Vesti (11.02.2017)
Novi veliki protesti ispred sedišta Vlade najavljeni su za nedelju u Bukureštu, gde učesnici nameravaju da zajedno formiraju najveću ljudsku trobojku — crveno, žuto i plavo, boje rumunske zastave. U subutu je oko sedišta Vlade organizovan maraton. U glavnom gradu i u drugim gradovima u Rumuniji svaki dan, počev od 31. januara, održavaju se protesti protiv desničarske vlade u Bukureštu, koja je optužena da je hitnom uredbom pokušala da menja krivične zakone, diskriminirajući delimično određene delikte, što bi bilo u korist određenih političara. Najveće demonstracije održane su prošle nedelje, kada je na ulicama izašlo pola miliona građana. Istog dana, kabinet Socijaldemokrstaske stranke (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) poništio je kontroverznu uredbu. U četvrtak inicijator uredbe, Florin Jordake, podneo je ostavku sa funkcije ministra pravde. Vršilac dužnosti ministra pravde je Ana Birčal. Ana Birčal je najavila da će se u ponedeljak sastati sa predstavnicima Vrhovnog saveta pravobranilaštva (CSM), Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i sa svima onima koji imaju nešto da kažu u oblasti pravosudnog sistema. Cilj ovih sastanaka je iznalaženje najboljih rešenja za borbu protiv korupcije ali i za odbranu osnovnih prava čoveka. Sa druge strane, već nedelju dana organizuju se i manje manifestacije za podršku vlade Sorina Grindeanua i protiv predsednika Klausa Johanisa, kome se prigovara da nije odigrao ulogu medijatora u nastaloj krizi.
Ştefan Stoica, 11.02.2017, 18:43
Novi veliki protesti ispred sedišta Vlade najavljeni su za nedelju u Bukureštu, gde učesnici nameravaju da zajedno formiraju najveću ljudsku trobojku — crveno, žuto i plavo, boje rumunske zastave. U subutu je oko sedišta Vlade organizovan maraton. U glavnom gradu i u drugim gradovima u Rumuniji svaki dan, počev od 31. januara, održavaju se protesti protiv desničarske vlade u Bukureštu, koja je optužena da je hitnom uredbom pokušala da menja krivične zakone, diskriminirajući delimično određene delikte, što bi bilo u korist određenih političara. Najveće demonstracije održane su prošle nedelje, kada je na ulicama izašlo pola miliona građana. Istog dana, kabinet Socijaldemokrstaske stranke (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) poništio je kontroverznu uredbu. U četvrtak inicijator uredbe, Florin Jordake, podneo je ostavku sa funkcije ministra pravde. Vršilac dužnosti ministra pravde je Ana Birčal. Ana Birčal je najavila da će se u ponedeljak sastati sa predstavnicima Vrhovnog saveta pravobranilaštva (CSM), Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i sa svima onima koji imaju nešto da kažu u oblasti pravosudnog sistema. Cilj ovih sastanaka je iznalaženje najboljih rešenja za borbu protiv korupcije ali i za odbranu osnovnih prava čoveka. Sa druge strane, već nedelju dana organizuju se i manje manifestacije za podršku vlade Sorina Grindeanua i protiv predsednika Klausa Johanisa, kome se prigovara da nije odigrao ulogu medijatora u nastaloj krizi.
Vlada Republike Moldavije nije raspložena da preuzme dugove u visini od skoro 6 milijardi dolara speratističkog regiona Pridnjestrovlje za ruski gas. To je izjavio premijer Pavel Filip tokom susreta sa potpredsednikom Gazproma, Valerijem Golubevim. Nedavno je socijalistički proruski predsednik Republike Moldavije, Igor Dodon garantovao Moskvi da će Kišinjev isplatiti ovaj dug. Pridnjestrovlje se odcepilo od Republike Moldavije početkom 90tih godina, a od tada je uživalo finansijsku podršku Rusije koja ima na teritoriji Pridnjestrovlja raspoređene jedinice 14 Armije. S obzirom da nezavisnost Pridnjestrovlja nije priznata, Moskva smatra da Republika Moldavija treba da plati gas koji Rusija isporučuje ovom regionu.
Rumuni se nalaze na prvom mestu u Evropi kada je reč o troškovima za hranu sa 28% od ukupnih primanja, što je tri puta više od proseka na nivou EU. Prema rang listi Eurostata, za piće i cigarete Rumuni troše 5,7% što je više u odnosu na evropski prosek koji je od 4 procenata. Međutim, Rumunija se nalazi na prvo mesto na rang listi EU kada je reč o troškovima za odeću i obuću sa samo 3,4% u odnosu na 5% koliko je prosek na evropskom nivou. Samo 1,1% Rumuna ide u restoran i kafane u odnosu na evropski procenat koji je od skoro 7%.