Vesti – 15.02.2020

Cilj Rumunije je da
finalizira proces pridruživanja šengenskom području istakao je u subotu vršilac
dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, tokom sastanka sa svojim holandskim
kolegom Markom Ruteom, na marginama Konferencije o bezbednosti u Minhenu. Orban
je dao uverenja da je Rumunija u potpunosti spremna i zalagao se za povećanje
holandskih investicija u rumunsku ekonomiju. Takođe prisutan u Minhenu, vršilac
dužnosti ministra odbrane, Nikolaje Čuka, govorio je na okruglom stolu o potrebi
pažljivog praćenja bezbednosnih dešavanja na području Crnog mora, naglašavajući
potrebu da se ojača prisustvo NATO-a u regionu. Naglasio je i strateški značaj
crnomorske regije za evropsku i evroatlansku sigurnost. Na desetine šefova
država, ministara, poslovnih lidera, predstavnika međunarodnih organizacija i
akademija analiziraju u glavnom gradu Bavarije pretnje na adresu bezbednosti
evroatlanskog prostora, susedske krize i odnosa između Evropske Unije i NATO-a.

Eugen Coroianu, 15.02.2020, 18:10

Cilj Rumunije je da
finalizira proces pridruživanja šengenskom području istakao je u subotu vršilac
dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, tokom sastanka sa svojim holandskim
kolegom Markom Ruteom, na marginama Konferencije o bezbednosti u Minhenu. Orban
je dao uverenja da je Rumunija u potpunosti spremna i zalagao se za povećanje
holandskih investicija u rumunsku ekonomiju. Takođe prisutan u Minhenu, vršilac
dužnosti ministra odbrane, Nikolaje Čuka, govorio je na okruglom stolu o potrebi
pažljivog praćenja bezbednosnih dešavanja na području Crnog mora, naglašavajući
potrebu da se ojača prisustvo NATO-a u regionu. Naglasio je i strateški značaj
crnomorske regije za evropsku i evroatlansku sigurnost. Na desetine šefova
država, ministara, poslovnih lidera, predstavnika međunarodnih organizacija i
akademija analiziraju u glavnom gradu Bavarije pretnje na adresu bezbednosti
evroatlanskog prostora, susedske krize i odnosa između Evropske Unije i NATO-a.

Sjedinjene Američke države će finansirati energetske projekte u vrednosti od milijardu dolara zemlje Centralne i Istočne Evrope, članice Inicijative Tri Mora, kako bi im ojačale energetsku nezavisnost od Rusije, najavio je u subotu na Konferenciji o bezbednosti iz Minhena, američki državni sekretar Majk Pompeo. Želimo da podstaknemo investivije privatnog sektora u njihove energetske sektore, kako bi zaštitili slobodu i demokratiju u svetu, dodao je šef američke diplomatije. Članice Inicijative Tri mora, pokrenute 2015. godine, su 12 zemalja iz Evropske Unije: Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska. Inicijativa ima za cilj da ojača saradnju između svojih članica u oblastima kao što su energija, infrastruktura i bezbednost, naročito pred Rusijom, koju neke od ovih država smatraju direktnom pretnjom. One osporavaju, kao i Sjedinjene Američke Države, projekat gasovoda Nord Stream 2, kojim se namerava de se udvostruči direktna isporuka ruskog gasa u Zapadnu Evropu, preko Baltičkog mora do Nemačke, zaobilazeći tako istočni deo kontinenta. Sjedinjene Američke Države usvojile su sankcije protiv kompanija povezanih sa radom na Nord Stream 2, rekavši da će ovaj gasovod povećati zavisnost Evropljana od ruskog gasa i tako će ojačati uticaj Moskve.

Rešenja za koja je preuzela odgovornost vlada u Bukureštu, kad je reč o zatvaranju postupka zbog kršenja ugovora koje je pokrenula Evropska Komisija protiv Rumunije u oblasti ilegalne seče šuma i nedovršavanja Nacionalnog programa za kontrolu zagađenja vazduha, bila su analizirana u petak, u Briselu, od strane ministra za životnu sredinu, Kostela Aleksea, i evropskog komesara za zaštitu životne sredine, okeane i pecanje, Virđinijusa Sinkevičijusa. Dvojica zvaničnika takođe su se bavila pitanjima očuvanja biološkog diverziteta, proširivanjem mreže Priroda 2000 u Rumuniji, razvoj sistema praćenja kvaliteta vazduha, upravljanjem otpada i programima finansiranja u oblasti životne sredinem, navodi se u saopštenju ministarstva. Evropska Komisija je u sredu poslala pismo u kom apeluje na Rumuniju da pravilno primeni Uredbu Evropske Unije po pitanju drva (EUTR), kojom se zabranjuje preduzećima iz ovog sektora da uvoze na tržište zajednice proizvode dobijene od drveća koja su ilegalno posečena. Izvršno telo zajednice daje Bukureštu rok od mesec dana da preduzme neophodne mere.

U subotu je broj smrtnih slučajeva usled epidemije novim koronavirusom premašio cifru od 1.500 u Kini, a zabeležena je i prva smrt u Evropi, u Francuskoj. Reč je o osamdesetogodišnjem kineskom turisti koji je krajem januara bio primljen u bolnicu u Parizu. Prethodno su bila prijavljena samo tri smrtna slučajeva van kontinentalne Kine: na Filipinima, u Hong Kongu i Japanu. Do sad je zabeleženo preko 66.000 slučajeva kontaminacije u kontinentalnoj Kini, uglavnom u provinciji Hubej (centar), mesto gde se i pojavila epidemija virusne pneumonije Kovid-19. Van kontinentalne Kine potvrđeno je oko 600 slučajeva zaraze, u tridesetak zemalja i teritorija, uključujući i prvi slučaj na afričkom kontinentu, objavljen u petak. Zajednička misija sa Kinom i vođena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije odvija se ovog vikenda i ima za cilj da istraži epidemiju koronavirusa. Rumunski državaljanin, jedan od 17 putnika na kruzeru Westerda, koji je pristao u Kambodžu, bio je iskrcan u Pnom Penu od strane Rumunije, obaveštava Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta. Ministarstvo spoljnih poslova precizira da su svi putnici i svi članovi posade bili medicinski testirani i nisu inficirani koronavirusom. U Bukureštu, ministarstvo zdravlja je objavilo da u Rumuniji ne postoji ni jedan slučaj bolesti novim koronavirusom. Međutim, jedan rumunski državljanin sa kruzera Diamond Princess, koji se nalazi u japanskim teritorijalnim vodama, ustanovljen je kao pozitivan na virus. Prebačen je u izolaciju i na lečenje u specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je stanju. Diplomatska misija Rumunije u Japanu u kontaktu je i sa rumunskim državljaninom koji se nalazi u bolnici i sa drugim Rumunima sa kruzera.

U Rumuniji raste broj obolelih od malih boginja – ove nedelje je zabeleženo preko 50 novih slučajeva. Ukupan broj zaraženih iznosi preko 19.000, od čega 64 smrtna slučaja. Prema Nacionalnom centru za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti, 53 nova slučaja zabeležena su u 5 županija u Rumuniji. Podsećamo da su male boginje infektivno oboljenje koje često vodi do komplikacija. Od četiri zaražene osobe jednoj je potrebna hospitalizacija, a za jednog pacijenta od hiljadu bolest je smrtonosna. Prevencija se vrši vakcinisanjem.

Rumunska teniserka Simona Halep, druga na svetu, glavna je favoritkinja na turniru WTA u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), sa ukupnim nagradnim fondom od 2,6 miliona dolara, koji će početi u ponedeljak. Halep će igrati direktno u osminama finala, kada će se susresti sa Alison Riske (SAD) i Ons Jabuer (Tunis). Halep je osvojila titulu u Dubaiju 2015. godine. Druge dve rumunske teniserke su u subotu ušle u drugo kolo turnira u Dubaiju. Sorana Krstja (69 WTA) će se susresti sa Nemicom Julijom Džordžes (31 WTA), a Ana Bogdan (90 WTA) sa Kineskinjom Šuaj Zang (32 WTA). S druge strane, rumunska teniserka Patričija Cig, br. 105 WTA, propustila je u subotu kvalifikaciju u finale turnira WTA iz Huan Hin (Tajland). Izgubila je sa 7-5, 6-4 od Poljakinje Magde Linet (42 WTA) u polufinalu.

Švedski atletičar Armand
Duplantis, u subotu, u sali iz Glazgova, postavio je novi svetski rekord u
skoku s motkom, preskočivši 6,18 metara. Pre nedelju dana, u Poljskoj, postigao
je rezultat od 6,17 metara, takođe svetski rekord, preskočivši za jedan
centimentar više od Francuza Renoa Livlena, koji je držao rekord od 2014.
godine. Duplantis je postao seniorski evropski prvak sa samo 18 godina, u
Brelinu, 2018. godine.