16.07.2019.
Rumunija je potvrdila svoj statut punopravnog člana obavljanjem funkcije predsedavajućeg Saveta Evropske unije, izjavila je danas u Evropskom Parlamentu, premijerka Viorika Dančila.
Mihai Pelin, 16.07.2019, 18:10
Rumunija je potvrdila svoj statut punopravnog člana obavljanjem funkcije predsedavajućeg Saveta Evropske unije, što pokazuje legitimitet svoje težnje za okončanjem Mehanizma Saradnje i provere, izjavila je danas rumunska premijerka Viorika Dančila, na plenarnoj sednici Evropskog Parlamenta. Po njenoj oceni, važno je da ne postoje razlike medju zemljama članicama komunitarnog bloka. Povodom predstavljanja bilansa Rumunskog predsedništva na čelu Saveta Evropske unije, premijerka Dančila je rekla da će Bukurešt nastaviti da promoviše zajednički cilj, to jest konsolidaciju evropskog projekta, i, istovremeno, da prati realizaciju procesa pridruživanja Šengenskom prostoru. Ovaj prvi mandat Rumunije, od kada je postala članica Unije 2007. godine, a u čijem su centru bili kohezija i gradjanin, smatran je uspešnim, zahvaljujući postignutim rezultatima, medju kojima i zaključenje 90 zakonodavnih dosijea i organizovanje Samita u rumunskom gradu Sibiju. U Strazburu, takodje, premijerka Rumunije je vodila razgovore sa novim predsednikom komunitarnog zakonodavnog tela, Italijanom Davidom Marijom Sasolijem.
Nemica Ursula von der Lejen je obećala danas u Evropskom parlamentu da, ako bude potvrdjena za predsednicu Evropske komisije, čiji mandat počinje 1. novembra, ova će utvrditi ambicioznije ciljeve u oblasti klime. Ona je evropskim komesarima rekla da želi da do 2050. godine Evropa postane prvi neutralan kontinent sa gledišta emisija ugljendioksida i da će predložiti održiv investicioni plan, uz transformisanje dela Evropske investicione banke u Klimatsku banku. Ursula von der Lejen je još rekla da će moći produžiti rok Bregzita do oktobra.
Rumunija je peta zemlja sa najbrojnijom migracijom zbog ekonomskih razloga medju svim zemljama sveta, posle Meksika, Indije, Kine i Poljske, pokazuju podaci izveštaja koji je objavila danas u Parizu Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, na koji se poziva naš dopisnik u Francuskoj. Prema pomenutom izveštaju, izmedju 2000. i 2018. godine broj stanovnika Rumunije je opao za skoro 3 miliona osoba, a najvažniji razlog ovog opadanja je odlazak aktivnih stanovnika iz zemlje. 90 odsto rumuna koji žive u inostranstvu nalazi se u zemljama Evropske unije, većina njih u Italiji, odnosno više od milion ljudi, u Nemačkoj otprilike 680.000 i u Španiji 570.000. Značajne rumunske zajednice žive i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Dve trećine rumuna koji su odlazili zadnjih 20 godina da rade u inostranstvu donele su ovu odluku zbog većih plata i boljih radnih uslova. Autori izveštaja preporučuju vlastima u Bukureštu da obezbede povoljne uslove da ne bi više kvalifikovane i kompetentne osobe napustile Rumuniju, i da izrade dugoročne strategije kako bi država pomogla migrantima da se vrate u domovinu.
Rumunija učestvuje zajedno sa još 11 zemalja članica NATO u medjunarodnoj vežbi Breeze 2019, koja se odvija do 21. jula u bugarskim teritorijalnim vodama Crnog mora. Učestvuje više od 2.000 vojnika iz Albanije, Belgije, Bugarske, Kanade, Grčke, Francuske, Italije, Poljske, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske. Glavni cilj vežbe je povećanje medjuoperativnosti i interakcije morskih snaga zemalja učesnica. Za vreme vežbe biće simulirana operacija pomorske bezbednosti u slučaju krize. U manevrima učestvuju 26 borbenih brodova, 10 aviona i helikoptera, druga stalna morska grupa NATO i stalna grupa protivminskih brodova Snaga za reakciju, kao i predstavnici raznih ustanova, nevladinih i državnih organizacija.