Vesti 12.11.2019
Komisija za Pravna Pitanja (JURI) Evropskog Parlamenta dala je zeleno svetlo nominacijama kandidata iz Francuske, Rumunije i Mađarske, nakon što su u utorak, na vanrednom zasedanju, analizirali njihove potencijalne ili stvarne sukobe interesa“ – saopštil
România Internațional, 12.11.2019, 18:30
Komisija za Pravna Pitanja (JURI) Evropskog Parlamenta dala je zeleno svetlo nominacijama kandidata iz Francuske, Rumunije i Mađarske, nakon što su u utorak, na vanrednom zasedanju, analizirali njihove potencijalne ili stvarne sukobe interesa“ — saopštili su izvori iz zajednice, koje citira dopsinik Radija Rumunija iz Brisela. Sledeća etapa je saslušanje ova tri kanditata po specijalizovanim komisijama, zakazano za četvrtak, 14. novembar. Nakon ovog saslušanja, izabrana predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen će predstaviti kolegijum imenovanih komesara i program Komisije u okviru plenarne sednice zakonodavnog tela Zajednice, 27. novembra. Rumunska liberalna evroposlanica Adina Valjan, predložena za portfelj Saobraćaja, takođe je bila saslušana u utorak u združenim Komisijama za evropske poslove u rumunskom Parlamentu, čije je mišljeje savetodavno. Adina Valjan je najavila da će, kao evropski komesar, nastaviti da podržava Mehanizam za međusobno povezivanje Evrope, putem kog je, iz investicija, u Rumuniju stiglo 1,24 milijarde evra za saobraćajnu infrastrukturu i još 500 miliona za energiju. Ovaj investicioni mehanizam ima za cilj povezivanje transportne, energetske i telekomunikacijske infrastrukture u Evropskoj Uniji.
Lideri Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Socijaldemokratske stranke, čiji će se kandidati suočiti 24. novembra u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, sastali su se da bi odlučili strategiju kampanja. U odlučujućem krugu će se suočiti trenutni predsednik Klaus Johanis, koga podržavaju liberali i koji je u prvom krugu osvojio 37,5% glasova i lider opozicione Socijaldemokratske stranke Viorika Dančila, koja je u prvom krugu glasanja dobila skoro 23% glasova. Viorika Dančila je kazala najavila je da želi bar jedan susret jedan na jedan sa Klausom Johanisom. On je u utorak odbacio ideju o susretu sa Viorikom Dančila, za koju smatra da je kandidat nereformisane stranke, koja nije poštovala vladavinu prava, koja je želela da Rumunija skrene sa proevropskog puta. Rezultati sa oko 99% biračkih mesta su bili centralizovani. Izlaznost na glasanje u prvom krugu na nacionalnom nivou je bila od 50, 11%, što je najniži broj ikada zabeležen na predsedničkim izborima. U dijaspori, gde se moglo glasati tri dana, još od petka, zabeležena je rekordna izlaznost od preko 675 hiljada glasača.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis smatra da je izglasavanje o nepoverenju Kišinjevskoj vladi na čelu sa proevropskom Majom Sandu u suštinskom trenutku za reforme pravde protivno srednjoročnim i dugoročnim interesima Republike Moldavije i njenih građana. Prema saopštenju predsedničke administracije, šef države Rumunije upozorava da će u trenutnom kontekstu podrška Rumunije, uključujući i finansijsku podršku, biti strogo uslovljena nastavkom suštinskih reformi za demokratski razvoj Republike Moldavije i napredovanje njenog puta ka Evropi.Premijer Ludovik Orban veruje da odluka o izglasavanju nepoverenja vladi Maje Sandu postavlja mnoge znakove pitanja u vezi sa budućim razvojem Republike Moldavije. On je upozorio da Vlada u Bukureštu nije spremna na saradnju sa vladom u Kišinjevu koja ne daje ozbiljne garancije autentičnoj demokratiji. Kišinjevska vlada, postavljena pre 5 meseci, bila je smenjena u utorak od strane Parlamenta izglasavanjem nepoverenja, putem glasova rusofilskih socijalista predsednika Igora Dodona i demokrata. Predlog za izglasavanje nepoverenja bio je podnet prošle nedelje od strane socijalista, koji su i partneri u vladi sa blokom ACUM koji predvodi Maja Sandu, nakon što je izvršna vlast preuzela odgovornost za projekat izmena zakona o tužilaštvu. Portparolka šefice evropske diplomatije, Federika Mogerini je naglasila da će se odnosi Evropske Unije sa Republikom Moldavijom i dalje zasnivati na poštovanju vladavine zakona i demokratskih standarda.