Vesti 23.06.2017.
Šef države Klaus Johanis će imati u ponedeljak konsultacije sa parlamentarnim strankama radi imenovanja mandatara za sastav nove vlade.
Corina Cristea, 23.06.2017, 19:26
Budući premijer Rumunije treba da bude osoba sa integritetom, bez krivičnih problema, osoba sposobna da rukovodi vladom i koja uživa podršku parlamentarne većine, izjavio je šef države Klaus Johanis. On će imati u ponedeljak konsultacije sa parlamentarnim strankama radi imenovanja mandatara za sastav nove vlade, nakon što je levičarski kabinet Sorina Grindeanua pao usled izglasavanja nepoverenja, na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koje su i formirale vladu. Opozicija nije učestvovala u glasanju nepoverenja vladi.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je na pres konferenciji održanoj na kraju letnjeg skupa Evropskog saveta u Briselu, izjavio da su razmotrene veoma važne teme, kao što su evropska odbrana, unutrašnja i spoljna bezbednost, upravljanje migracijom, digitalno tržište, ekonomija i klimatske promene. Na ovom skupu je, izmedju ostalog, odobreno pokretanje projekta PESKO, koji pretpostavlja strukturisanu saradnju u oblasti odbrane, i dogovoreno je šestomesečno produženje ekonomskih sankcija protiv Rusije. Evropski savet je odlučio da tesnije saradjuje sa onlajn industrijom i od kompanija koje poseduju društvene mreže zatražio da preuzmu mere za sprečavanje širenja podsticanja na izvršenje terorističkih dela. Što se tiče Bregzita, predsednik Klaus Johanis je precizirao da su dvadesetsedmorica i Velika Britanija ocenile da su potrebni sekvencijalni pregovori, to jest da se najpre vode pregovori o senzibilnim pitanjima, kao što su gradjani, novac i Irska, te da se tek nakon postizanja znatnog progresa predje na pregovore o saradnji posle izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. U ime Rumunije, predsednik Johanis je istakao neophodnost tesne saradnje izmedju svih zemalja članica Unije u oblasti bezbednosti. On se, istovremeno, izjasnio protiv onoga što je nazvao paralelizam sa NATO-om i za formiranje komunitarnih struktura koje će dopuniti strukture Severo-atlantske alijanse. Johanis je došao u Brisel iz Nemačke, gde se sastao sa njegovim nemačkim kolegom Frankom Valterom Štajnmajerom i sa kancelarkom Angelom Merkel. Podsećamo da je početkom juna meseca šef rumunske države obavio petodnevnu radnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde se sastao sa liderom Bele Kuće Donaldom Trampom.
Britanski ambasador u Bukureštu Pol Brumel je izjavio da, uprkos Bregzitu, Velika Britanija ostaje prijatelj i partner Rumunije. On je tvrdio da je 2017. dosadašnja najintenzivnija godina vojnog partnerstva izmedju Londona i Bukurešta. «Rumuni koji žive, rade ili studiraju u Velikoj Britaniji su dobro došli», dodao je Brumel, ističući da je oduševljen sposobnostima rumunskih lekara koji rade u njegovoj zemlji. Sa svoje strane, šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu naglasio je da obim trgovinskih razmena izmedju Rumunije i Velike Britanije je u 2016. godini bio u iznosu od 4 milijarde evra. Meleškanu je podsetio i na strast prestolonaslednika Velike Britanije Princa Čarlsa prema Rumuniji, gde često dolazi i u kojoj poseduje nekoliko imanja.
Strateški dijalog izmedju Republike Moldavije (bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom) i Sjedinjenih Američkih Država obnovljen je u Kišinjevu, povodom obeležavanja 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju dve zemlje. Saopštenje je dato na zajedničkoj pres konferenciji ministra inostranih poslova i evropskih integracija u Kišinjevu Andrej Galbuš i asistentkinje američkog državnog sekretara Bridžet Bring, koja učini posetu Moldaviji. Saradnja se bazira na ideji formiranja zajedničkih radnih grupa. Sa druge strane, u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila da evropske institucije treba pažljivo da prate situaciju u Republici Moldaviji. Ona je dao ovu izjavu na skupu Evropske narodne partije, gde je razgovarala sa proevropskom reformatorkom Majom Sandu, bivšom kandidatkinjom na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, čiji je pobednik bio filoruski socijalista Igor Dodon. Dodon se izjašnjava za ukidanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini izmedju Brisela i Kišinjeva i za preorijentisanje Moldavije prema Evroazijskoj uniji, kojom dominira Rusija.