unije nedovoljno, posebno jer postoje nove oblasti koje treba finansirati.

Eugen Coroianu, 16.02.2020, 18:24

Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, nalazi se na 56. izdanju Međunarodne Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde se danas zalagao za Evropu otvorenu za proširenje i izjavio je da Evropa mora da brani svoje spoljne granice, ali da ne zadržava unutrašnje. Ludovik Orban je učestvovao na raspravi Evropa koja štiti“. Vršilac dužnosti premijera se usprotivio ideji da Rumunija nije spremna da uđe u prostor Šengena zbog korupcije i rekao je da Bukurešt namerava da zatvori mehanizam saradnje i provere po pitanju pravosudnog sistema putem smanjenja korupcije i povećavanjem nezavisnosti pravosuđa. Ludovik Orban je dodao i da ako pitanje uslovljavanja evropskih fondova proističe iz situacije vladavine zakona, onda moraju postojati jasne odredbe za sve države članice Evropske Unije, da ne bi došlo do nepravednih kazni. Rumunski premijer je takođe rekao da je dodeljivanje 1% bruto društvenog proizvoda svake države članice višegodišnjem budžetu Unije nedovoljno, posebno jer postoje nove oblasti koje treba finansirati.

Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, pozdravio je, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, u Nemačkoj, najavu američkog državnog sekretara Majka Pompea o dodeljivanju milijarde dolara za investicije u energetske projekte u okviru Inicijative Tri Mora. Bogdan Auresku je izjavio za Radio Rumunija Aktuelnosti da je reč o projektima energetskog povezivanja u saglasnosti sa objektivima koje je promovisala Rumunija u okviru ove inicijative na samitu koji se organizovao 2018. godine u Bukureštu. Inicijativa Tri Mora je neformalna politička platforma koja okuplja, na predsedničkom nivou, 12 zemalja članica Evropske Unije koje su povezane sa Baltičkim, Jadranskim ili Crnim morem: Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska. Cilj inicijative je da ojača saradnju između svojih članova u oblastima kao što su energija, infrastruktura i bezbednost.

Ministar odbrane, Nikolaje-Jonel Čuka, potvrdio je tokom sastanka sa podsekretarom Ujedinjenih Nacija za mirovne Operacije Žan-Pjerom Lakroaom, posvećenost Rumunije prema jačanju sigurnosti na međunarodnom nivou, aktivnim učešćem u mirovnim misijama i akcijama koje se odvijaju pod okriljem Ujedinjenih Nacija. Žan-Pjer Lakroa je ponovo zahvalio u ime rukovodstva Organizacije na učešću Rumunije sa odredom transportnih helikoptera u okviru misije Ujedinjenih Nacija za Integrisanu stabilizaciju u Maliju (MINUSMA), u periodu oktobar 2019. – oktobar 2020. godine. Sastanak se održao na marginama Konferencije o Bezbednosti u Minhenu. Nikolaje Čuka je imao i bilateralni sastanak sa predsednikom Atlanskog Saveta Sjedinjenih Američkih Država, Frederikom Kempom, i tom prilikom je ponovio važnost koju Rumunija pridaje Strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svim oblastima aktivnosti, a naročito u strateškim i odbrambenim oblastima. Takođe se zahvalio na stalnoj podršci koja se pruža u promociji bezbednosne agende Rumunije i izrazio je uverenje da će se ovaj trend nastaviti.

Ministri predloženi da budu deo vlade Orban II biće saslušani u ponedeljak, utorak i sredu od strane zajedničkih specijalizovanih komisija Parlamenta Rumunije. Sednica zakonodavne vlasti u Bukureštu za postavljanje nove Vlade biće održana 24. februara. Imenovani premijer, liberal Ludovik Orban, rekao je nedavno da će se predstaviti sa navedenim ciljem da izazove vanredne izbore, kako bi građani dobili moć izbora novog parlamenta, pravednijeg, poštenijeg i reprezentativnijeg. Orban je u utorak imao pregovore s nekim parlamentarnim strankama, u pokušaju da dobije podršku za vanredne izbore. Vanredni izbori se mogu sazvati samo ako u roku od dva meseca od pondošenja Parlamentu prve liste ministara i programa, dva predloga izvršne vlasti budu odbijena od strane zakonodavnog tela. Orban, čiji je kabinet nedavno bio razrešen dužnosti putem izglasavanja o nepoverenju, poslao je prošlog meseca vladinu listu zakonodavnom telu, koja je neizmenjena u odnosu na trenutni izgled, kao i neznatno ažuriran program upravljanja. Socijaldemokratska partija (PSD), koja je u opoziciji, osporila je u Ustavnom Sudu imenovanje premijera koji je već jednom bio razrešen dužnosti od strane predsednika, uz obrazloženje da se time krši volja parlamenta. Ideju vanrednih izbora uglavnom podržavaju Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR). Termin redovnih izbora je u jesen ove godine.

U Bukureštu je održana godišnja Konvencija Pro Rumunija, koja je levičarska stranka, formirana uglavnom prelaskom poslanika iz Socijaldemokratske stranke (PSD). Lider stranke, Viktor Ponta – bivši višegodišnji predsednik socijaldemokrata – poručio je svojim aktuelnim kolegama iz partije da se baziraju samo na sebe“ u predstojećim izbornim bitkama. Ponta je pokrenuo Manifest Pro Rumunija 2020-2024, koji predlaže niz prioritetnih mera, kao što su: promena fiskalnog sistema prelaskom na diferencirano, progresivno oporezivanje velikih plata i penzija, administrativna reforma smanjenjem broja županija sa 41 na 15, ili smanjenje broja parlamentaraca. Ponta je takođe podržao organizovanje vanrednih izbora. Lideri Socijaldemokratske stranke i Alijanse liebrala i demokrata (ALDE) takođe su učestvovali na Konvenciji, u potrazi za političkim savezima.

Epidemija koronavirusom Kovid-19 i dalje raste i približava se broju od preko 1.700 smrtnih slučajeva i više od 70.000 infekcija, najviše u Kontinentalnoj Kini i provinciji Hubei i njenom glavnom gradu Vuhanu, gde su prvi slučajevi zabeleženi u decembru. U Bukureštu, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da u Rumuniji nema slučaja bolesti novim koronavirusom. S druge strane, rumunski državljanin sa kruzera Diamond Princess, brod koji se nalazi u japanskim teritorijalnim vodama, testiran je pozitivno na novi virus. Prebačen je u izolaciju i na lečenje u specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je stanju. Japanski ministar zdravlja pozvao je stanovništvo da izbegava nepotrebne sastanke“ i vozove u kojima je gužva da bi se ograničilo širenje virusa. On je takođe upozorio da Japan ulazi u novu fazu“ ove viralne infekcije, otkrivajući sve više slučajeva među ljudima koji nisu putovali u Kinu ili nisu imali kontakta sa ljudima koji su došli iz Kine.

Dve rumunske teniserke, Sorana Krstja (69 WTA) i Ana Bogdan (90 WTA), plasirale su se u poslednji krug kvalifikacija u okrviru turnira Premijer u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), gde nagradni fond iznosti 2,6 miliona dolara i koji će početi u ponedeljak. Krstja je u nedelju pobedila nemicu Juliju Džordžes (31 WTA), a Bogdan je dramatično porazila kineskinju Šuaj Zang (32 WTA). Rumunka Simona Halep, broj dva u svetu, glavna favoritkinja turnira u Dubaiju, igraće direktno u osminama finala, gde će se susresti sa pobednicom meča između Alison Riske (SAD) i Ons Jabeur (Tunis). Halep je osvojila titulu u Dubaiju 2015. godine. U nedelju je i rumunska teniserka Žaklin Kristijan osvojila turnir ITF u Trnavi (Slovačka), nakon što je protivnica odustala u finalu, rezultatom 6-1, 4-2.