Vesti 23.10,2018
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, predstavio je na plenarnom zasedanju Evropskog parlameta viziju Rumunije o budućnosti unije.
Florentin Căpitănescu, 23.10.2018, 18:58
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, predstavio je na plenarnom zasedanju Evropskog parlameta viziju Rumunije o budućnosti unije. Predsednik Rumunije se zalagao za jačanje evropskog projekta i podsetio je da se EU suočila sa brojnim izazovima koji su testirali njeno jedinstvo i koheziju, od ekonomske krize i krize izbeglica do porasta populističkih formacija. Prema rečima Klausa Johanisa postoji međutim element koji nas povezuje a to je evropski identitet koji se zasniva na zajedničkim principima, vrednsotima i interesima. Evropski građani treba da vide da radimo na zaštiti i jačanju simbola Unije – evrospka moneta, sloboda kretanja i šenegenski prostor, mišljenja je predsednik Johanis. Pristupanje šengenskom prostoru i evrozoni osnovni su nacionalni ciljevi Rumunije – dodao je Predsedsednik. Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije izjavio je pred evropskim poslanicima da bez Rumunije EU ne bi bila kompletna. Junker je još dodao da podržava pristupanje Rumunije šengenskom prostoru, ali je insistirao da treba da se postigne konsenzus na internom planu u vezi sa borbom protiv korupcije pre nego što će Bukurešt preuzeti predsedvanje Savetom EU, u prvom polugodištu sledeće godine. Do prisustva Predsednika Rumunije u Strazburu došlo je u kontekstu niza rasprava o perspektivama komunitarnog prostora na kojima su pozvani lideri država članica.
Rumunska ministarka unutrašnjih poslova, Karmen Dan, sastala se u utorak, u Bukureštu, sa vicepremijerom i ministrom unutrašnjih poslova Italije, Mateom Salvinijem. Bilateralna saradnja u oblasti bezbednosti, pogotovo u kontekstu preuzimanja predsedavanja Savetom EU od strane Rumunije u prvom polugodištu 2019, bila je jedna od tema o kojima se razgovaralo. Zajednica Rumuna u italiji i zajednica Italijana u Rumuniji predstavljaju snažnu vezu i doprinose ekonomskom i društvenom razvoju dveju država, izjavila je Karmen Dan. I talijanski zvaničnik je kazao da Rumuni u Italiji čine zajednicu koja je veća od 1 milona i da posledice grešaka nekih od njih ne treba da snose svi. Salvini se zahvalio vlastima u Bukureštu za doprinos Rumunije u identifikovanju rumunskih državljana protiv kojih je u Italiji pokrenuta istraga. Pre dva meseca Salvini je osudio Rumuniju i Bugarsku da šalju robove u Zapadnu Evropu, tražeći mere za ogranićenje kretanja putnika. Lider partije ekstremne desnice Liga severa izrazio je želju da razgovara sa svojim kolegama iz dveju zemalja o kontrolnim merama za prevozna sredstva putnika, u cilju sprečavanja organizovanih kriminalnih grupa.
Rumunska teniserka, Simona Halep nalazi se i posle 51 nedelje na prvom mestu WTA liste. Na ovaj način ona se plasira na 10 mestu rang liste all time lidera ženskog svetskog tenisa, na istoj poziciji sa ruskinjom Viktorijom Azarenka. I pored toga što je odsutna zbog povreda na Svetskom šampionatu u Singapuru, Halepova ima zagarantovano prvo mesto do kraja ove godine kada će se napuniti 60 nedelja. Ona ima 1500 bodova više od nemice Angelique Keber, koja se plasirala na drugo mesto, menjajući mesto sa danskom teniserkom Caroline Wozniacki. Rumunija ima još 5 predstavnica na 100 WTA listi: Mihaela Buzarnesku 24 mesto, Irina Begu 66, Ana Bogdan, 72, Monika Nikulesku 82, a Sorana Krstea 85 mesto. U dublu najbolje su se plasirale Begu i Buzarnesku na 23 i 24 mesto.
Viktor Negresku, ministar bez portfelja za evropska pitanja, učestvovao je u utorak, u Bukureštu, na zasedanju za lansiranje tehničke misije Evropske komisije, koja je sastavni deo Evrospkog semestra. Ovim povodom ministar Negresku je kazao da Rumunija pridodaje veliku pažnju Evropskom semestru i ima u vidu jačanje dijaloga i saradnje sa komunitarnom vladom u okviru ovog procesa. Iz perspektive predsedvanja Rumunije Savetom EU, rumunski zvaničnik je precizirao da je cilj Bukurešta da se Evrospki semestar 2019 odvija u skladu sa programom koji će biti predstavljen novembra meseca. Evropski semestar koji je uveden 2010 predstavlja proces godišnje koordinacije ekonomskih politika država članica EU, imajući kao glavne ciljeve solidne javne finansije, podržavanje strukturnih fondova i stimulisanje investicija.