Vesti 22.11.2019

Počelo je glasanje u inostranstvu za drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji, a kandidati su sadašnji šef države Klaus Johanis, koga podržava Nacionalna liberalna partija (PNL) koja je na vlasti, i bivša socijaldemokratska premijerka Viorika Dančila. Prva biračka mesta su se otvorila na Novom Zelandu i u Australiji, a izborni proces će se završiti zatvaranjem biračkih mesta na Zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država. Glasanje u inostranstvu se odvija na ukupno 835 biračkih mesta. U Rumuniji, predizborna kampanja traje do subote ujutro, a glasanje će biti u nedelju. U prvom krugu, izlaznost je bila od 51,19%. U dijaspori, gde se glasanje odvijalo tokom tri dana, zabeležena je rekordna izlaznost od preko 675 hiljada ljudi. Više detalja nakon vesti.

Daniela Budu, 22.11.2019, 18:37

Sud u Bukureštu je završio sudsku istragu u krivičnom predmetu pokrenutom nakon požara koji se desio pre četiri godine u klubu Kolektiv iz prestonice, kada su poginule 64 osobe, a skoro 200 ljudi je ranjeno. Tužilac će u ponedeljak tražiti kazne za optužene u ovom slučaju. Branioci će istovremeno izneti svoje poslednje izjave. Suđenje o tragediji u Kolektivu počelo je u aprilu 2016. godine. Nakon dve godine odlaganja na osnovu proceduralnih pitanja, sudija kome je predmet dodeljen otišao je u penziju, a u roku od godinu dana novi sudija je saslušao na desetine svedoka i žrtava, dajući nedeljne rokove suđenja. Među optuženima su bivši gradonačelnik Sektora 4, Kristijan Pjedone, vlasnici kluba i dva vatrogasca.

Ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku imao je u petak sastanak sa počasnim predsednikom Atlantskog Saveta Sjedinjenih Američkih Država (ACUS), generalom u rezervi Džejmsom L. Džonsom, sa kojim je razgovarao u vezi sa aktuelnim bezbednosnim izazovima. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, razmotrena su pitanja u vezi sa bezbednosnom situacijom na istočnoj granici NATO, sa posebim akcentom na oblast Crnog Mora, kao i o načinima na koje se upravlja ova regija. Naglašen je takođe i značajna uloga NATO-a i Evropske Unije, ali doprinos rehionalnih inicijativa, kao što je Format Bukurešt (B9) i Inicijativa Tri Mora. Bogdan Auresku je istovremeno ponovio interesovanje Rumunije za postizanje konkretnog napredka u svim oblastima bilateralnog Strateškog Partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći saradnju u oblasti odbrane, energetike i sajber-bezbednosti, ali i ekonomsku saradnju i investicije. Zauzvrat, počasni predsednik Atlantskog Saveta Sjedinjenih Američkih Država pozdravio je aktivnu ulogu Rumunije i njen značajan doprinos na regionalnom nivou i u NATO-u, navodi se u saopštenju.

Automobilska industrija je
vitalna za ekonomski razvoj Rumunije, obezbeđujući 14% bruto društvenog
proizvoda, 26% od rumunskog izvoza, ali i na stotine hiljada radnih mesta -
izjavio je u petak premijer Ludovik Orban. U okviru poslovne posete u fabrici
Dačija iz Miovenja (jug Rumunije), premijer je spomenuo neophodnost razvitka
putne, železničke i plovidbene infrastrukture. Marka Dačija i fabrika iz Miovenja
su 1999. godine preuzeli francuska grupa Reno. Modeli Dačija se prodaju u 44
zemlje, na četiri kontinenta. Kompanija je prošle godine zabeležila najveći
komercijalni uspeh u svojoj istoriji, prodavši na unutrašnjem i spoljnom
tržištu preko 700 hiljada automobila.

U subotu, četvrtog dana Sajma knjiga Gaudeamus, u organizaciji Radija Rumunija, profesor Tieri Volton će učestvovati na predstavljanu druge knjige iz svoje trilogije “Svetska istorija komunizma. Pokušaj istorijskog istraživanja. U ovoj knjizi, pod naslovom “Žrtve, Tieri Volton govori iz perspektive na desetine miliona ljudi koji su preživeli zatvor, deportaciju, organizovano izgladnjavanje, mučenje, gubljenje statusa čoveka i, na kraju, istrebljenje. Novinska agencija Rador je u četvrtak organizovala okrugli sto sa temom 30 godina slobodnog novinarstva“, a PEN klub Rumunija organizuje svoju generalnu skupštinu i dodeljuje iščekivanu nagradu PEN Rumunija 2019“. Ovogodišnje izdanje Sajma knjiga je posvećeno tridesetogodišnjici od antikomunističke Revolucije iz decembra 1989. godine. Na ovogodišnjoj manifestaciji u Bukureštu uređeno je 8.000 štandova sa knjigama, gde se nastavlja sa predstavljanjem novih knjiga, raspravama, kulturnim događajima i davanjem autograma.

Među stanovništvom starosti od 15 do 74 godine u Evropskoj Uniji, u 2018. godini 230 miliona je bilo zaposleno, 17 miliona nije imalo radno mesto, a 134 miliona je bilo ekonomski neaktivno, pokazuju podaci koje je danas objavio Eurostat. Oko 80% zaposlenih u Evropskoj Uniji (184 miliona) radilo je sa punim radnim vremenom, a preostalih 20% (46 miliona) sa skraćenim radnim vremenom. Podaci Eurostata pokazuju da su u većini država članica radnici sa skraćenim radnim vremenom uglavnom žene, osim u Rumuniji (36%), Bugarskoj i na Malti (50%), Većina radnika sa skraćenim radnim vremenom, uzrasta od 15 do 74 godine, želeli su da rade više u Grčkoj (70%), na Kipru (52%), u Španiji (45%), Portugaliji (37%), Slovačkoj, Letoniji i Rumuniji (preko 30%). Na suprotnom kraju se nalazi Češka, koja je imala najmanji zabeleženi procenat radnika koji rade sa pola radnog vremena, a koji bi želeli da rade duže.