Vesti 06.07.2019
Direktiva EU o borbi protiv prevare stupila je danas na snagu.
Leyla Cheamil, 06.07.2019, 18:58
Direktiva EU o borbi protiv prevare stupila je danas na snagu. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Briselu, smatra se prevarom dostavljanje lažnih izjava ili nepotpunih ili netačnih dokumenata imajući za cilj proneveru ili zloupotrebu nepripadajućih sredstava ili aktiva iz budžeta Unije i njihova upotreba u druge svrhe osim onih za koje su prvobitno odobrena. Da bi se obeshrabrili potencijalni prestupnici, smatra se neophodno uvođenje zatvorske kazne kako bi se osigurala zaštita finansijskih interesa u celoj Uniji. Izvršna vlast EU će sarađivati sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i budućim evropskim tužiocem kako bi se osigurala da će se slučajevi prevare koji utiču na budžet Unije, krivično goniti, a oni koji čine takve prekršaje će biti privedeni pred sudom. Za šefa budućeg tužilaštva koje će početi sa radom sledeće godine konkurišu bivša šefica Antikorupcijskog direktorata Laura Kodruca Kjoveši i Francuz Žan-Fransoa Boner.
U Rumuniji je stupio na snagu novi Zakon o administraciji. Promovisan od strane vlade Socijaldemokrastke partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), novi zakon predviđa da šef države može odbiti imenovanje u Vladi samo jednom. Rok premijera za predlog je 5 dana, a rok za odgovor predsednika je deset dana. Mandat lokalnih odbornika će biti potvrđen od strane suda, a ne od strane komisije za potvrđivanje mandat. Postoji i pravo lokalnih javnih vlasti da odluče o upotrebi jezika nacionalnih manjina u javnim institucijama, čak i ako je broj govornika tog jezika manji od 20%. Predsednik Klaus Johanis i parlamentarci opozicije kritikovali su novi zakon. Po mišljenju šefa države, usvajanje dokumenta hitnom uredbom predstavlja ozbiljan napad na čitav administrativni sistem u Rumuniji. I Unija spasite Rumuniju je kazala da će ovaj zakon doprineti povećanjem onoga što nazivaju baronizacijom lokalne samouprave i pogoršanju administrativnog akta. Soocijaldemokrata Daniel Suću, potpredsednik Vlade kaže da novi Zakon o administraciji nije savršen, ali će biti ispravljen u Parlamentu.
Do kraja avgusta 3000 učenika, studenata i profesora iz rumunskih zajednica koje žive u susednim državama Rumunije i iz dijaposre mogu obogatiti njihovo znanje o rumunskoj kulturi i civilizaciji na letnjim kampovima ,,ARC koji se organizuju u Rumuniji. Program organiztuje Minisatsrtvo za Rumune vabn granica u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta na četri lokacije: Sulina (županija Tulča), Oglinzi (Neamc), Saćelu (Gorž) i Caprioara (Hunedoara). Rumunske zajednice iz susednih država kao što su Republika Moldavija, Srbija, Bugarska, Ukrajina, Albanija, Severna Makedonija, Mađarska i iz diaspore: Italije, Španije, Grčke, Portugala, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kanade, SAD, Australije, Ujedninjenih Arapskih Emirata. Ministarka za Rumune van granica, Natalija Intotero precizirala je da cilj ovih kampova jeste da kod mladih probude svest o pripadnosti rumunskom identitetu, produvbljivanje znanja maternjeg jezika, uspostavljanje dijaloga kao i promovisanje Rumunije.
Ambasada Rumunije u Rusiji objavila je prvu listu od preko 10.700 imena rumunskih zarobljenika u Drugom svjetskog ratu koji su poginuli u sovjetskim logorima. Rumunski ambasador u Moskvi, Vasile Soare izjavio je dopisniku Radio Rumunija da se objavljivanjem liste na sajtu ambasade završilo višegodišnje istraživanje u ruskim arhivima. On je napomenuo da su za ovo istraživanje zainteresovani istoričari, a posebno rođaci nestalih. Na teritoriji Rusije poginulo je skoro 30.000 rumunskih ratnih zarobljenika, a imena od oko 21.000 su identifikovana. Rumunski diplomata je takođe dodao da su između 1941. i 1956. godine, kada je napustio Sovjetski Savez poslednji rumunski ratni zarobljenik, bili privedeni u 288 logora NKVD (staljinistička politička policija) i u radne logore sa posebnim režimom. Između 1941. i 1944. godine, Rumunija je bila u ratu sa Sovjetskim Savezom kako bi povratila svoje istočne teritorije koje su ultimatumom pripojene Moskvi 1940. Danas ove teritorije pripadaju bivšim sovjetskim republikama Moldaviji i Ukrajini.
Republika Moldavija obeležila žrtve deportacije od pre 70 godina. U noći od 5. na 6. jul 1949. sovjetski režim je priveo desetine hiljada seljaka, etničkih Rumuna, koje je odveo u logore u Sibir na prisilni rad, a njihova imovina je bila zaplenjena od strane boljševika. Dopisnici Radio Rumunije u Kišinjevu podsećaju da je bilo tri takvih operacija između 1941. i 1951. godine, a istoričari procenjuju da se ukupan broj deportovanih osoba kreće od 80 do 120 hiljada