Vesti – 14.02.2020.
Rumunski premijer, liberal Ludovik Orban, prisustvovao je, kao počasni gost, na Konferenciji za Evropu (Munich Europe Conference), u Nemačkoj, gde je evocirao solidni proevropski profil“ Rumunije. Prema izjavi vlade iz Bukurešta, premijer je naglasio aktivno učešće Rumunije u naporima za konsolidaciju Evropske Unije i njenih glavnih politika, kao i za povećanje kohezije između država članica. Konferencija za Evropu, organizovana u okviru 56. edicije Konferencije za bezbednost u Minhenu, ima tradiciju od 15 godina i okuplja predstavnike visokog nivoa iz političke i poslovne oblasti. U pratnju ministra spoljnih poslova, Bogdana Aureskua, šef vlade je zakazao sastanke u Minhenu sa kolegama iz nekoliko država i sa najvišim predstavnicima poslvone zajednice.
Eugen Coroianu, 14.02.2020, 18:09
Evropska komsiija razmatra otvaranje postupka zbog prekomernog deficita u Rumuniji, zbog toga što je očekivani deficit za 2019. godinu, od 3,8%, prekoračen i nije blizu referentne vrednosti od 3% bruto društvenog proizvoda, kako je predviđeno u ugovoru funckionisanja Evropske Unije. Iztveštaj objavljen u petak u Briselu pokazuje da prevazilaženje nije smatrano ni izuzetkom ni privremenim. Prema zimskim prognozama Komisije, deficit vlade u Rumuniji dostigao je 4% od bruto društvenog proizvoda u 2019. godinu, povećavši se na 4,9% u 2020. godini i na 6,9% u 2021. godini. Povećanje deficita je uglavnom rezultat povećanja penzija, odluka usvojena u leto 2019. godine, a naročito kad je reč o povećanju penzija od 40% koje je planirano za septembar 2020. godine, i nova rekalkulacija zakazana za septembar 2021. godine. Minsitar finansija, liberal Florin Kacu, kaže da je pokretanje procedure bilo neizbežno i okrivljuje prošlogodišnje troškove vlade Socijaldemokratske stranke (PSD). Ministar je takođe izjavio da će se preduzeti mere za smanjenje deficita.
Napredak
rumunske ekonomije je prošle godine usporio na 4,1%, nakon porasta od 4,4% u
2018. i 7,1% u 2017. godini, prema danas objavljenim signalnim procenama
Nacionalnog Instituta za Statistiku. U novembru 2019. godine, Nacionalna
Komisija za Strategiju i Prognozu revidirala je na dole provene ekonomskog
rasta za 2019. godinu, u donjoj polovini nivoa od 4%, u odnosu na 5,5%, koliko
je procenjeno u prolećnoj prognozi. Evropska komisija je u četvrtak objavila da
je Rumunija u 2019. godini zabeležila ekonomski rast od 3,9%, u odnosu na 4,4%
u 2018. godini, prema zimskim ekonomskim prognozama. Prognoze pokazuju da će se
trend usporavanja ekonomije nastaviti i ove i 2021. godine.
Hitna Uredba o
organizovanju vanrednih parlamentarnih izbora, koju je rumunska vlada usvojila
5. februara, registrovana je u Senatu i objavljena u Službenom glasniku.
Normativni akt, između ostalog, predviđa tri dana glasanja za Rumune koji žive
u inostranstvu, udvostručuje broj parlamentaraca koji predstavljaju dijasporu i
daje mogućnost glasanja na bilo kom glasačkom mestu. Istovremeno, rokovi su
skraćeni, da bi mogli da se održi prevremeni izbori. Vršilac dužnosti
predsednika Senata, socijaldemokrata Titus Korlecjan, izjavio je da Hitna
Uredba liberalne vlade menja aspekte parlamentarnih izbora samo nekoliko meseci
pre samih izbora, što predstavlja ozbiljnu povredu Kodeksa ponašanja Venecijske
komisije po pitanju izbora.
Zajednička
misija sa Kinom i na čelu sa Svetskom Zdravstvenom Organizacijom počeće ovog
vikenda i ima za cilj da istraži epidemiju koronavirusa. Revidirani kineski
bilans u petak je oko 1400 preminulih. Prema zvaničnim podacima, do sada je
zabeleženo oko 64.000 slučajeva zaraze u Kontinentalnoj Kini (izuzev Hong Konga
i Makaoa). U Bukureštu, ministarstvo zdravlja saopšitlo je da u Rumuniji nema
slučaja bolesti novim koronavirusom, ali da je državljanin Rumunije koji se
nalazi na kruzeru Diamond Princess, brod u japanskim teritorijalnim vodama,
utvrđen kao pozitivan na virus. Prebačen je u izolaciju i lečenje u
specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je zdravstvenom stanju. Diplomatska
misija Rumunije u Japanu u kontaktu je i sa interniranim rumunskim
državljaninom i sa drugim Rumunima koji su na brodu.
Skoro 500.000 Rumuna prijavilo se do kraja prošlog meseca za status prebivališta u Velikoj Britaniji, u okviru procedure koju su britanske vlasti stavile na raspolaganje evropskim državljanima koji žele da nastave da žive u Kraljevini nakon 31. decembra. Prema ministarstvu spoljnih poslova Bukurešta, u poređenju sa podacima koje je saopštilo britansko Ministarstvo spoljnih poslova i koja važe za kraj prošle godine, broj zahteva koji su podneli rumunski državljani povećao se za 63. 000. Rok za podnošenje prijava je 30. jun 2021. godine za evropske državljane koji stižu na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva do 31. decembra ove godine.
Sud u Bukreuštu je u petak odbio zahtev Nacionalne Direkcije za borbu protv korupcije (DNA) za preventivno hapšenje hirurga Mirče Beurana, ali je doneo odluku da hirurg bude u kućnom pritvoru. Odluka nije konačna. Bivišeg socijaldemokratskog ministar zdravlja, Beurana, uhapsili su tužioci Nacionalne Direkcije za borbu protiv korupcije u četvrtak, pod optužbom da je od lekara primio mito od 10.000 evra da bi otvorio konkurs za mesto asistenta na Univerzitetu za Medicinu i Farmakologiju u Bukureštu i da bi obezbedio njegovo zapošljenje. Rumunski tužioci beleže da, do sada, još se nije raspisao konkurs za to radno mesto, a dosije je otvoren nakon prijave lekara o kom je reč, prenosi Ađerpres. Mirča Beuran e bio šef hirurškog odeljenja jedne bukureštanske bolnice sve do prošlog meseca, kada je otpušten nakon što je jedan pacijent preminuo od opekotina zadobijenih na operativnom stolu. Kada je bio ministar, 2004. godine, podneo je ostavku nakon optužbe za plagijat. U četvrtak su tužioci najvaili i da je bivši predsedniki Nacionalne Komisije za prognozu, Jon Gizdeanu, pod krivičnom istragom, pod sudskom kontrolom, zbog kontinuirane intelektualne prevare. Optužen je da je falsifikovao nekoliko zapisnika evaluacije, čime je samovoljno odobrio preko 1000 projekata realizovanih preko Fonda za razvoj i investicije.
Nekoliko udruženja za zaštitu životne sedine u petak je organizovalo u centru Bukurešta marš kojim traži od vlasti da se hitno preduzmu mere za smanjenje zagađenja vazduha u prestonici. Marš Čist vazduh, nezagađena pluća“ podrćava nekoliko nevladinih organizacija koje pozivaju Gradsku Kuću i Minsitarstvo za zaštitu životne sredine da preduzmu brze mere za smanjenje zagađenja vazduha u Bukureštu. Aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da je protest psoledica alarmantnog povećanja zagađenja, ali i zbog toga što vlasti ne daju dovoljno podataka o kvalitetu vazduha. Organizatori marša pozivaju na ekološki prihvatljiv javni prevor, biciklističku stazu, pešačku infrastrukturu, zelene površine i adekvatan nadzor kvaliteta vazduha. U četvrtak je ministar Kostel Alekse priznao da nacionalni sistem za praćenje kvaliteta vazduha ima nedostataka, što bi moglo uticati na tačnost prikupljenih podataka, posebno u pogledu vazduha koji građani velikih gradova udišu. Gradonačelnica glavnog grada, Gabrijela Firjea, međutim, tvrdi da se psolednjih godina u Bukureštu poboljšao kvalitet vazduha.
Generalni savet opštine Bukurešt usvojilo je opšti budžet Gradske Kuće glavnog grada Rumunije za tekuću godinu, u vrednosti od preko 2,1 milijarde evra. Gradonačelnica, socijaldemokrata Gabrijela Firea, objasnila je da je ovo realan budžet, čak iako nije velikodušan“. Najveći iznos izdvojen je za projekte fluidizacije saobraćaja, ćime će doprineti borbi protiv zagađenja. Ostale prioritetne oblasti su javne usluge, zdravstvo, socijalna pomoć, konsolidacija zgrada sa seizmičkim rizikom i kultura. Budžet uključuje i iznose predviđene za organizovanje u Bukureštu četiri meča u okviru Evropskog fudbalskog prvenstva 2020. godine. Savetnici Unije Spasite Rumuniju (USR) i savetnici Nacionalne liberalne partije (PNL) kažu da je budžet nerealan, jer su procenjeni skoro dvostruki prihofi u odnosu na prošlu godinu.