Vesti 25.10.2017
Značajno je da se obezbedi opremanje i snabdevanje Vojske a fondove koji su namenjeni ovoj oblasti treba efikasno koristiti — kazao je u sredu predsdnik Rumunije, Klaus Johanis, povodom Dana vojske Rumunije. On je još rekao da u ovom trenutku Rumunija gleda sa većim poverenjem ka budućnosti zahvaljujući svom statusu članice NATO i EU, kao i solidnom Strateškom partnerstvu sa SAD, koje je okvalifikovao vrednosnim, efikasnim i pragmatičnim. Povodom Dana vojske Rumunije viorila se zastava na sedištima svih vojnih institucija, morskim i rečnim pbrodovima i organizovane su ceremonije i komemoracije u svim garnizonima širom zemlje, u ratnim žarištima i u svim zemljama u kojima Rumunija ima akreditovane vojne izaslanike. Specijalne ceremonije organizovane su u Kareju (severozapadni deo Rumunije) poslednjem gradu u Rumuniji koji je pre 73 godina oslobođen, u Drugom svetskom ratu, na današnji dan od mađarskih snaga koje su bile saveznici Nacističke Nemačke. Prema rečima istoričara, rumunski vojnici su namerno izabrali da 25 oktobra 1944 krenu u napad kako bi posvetili njihovu pobedu kralju Mihaju povodom njegovog rođendana.
Roxana Vasile, 25.10.2017, 18:43
Značajno je da se obezbedi opremanje i snabdevanje Vojske a fondove koji su namenjeni ovoj oblasti treba efikasno koristiti — kazao je u sredu predsdnik Rumunije, Klaus Johanis, povodom Dana vojske Rumunije. On je još rekao da u ovom trenutku Rumunija gleda sa većim poverenjem ka budućnosti zahvaljujući svom statusu članice NATO i EU, kao i solidnom Strateškom partnerstvu sa SAD, koje je okvalifikovao vrednosnim, efikasnim i pragmatičnim. Povodom Dana vojske Rumunije viorila se zastava na sedištima svih vojnih institucija, morskim i rečnim pbrodovima i organizovane su ceremonije i komemoracije u svim garnizonima širom zemlje, u ratnim žarištima i u svim zemljama u kojima Rumunija ima akreditovane vojne izaslanike. Specijalne ceremonije organizovane su u Kareju (severozapadni deo Rumunije) poslednjem gradu u Rumuniji koji je pre 73 godina oslobođen, u Drugom svetskom ratu, na današnji dan od mađarskih snaga koje su bile saveznici Nacističke Nemačke. Prema rečima istoričara, rumunski vojnici su namerno izabrali da 25 oktobra 1944 krenu u napad kako bi posvetili njihovu pobedu kralju Mihaju povodom njegovog rođendana.
Kraj Mihaj I prosalvio je danas, u svojoj privatnoj rezidenciji u Švajcarskoj, 96 rođendan. U ime bivšeg suverena, poslednjeg rumunskog kralja, princeza Margareta, kustos kraljevske krune, odlikovala je u Bukureštu brojne ličnosti i saradnike Kraljevske kuće iz Rumunije i inostranstva. U Rumunskom Ateneum održan je 10 godišnji koncert dobročinstva koji organizuje Fondacija Princeza Margareta od Rumunije. Podsećamo da kralj Mihai boluje od raka i da se u proleće prošle godine povukao iz javnog života. Ustoličen 1940. godine, 1947 abdicirao je na zahtev komunista koji su došli na vlast i primoravali su ga da krene putem izgnanstva na Zapad. Mihaj I mogao je da se vrati u zemlju posle decembarske revolucije kada mu je vraćeno rumunsko državljanstvo, koje su mu oduzeli komunisti, i jedan deo imovine. U svojstvu specijalnog ambasadora promovisao je u velikim zapadnim kancelarijama prijem Rumunije u NATO, 2004 i u EU 2007.
Rumunski ministar pravde, Tudorel Toader, predstavio je u sredu, Specijalnoj parlamnetarnoj komisiji nacrt zakona o izmenama zakona o pravosuđu. On je naglasio da kada je reč o imenovanju tužilaca visokog ranga, očekuje odobrenje od Venecijanske komisije kako bi se razjasnio ovaj aspekat. Ministar Toader je saopštio da predlaže da Pravosudna inspekcija postane samostalna institucija, koja neće biti ni pod nadležnosti Vrhovnog saveta magistrata, ni Ministarstva pravde, ističući da u roku od 6 meseci treba usvojiti specijalni zakon za ovu instituciju. Istovremeno, kada je reč o odgovornosti magistrata, ministar pravde je nagalsio da će sudije odgovoriti za greške koje su počinili iz zle namere. Koalicija na vlasti je odlučila prošle nedelje da nacrt zakona o zakonima o pravosuđu bude promovisan kao parlamentarna inicijativa, ne kao nacrt Vlade. Sledeće nedelej će o ovom zakonu raspravljati Specijalna parlamnetarna komisija, zatim će biti dostavljen Poslaničkom domu. Konačnu odluku ima Senat Rumunije.
Sledeće godine od 3. do 14. jula grad Kluž Napoka biće domaćin Međunarodne olimpijade iz Matematike – javlja Ministarstvo obrazovanja u Bukureštu. Na ovom prestižnom takmičenju koje se održava po 4 put u Rumuniji učestvovaće oko 600. učenika iz preko 100. država. Rumunija je pokrenula Međunarodnu olimpijadu iz matematike 1959. godine. Prvih godina učestvovale su samo države iz komunističkog bloka. 1969 učestvovala je prva zapadna zemlja a nakon 1970 njihov broj je bio u porastu. Rumunija je bila organizator 1969., 1979. i 1999. Rumunija i Bugarska su jedine zemlje koje učestvuuju od samog početka a po broju usvojenih medalja Rumunija se plasira na 3 mesto.