Vesti 16.09.2019
Rok za prijavljivanje Rumuna u inostranstvu na predsedničkim izborima koji će se održati u novembru istekao je u nedelju, prema veb stranici votstrainatate.ro Stalne izborne komisije za glasanje na biračkom mestu prijavilo se skoro 39 hiljada birača, a
Mihai Pelin, 16.09.2019, 18:51
Rok za prijavljivanje Rumuna u inostranstvu na predsedničkim izborima koji će se održati u novembru istekao je u nedelju, prema veb stranici votstrainatate.ro Stalne izborne komisije za glasanje na biračkom mestu prijavilo se skoro 39 hiljada birača, a za dopisno glasanje oko 41 hiljada. Vlada u Bukureštu je prošle nedelje usvojila hitnu uredbu kojom je 15 septembar utvrđen kao krajni rok za registraciju rumunskih državljana sa pravom glasa u inostranstvu kao birači putem dopisnog glasanja, odnosno kao glasači na organizovanim biračkim mestima u dijaspori. Mera je preduzeta u cilju izbegavanja redova birača kao i prethodnih godina. Predsednički izbori u Rumuniji održaće se 10. i 24. novembra.
Ministar inostranih poslova Rumunije, Ramona Manesku učestvovala je, u pondeljak, u Beču, na otvaranju Generalne konferencije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Na marginama konferencije, rumunska ministarka sastala se sa švedskom koleginicom Ann Linde. Razgovaralo se o načinu produbljivanja bilateralnih odnosa i saradnje na nivou EU, posebno s obzirom da dve države dele zabrinutost zbog dešavanja u istočnom susedstvu. Obe strane su naglasile želju da se koriste slični stavovi o nizu aktuelnih pitanja za jačanje i intenziviranje bilateralnog političkog dijaloga. istovremeno, Ramona Manesku, promovisala je kandidata Rumunije za mesto generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ambasadora Kornela Ferucu, vršioca dužnosti generalnog direktora Agencije. Generalna konferencija je najviši forum Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) za donošenje odluka i sastaje se jednom godišnje, počevši od 1957. godine, kako bi analizirala i odobrila program i budžet organizacije. Takođe donose se odluke od značajnog interesa za države članice i međunarodnu zajednicu.
Prema rezultatima nedavnog istraživanja Rumuni beleže najveće razlike između visokih i niskim primanjima u EU, s obzirom na to da su prihodi najbogatijih 10% Rumuna gotovo 6 puta veći od primanja najsiromašnijih 10% Rumuna. U celoj Uniji ovaj odnos je od 3,76. U Češkoj i Slovačkoj odnos je 2,83%, u Sloveniji – 2,96%, Finskoj – 3%, Bugarskoj – 5,22%, Letoniji – 5,29% i Litvaniji – 5,5%. Rumunija ima odnos od 5,83% između najbogatijih i najsiromašnijih 10% građana. Shodno dokumentu, 10% Rumuna sa najvišim primanjima godišnje zarađuje preko 6.928 evra, dok 10% Rumuna sa najnižim primanjima godišnje ima maksimalno 1.189 evra, odnosno 3,25 evra dnevno.
Ministar za evropska pitanja bez portfelja u Vladi u Bukureštu, Đeorđe Ćamba, učestvovao je danas u Briselu na sastanku Saveta za opšta pitanja (CAG), koji je organizovan u okviru mandata finskog predsedavanja Savetom EU. Glavne teme na agendi sastanka su bile Višegodišnji finansijski okvir 2021 – 2027, priprema sastanka Evropskog saveta od 17. do 18. oktobra, jačanje vladavine prava u EU i vrednosti Unije u Mađarskoj – kaže rumunsko ministarstvo inostranih poslova. Pre nedelju dana ministar Ćamba imao je konsultacije sa finskim predsedavanjem Savetom EU, na kojima je glavna tema bio Višegodišnji finansijski okvir posle 2020. godine, kako bi se nastavili pregovori u ovom dosijeu. On je preneo svojoj koleginici Tittiju Tuppurainen podršku Bukurešta za napredovanje pregovaračkog procesa, čemu je Rumunija takođe značajno doprinela tokom mandata predsedavajućeg Savetom EU, u prvoj polovini ove godine.
U Bukureštu se nastavlja Međunarodni festival ,,Đeorđe Enesku’’, čiji je koproducent Radio Rumunija. Pored koncerata koji su zakazani svakog dana, održano je i takmičenje u kojem je 180 slikara koji pozvani da pretoče u slike kompozicije Đeorđea Eneska. Pobednica je bila grafički dizajner Adrijana Pop, iz Kluža (severozapad). Međunarodni festival „Đeorđe Enesku“ traje od 31. avgusta do 22. septembra i na 84 koncerata i resitala donosi na scenu preko 2.500 najpoznatijih svetskih muzičara, 50 nacionalnosti. Glavni grad i drugi gradovi u Rumuniji i pet zemalja – Nemačka, Francuska, Italija, Kanada i Republika Moldavija – domaćin su koncerata u okviru Festivala.
