Solaris, u režiji Ilinke Stihi,u zvaničnoj konkurenciji za Prix Italia 2022
Dve predstave Nacionalnog radiofonskog pozorišta, Šezdesete godine Eme Stere, u režiji Mihne Kelarua, i Solaris, Stanislava Lema, u slobodnoj adaptaciji i režiji Ilinke Stihi, nalaze se u zvaničnoj konkurenciji Radio-dramske sekcije na prestižnom međunarodnom takmičenju. Prix Italia, posvećena medijskoj produkciji. 74. izdanje Prix Italia održava se ove godine u Bariju, od 4. do 8. oktobra. Organizatori saopštavaju da se na konkurs prijavio rekordan broj od 321 produkcije u tri kategorije – radio, TV, web, od kojih su 94 u kategoriji radio. Produkcije u zvaničnoj konkurenciji dolaze iz 83 javne radio stanice iz 50 zemalja širom sveta. Ilinku Stihi, autorku radio pozorišnog komada Solaris, po Stanislavu Lemu, pozvali smo pred mikrofonom RRI. Ilinka Stihi je studirala filmsku režiju na Akademiji za pozorište i film u Bukureštu, a od 2005. je rediteljka u Rumunskom radiodifuznom društvu. Godine 2013. zajedno sa Atilom Vizauerom, glavnim urednikom – Redakcije radiodrama i Mihneom Kelaruom, inženjerom zvuka – iz iste redakcije, inicirala je prvi Međunarodni radio-pozorišni festival u Rumuniji, Grand Prik Nova. Za svoje produkcije dobila je 7 međunarodnih nagrada i nagradu UNITER za najbolju radijsku emisiju 2013. godine. Bila je član žirija Njujorškog međunarodnog radio festivala 2013. godine i predsednica žirija festivala Prix Marulić u Hrvatskoj, godine. 2014. Režiser-scenarista, potpuno osmišljava svoje zvučne performanse, čak i kada radi na radiodrami, gradeći sve od scenarija do završne obrade zvuka u dubini zvučnih slojeva. Često se književni izvori koriste kao izgovor za zvučnu interpretaciju koja čuva originalnu temu, ali izlazi iz okvira originalnog teksta, kao deo razrađene zvučne arhitekture“, kaže kritičarka Oana Kristea Grigoresku. U izboru tema za svoje radio produkcije, Ilinka Stihi vodi računa o aktuelnosti tema: Solaris je značio sastanak kome se nisam usuđivala da se nadam. Naravno, svi znaju remek-delo Andreja Tarkovskog, film Solaris. Mnogima je možda poznat i roman Stanislava Lema, koji je zapanjujuće složen i prvenstveno govori o ljudskom stanju, iako je naučna fantastika. Moram da kažem da se neko vreme nisam usuđivala da krenem ovim putem, veoma je teško predložiti svoju verziju kada su se veliki umetnici već bavili ovom pričom. Ali ovaj predlog sam dobila od poljskog instituta, preko producenta komada, Oane Kristea Grigoresku, i razmišljala sam o njihovom pozivu, shvatila sam to kao znak, mislila sam da vredi pokušati. I mogu reći da je zaista susret, odnosno ponovni susret sa Solarisom, nakon teškog iskustva pandemije kroz koju smo svi prošli, bio veoma upečatljiv. Za mene je Solaris priča o usamljenosti, jer govorimo o ljudima zaglavljenima na svemirskoj stanici, zaglavljenima u neljudskom univerzumu, koji su prinuđeni da razmišljaju o svom stanju. Nekako smo skoro dve godine bili u donekle sličnoj situaciji i meni se činilo veoma važnim da razmislim o onome što smo preživeli, da pokušamo da otkrijem, mimo istorijskog smisla, smisao koji je ovaj događaj ostavio u našim životima. Sa ovom mišlju sam krenula ka Solarisu i pokušala sam da napravim slobodnu adaptaciju u kojoj sam sebi dozvolila da napišem jedan deo. Savremeni deo, deo koji pripada našim danima, mimo bogate poruke romana i apsolutno spektakularnih opisa, od kojih sam neke citirala u radiodrami. Tako se uobličio projekat Solaris, a potom i divno razvio, kroz saradnju sa kompozitorom Kristijanom Loleom, koji potpisuje originalnu muziku, sa dizajnerom zvuka Tomom Brandušom. Zajedno sa Sabrom Daić sam prevela fragmente iz romana, jer je postojao prevod na rumunski rađen 90-ih godina, koji već ima stari ukus, s obzirom da je tehnologija u poslednjih dvadeset godina evoluirala enormno. Nadam se da se uobličio univerzum koji nije samo koherentan, već i izražajan za trenutak u kojem živimo. Napominjem da sam komad zamislila na način da je dostupna i onima koji ne znaju tekst Stanislava Lema, ne morate pre čitati Solarisa da biste razumeli i saosećali sa mojom predloženom adaptacijom.
Corina Sabău, 08.10.2022, 18:48
Dve predstave Nacionalnog radiofonskog pozorišta, Šezdesete godine Eme Stere, u režiji Mihne Kelarua, i Solaris, Stanislava Lema, u slobodnoj adaptaciji i režiji Ilinke Stihi, nalaze se u zvaničnoj konkurenciji Radio-dramske sekcije na prestižnom međunarodnom takmičenju. Prix Italia, posvećena medijskoj produkciji. 74. izdanje Prix Italia održava se ove godine u Bariju, od 4. do 8. oktobra. Organizatori saopštavaju da se na konkurs prijavio rekordan broj od 321 produkcije u tri kategorije – radio, TV, web, od kojih su 94 u kategoriji radio. Produkcije u zvaničnoj konkurenciji dolaze iz 83 javne radio stanice iz 50 zemalja širom sveta. Ilinku Stihi, autorku radio pozorišnog komada Solaris, po Stanislavu Lemu, pozvali smo pred mikrofonom RRI. Ilinka Stihi je studirala filmsku režiju na Akademiji za pozorište i film u Bukureštu, a od 2005. je rediteljka u Rumunskom radiodifuznom društvu. Godine 2013. zajedno sa Atilom Vizauerom, glavnim urednikom – Redakcije radiodrama i Mihneom Kelaruom, inženjerom zvuka – iz iste redakcije, inicirala je prvi Međunarodni radio-pozorišni festival u Rumuniji, Grand Prik Nova. Za svoje produkcije dobila je 7 međunarodnih nagrada i nagradu UNITER za najbolju radijsku emisiju 2013. godine. Bila je član žirija Njujorškog međunarodnog radio festivala 2013. godine i predsednica žirija festivala Prix Marulić u Hrvatskoj, godine. 2014. Režiser-scenarista, potpuno osmišljava svoje zvučne performanse, čak i kada radi na radiodrami, gradeći sve od scenarija do završne obrade zvuka u dubini zvučnih slojeva. Često se književni izvori koriste kao izgovor za zvučnu interpretaciju koja čuva originalnu temu, ali izlazi iz okvira originalnog teksta, kao deo razrađene zvučne arhitekture“, kaže kritičarka Oana Kristea Grigoresku. U izboru tema za svoje radio produkcije, Ilinka Stihi vodi računa o aktuelnosti tema: Solaris je značio sastanak kome se nisam usuđivala da se nadam. Naravno, svi znaju remek-delo Andreja Tarkovskog, film Solaris. Mnogima je možda poznat i roman Stanislava Lema, koji je zapanjujuće složen i prvenstveno govori o ljudskom stanju, iako je naučna fantastika. Moram da kažem da se neko vreme nisam usuđivala da krenem ovim putem, veoma je teško predložiti svoju verziju kada su se veliki umetnici već bavili ovom pričom. Ali ovaj predlog sam dobila od poljskog instituta, preko producenta komada, Oane Kristea Grigoresku, i razmišljala sam o njihovom pozivu, shvatila sam to kao znak, mislila sam da vredi pokušati. I mogu reći da je zaista susret, odnosno ponovni susret sa Solarisom, nakon teškog iskustva pandemije kroz koju smo svi prošli, bio veoma upečatljiv. Za mene je Solaris priča o usamljenosti, jer govorimo o ljudima zaglavljenima na svemirskoj stanici, zaglavljenima u neljudskom univerzumu, koji su prinuđeni da razmišljaju o svom stanju. Nekako smo skoro dve godine bili u donekle sličnoj situaciji i meni se činilo veoma važnim da razmislim o onome što smo preživeli, da pokušamo da otkrijem, mimo istorijskog smisla, smisao koji je ovaj događaj ostavio u našim životima. Sa ovom mišlju sam krenula ka Solarisu i pokušala sam da napravim slobodnu adaptaciju u kojoj sam sebi dozvolila da napišem jedan deo. Savremeni deo, deo koji pripada našim danima, mimo bogate poruke romana i apsolutno spektakularnih opisa, od kojih sam neke citirala u radiodrami. Tako se uobličio projekat Solaris, a potom i divno razvio, kroz saradnju sa kompozitorom Kristijanom Loleom, koji potpisuje originalnu muziku, sa dizajnerom zvuka Tomom Brandušom. Zajedno sa Sabrom Daić sam prevela fragmente iz romana, jer je postojao prevod na rumunski rađen 90-ih godina, koji već ima stari ukus, s obzirom da je tehnologija u poslednjih dvadeset godina evoluirala enormno. Nadam se da se uobličio univerzum koji nije samo koherentan, već i izražajan za trenutak u kojem živimo. Napominjem da sam komad zamislila na način da je dostupna i onima koji ne znaju tekst Stanislava Lema, ne morate pre čitati Solarisa da biste razumeli i saosećali sa mojom predloženom adaptacijom.
Distribucija radiodrame Solaris je sledeća: Tudor Aron Istodor, Madalina Anea, Emilijan Oprea, Gabrijel Kostin, Radu Banzaru, Marčela Roibu, Kostin Toma Darcu. Producenti: Radio Rumunija i Poljski institute u Bukureštu, u partnerstvu sa Nacionalnim muzejom umetnosti Rumunije. O izboru za Prix Italia Ilinka Stihi kaže: Prix Italia je najstariji radio festival u Evropi, ali i na svetu, jer Evropa ima najdužu tradiciju u umetnosti zvučnog izvođenja. Očigledno je ogromna čast i ogromna radost biti sa kolegama iz celog sveta koji predstavljaju svoje najzanimljivije kreacije, moći da se čujemo ovom prilikom. Ostaje velika radost ovih festivala, za nas, one koji su strastveni u radio pozorištu, što možemo da slušamo naše kreacije i da imamo kolegijalnu razmenu ideja i perspektiva u vreme kada zvučna umetnost svedoči oživljavanju širom Evrope. Svi znamo da podkasti i sve audio produkcije uživaju veliku pažnju publike u onlajnu, a onda se svi bave otkrivanjem novih, zanimljivih žanrova za komunikaciju sa slušaocima.
Šezdesete Eme Stere, u režiji Mihne Kelarua, i Solaris, Stanisłava Lema, u slobodnoj adaptaciji i režiji Ilinke Stihi, dve radiodrame uključene u zvanično takmičenje za Prix Italia, možete čuti na platformi e-teatru.ro, koja obuhvata bogatu arhivu radiodrame u produkciji Radija Rumunija.