Vesti – 29.01.2020

Liberalna vlada u Bukureštu u sredu je preuzela odgovornost za izmenu zakona o izborima u smislu vraćanja na glasanje u dva kruga na lokalnim izborima. Nacionalna liberalna partija (PNL) kaže da se na ovaj način želi osigurati bolja reprezentativnost izabranih zvaničnika. Premijer Ludovik Orban je naglasio da sadašnji sistem ograničava pravo građana da menjaju gradonačelnika kojim nisu zadovoljni. Izvršna vlast je prihvatila nekoliko amandmana, među kojima i amandman prema kojem osobe sa privremenim boravištem starijem od 60 dana mogu glasati u mestu prebivališta. Takođe je smanjen i broj potpisa neophodnih za podnošenje prijava nezavisnih kandidata sa 1% na 0,5% sa izborne liste. Iz opozicije, socijaldemokrate tvrde da se zakon o izborima ne može menjati godinu dana pre izbora, imajući u vidu da su lokalni izbori zakazani za leto, i najavili su da će pokrenuti inicijativu za izglasavanje o nepoverenju vladi. Od dolaska na vlast, kabinet Ludovika Orbana je više puta pribegao proceduri preuzimanja odgovornosti, uključujući i nacrt ovogodišnjeg budžeta. U sredu, dve od ovih procedura preuzimanja odgovornosti proglašene su neustavnim od strane Ustavnog Suda. Sud je rekao da je to neustavno, nelegalno je iznosti pretpostavke o određenim nacrtima zakona koji su u konačnom obliku, a o kojima se raspravlja u Parlamentu, kao što je to slučaj sa zakonom o izborima“ izjavio je vršilac dužnosti predsednika Socijaldemokratske partije (PSD), Marčel Čolaku.

Eugen Coroianu, 29.01.2020, 18:20

U sredu su u Bukureštu pokrenuta četiri dokumenta javne politike čiji je cilj reforma rumunskog obrazovnog sistema, proistekla iz projekta Obazovana Rumunija“ koji je podržao predsednik Klaus Johanis. Dokumenti osmišljeni od strane stručnjaka iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, uz finansijsku podršku Evropske komisije, namenjeni su nastavnoj karijeri, školskom menadžmentu, jednakosti u obrazovnom sistemu i pristup kvalitetnom ranom obrazovanju. Šef države je rekao da su dokumenti veoma važni, jer nude onima koji donose odluke u obrazovanju niz korisnih tačaka u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovnog procesa. Predsednik države je dodao da su potrebni novi pristupi u odabiru i formiranju nastavnog kadra, ali i u izmeni menadžmenta škole iz administrativnog rada u lidrestvo i inicijativu.

Bukurešt se upoznao sa američkim mirovnim planom za Bliski Istok i analizira ga, rekao je u poruci objavljenoj na društvenoj mreži rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku. On je takođe rekao da Rumunija podržava rešenje dveju država da obezbede trajni mir i bezbednost, i da će nastojati da učestvuje u dijalogu unutar Evropske Unije i da promoviše diplomatske napore sa svim relevantnim partnerima. Američki predsednik Donald Tramp predstavio je u utorak mirovni plan za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, kojim se predlaže realistično dvodržavno rečenje“, ali su ga Palestinci odbili. Plan priznaje Jerusalim kao nedeljivi glavni grad Izraela i njegovu nadležnost nad jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali, ali predviđa i prenošenje nekih teritorija ka palestinskoj strani, koja bi mogla imati glavni grad u jednom naselju u Istočnom Jerusalimu. Dokument sadrži i bezbednosne garancije za Izrael i ekonomske podsticaje za Palestince, i insistira na tome da je potrebno razoružati Hamas i demilitarizovati Pojas Gaze, a problem izbeglica mora biti rešen van države Izrael. Saudijska Arabija, Egipat, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati pozdravili su mirovni plan Trampove administracije, dok su Jordan i Turska kritikovale američku inicijativu. Evropska Unija je ponovo potvrdila svoju čvrstu“ posvećenost pregovaračkom i održivom rešenju za dve države“.

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku primio je američkog ambasadora u Bukureštu Adriana Cukermana, sa kojim je razgovarao o planu rada za zajedničke prioritete rumunsko-američke agende za 2020. godinu – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Takođe su analizirani aspekti saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti. Bogdan Auresku ponovio je važnost povećanja američkog vojnog prisustva u Rumuniji kao konkretan način za jačanja kapaciteta odbrane i obeshrabrivanja na istočnom boku NATO-a.

Rumunski evopski poslanik Zigfrid Murešan, potpredsednik Grupe Evrospe narodne partije zadužene za budžete, odabran je za izvestioca Evropskog parlamenta o finansiranju Evropskog ekološkog pakta. Kao izvestilac, Zigrfid Murešan će koordinirati poziciju zakonodavnog tela Zajednice u vezi sa investicionim planom Pakta koji je predložila Evropska izvršna vlast. Ovaj plan bi generisao investicije od milijardu evra tokom narednih 10 godina u okviru bloka Zajednice, u cilju postizanja klimatskih ciljeva. Milion evra će doći iz bespovratnih sredstava iz budžeta Evropske Unije, kredita iz Evropske investicione banke zagarantovanih budžetom Evropske Unije, ali i iz nacionalnog sufinansiranja za evropske projekte ili druge vrste pozajmica.

Evropski Parlament je u sredu ratifikovao sporazum o
povlačenju Velke Britanije iz Evropske Unije i Evropske zajednice za atomsku
energiju. Dokument je usvojen sa 621 glasom za, 49 protiv i 13 suzdržanih. Da
bi stupio na snagu, sporazum mora još uvek da bude podvrgnut konačnom glasanju
(kvalifikovanom većinom) u Savetu. Ujedinjeno Kraljevstvo će napustiti blok
Zajednice, kojoj se pridružila 1973. godine, u petak, 31. januara 2020. godine,
u 23:00 časa po Griniču, kada će zastava Ujedinjenog Kraljevstva biti skinuta
za institucija Evropske Unije. Tužno je videti zemlju koja nas je dva puta
spasila, zemlju koja je dva puta dala krv za oslobađanje Evrope kako nas
napušta rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Bregzit, Gi Ferhovštad.
Nedostajaćete nam, zaključio je bivši belgijski premijer.

Visoki predstavnik Evropske unije za
spoljnu politiku Đuzep Borelj u četvrtak počinje svoju prvu turneju po Zapadnom
Balkanu u Srbiji i na Kosovo. Posete pokazuju našu posvećenost evropskoj
perspektivi regiona, njegovoj stabilnosti i napretku, kaže u poruci šef
evropske diplomatije. On je takođe dodao da će mu Zapadni Balkan biti
prioritet tokom mandata i izražava ličnu odlučnost da se krene napred u
dijalogu uz posredovanje Evropske Unije radi normalizacije odnosa Beograda i
Prištine. Njihov odnos je blokiran već godinu dana, nakon odluke kosovskog
premijera Ramuš Haradinaja da nametne 100% carine na sve proizvode koji
potiču iz Srbije. Hrvatska, koja predsedava ovog semestra Savetom Evropske
Unije, biće domaćin samita Evropske Unije i Zapadnog Balkana u maju.

U Rumuniji je do sada preminulo devet osoba od sezonskog gripa, objavio je u sredu Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednja žrtva je 11-mesečno dete iz okruga Vasluj, koje nije bilo vakcinisano protiv gripe. Stručnjaci kažu da u Rumuniji trenutno ne postoji epidemija gripa, ali nije isključeno da će se broj obolelih povećati u narednim nedeljama. Broj Rumuna koji su do sad imunizovani protiv gripa veći je nego prošle godine, kada je preminulo skoro 200 ljudi, ali je znatno manji nego što to preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija. Nekoliko obrazovnih institucija je zatovreno ili će biti zatvoreno, delimično ili u celini, zbog respiratornih infekcija ili gripe.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije sazvao je za četvrtak novi sastanak odbora po pitanju novog kineskog koronavirusa, kako bi se utvrdilo da li epidemija predstavlja međunarodno vanredno stanje javnog zdravstva. Aviokompanije širom sveta odlučile su obustaviti ili smanjiti broj letova do kopnene Kine, zbog virusa od kog je do sad preminulo preko 130 osoba. Ukupan broj potvrđenih bolesnika je porastao na skoro 6 000. Sve više i više država je evakuisalo ili će uskoro evakuisati svoje građane iz Vuhana, epicentra epidemije. I jedan Rumun je tražio evakuaciju iz najugroženijeg područja. Iako neki stručnjaci tvrde da virus nije toliko smrtonosan kao SARS, on izaziva zabrinutost jer se veoma brzo širi, a neke karakteristike virusa još uvek nisu poznate.

Rumunska teniserka Simona Halep, četvrta favoritkinja, plasirala se u polufinale Australien Opena, prvog Grand Slem turnira za ovu godinu, gde će se u četvrtak sastati sa Špankinjom Garbin Muguruza (32 WTA). Halep, finalistkinja u Melburnu 2018. godine, pobedila je u sredu u četvrtini finala Anet Kontavejt iz Estonije sa rezultatom 6-1, 6-1, dok je Muguruza savladala u dva seta, 7-5, 6-3, Ruskinju Anasasiju Pavljučenkovu (30 WTA). Halep i Muguruza su, obe, pobednice Grand Slema, na Rolan Garosu i Vimbldonu. Španska teniserka vodi sa 3-2 u direktnim duelima sa Rumunkom, Muguruza uspevši da je pobedi sva tri puta na tvrdoj podlozi. Ako se bude plasirala u finale, Simona Halep će igrati protiv pobednice meča između Australijanke Ešli Barti, broj jedan u svetu, i Amerikanke Sofije Kenin.