Vesti dana (10.03.2017)
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis je izjavio u petak posle samita Evropskog saveta da je objasnio liderima EU da Evropa sa više brzina nije dobro rešenje i da ,,in extremis može da vodi do raspada Unije. On je još dodao da se u petak neformalno razgovaralo o Deklaraciji koja će biti usvojena u Rimu, 25 marta i koja je pripremljena u prvoj verziji. Šefovi država i vlada zemalja EU, zasedali su u Briselu u formatu 27 bez Velike Britanije, da bi razgovarali kako će Unija funkcionisati u buduće. Varijanta jedne Evrope sa ,,više brzina jedno je od rešenja koje je predložio predsednik Evropske komieije, Žan Klod Junker, posle Bregzita. Sa druge strane, sve više evropskih političara, bez obzira na političku pripadnost, kažu da EU zapravo već ima više brzina i da unutar unije postoji više takozvanih ,,krugova kao što su na primer Šengen grupa ili Evrozona. Podpredsednik Evropske komisije, Frans Timemrmans, je izjavio za Radio Rumunija da svaka država članica, uključujući i Rumuniju, ako želi, moćiće da pristupi takozvanim ,,krugovima za tesniju saradnju.
Leyla Cheamil, 10.03.2017, 20:17
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis je izjavio u petak posle samita Evropskog saveta da je objasnio liderima EU da Evropa sa više brzina nije dobro rešenje i da ,,in extremis može da vodi do raspada Unije. On je još dodao da se u petak neformalno razgovaralo o Deklaraciji koja će biti usvojena u Rimu, 25 marta i koja je pripremljena u prvoj verziji. Šefovi država i vlada zemalja EU, zasedali su u Briselu u formatu 27 bez Velike Britanije, da bi razgovarali kako će Unija funkcionisati u buduće. Varijanta jedne Evrope sa ,,više brzina jedno je od rešenja koje je predložio predsednik Evropske komieije, Žan Klod Junker, posle Bregzita. Sa druge strane, sve više evropskih političara, bez obzira na političku pripadnost, kažu da EU zapravo već ima više brzina i da unutar unije postoji više takozvanih ,,krugova kao što su na primer Šengen grupa ili Evrozona. Podpredsednik Evropske komisije, Frans Timemrmans, je izjavio za Radio Rumunija da svaka država članica, uključujući i Rumuniju, ako želi, moćiće da pristupi takozvanim ,,krugovima za tesniju saradnju.
Nemačka i Francuska uputile su u petak apel državama članicama EU da prihvate scenario o Evropi sa viče brzina. Na pres konferenciji održanoj posle samita u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će EU afirmisati svoje ,,jedinstvo u diverzitetu za vreme samita u Rimu od 25. marta, kada će se obeležiti 60. godina od osnjivanja. Predsednik Francuske Fransoa Oland predstavio je svoju viziju o Evropskoj uniji u kojoj pojedine države će moći da se udruže u formulama konsolidovane saradnje koja će im omogučiti da se brže razvijaju brže u odnosu na ostale kada je reč o politikama bezbednosti, društvenog sistema, ali da se ne gubi kohezija država članica. I predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je izjavio da Evropa sa više brzina neće biti jednaka gvorzdenoj zavesi između istoka i zapada. Sa druge strane, istočnoevropske države, prevashodno članice Višegradske grupe (Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska) odbile su ideju o Evropi sa više brzina. Premijerka Poljske Beata Šidlo je kazala da bi ovaj scenario kompromitovao integritet EU.
Ustavni sud Rumunije je konstatovao da između Javnog ministarstva i Vlade postojao i postoji konflikt inetersa zbog toga što je Ncionalni antikorupcijski direktorat počeo da proveri zakonitost i oportunitet usvajanja uredbe br. 13 u skaldu sa kojom bi se izmenili Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku. Predsednik Senata Kalin Popesku Tarićanu je tražio mišljenje Ustavnog suda u vezi sa istragom koju je pokrenuo Nacionalni antikorupcijski direktorat u slučaju uredbe broj 13. Sudije Ustavnog suda su mišljenja da je istragom Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u vezi sa pomenutim normativnim aktom, poremećen rad Vlade i da samo Parlament može odlučiti o sudbini jednog zakona. Sudije Ustavnog suda su kazale da nijedna javna vlast koja ne pripada zakonodavnoj vlasti ne može kontrolisati normativni akt koji je usvojila Vlada iz perspektive njegovog oportuniteta.
U Bukureštu su predstavnici sindikata iz kulture razgovarali su sa ministrom rada Lijom Olgucom Vasilesku o Zakonu o jedinstvenim platama. Oni su kazali da će biti povečanje plata od 25% do 40% prednost će imati radnici sa niskim platama. O zakonu o platama razgovaralo se i sa sindikatima iz odbrane, javnog reda, zdravstva i obrazovanja. Dokument će biti usvojen do 1. jula kako bi se postigli prvi efetki od 1. januara sledeće godine. Prema rećima ministarke Vasilesku, primanja zaposlenih u budžetskom sektoru biće povećana po etapama do 2021. godine a jedini koji će imati integračnopovećanje u 2018 biće zaposleni u zdravstvu.
Kako javlja minsitar zdravlja Florijan Bodog, u Rumuniji novi nacrt zakona o vakcinisanju biže stavljen na javnu raspravu. U trenutku kada će zakon biti usvojen roditelji će biti obavezbi da poštuju šeme o vakcinisanju dece. Do ove inicijative je došlo nakon što se svake godine smanjuje broj vakcinisane dece i pojave epidemija koje vode do smrti dece. Ministar zdravlja je rekao da što se tiče krize četvorovalentne vakcine porodični lekari su več počeli podelu potrebnih doza. On je precizirao u petak da je u zemlji registrovano preko 3400 slučajeva obolelih od malih boginja, a 17 osoba je poginulo zbog zaraze sa ovim virusom. Minsitar zdravlja Florijan Bodog je objasnio da je epidemija u Rumuniji počela od nomadske populacije, a koren virusa liči na koren virusa koji je pogodio Italiju ili Mađarsku, mada se ne zna da li postoje zajednički faktori.
