Dokumentarni film „Za mene si ti Čaušesku”
Corina Sabău, 08.01.2022, 13:16
Klub kulture: Dokumentarni film Za mene si ti Čaušesku, reditelja Sebastijana Mihaileskua, nagrađen na međunarodnim festivalima
Dokumentarni film Za mene si ti Čaušesku”, reditelja Sebastijana Mihaileskua, nagrađen je krajem prošle godine dvema važnim nagradama - Nagradom za najbolji film u centralnoj i istočnoj Evropi i za najbolju sliku (koja je pripala režiseru Barbuu Balašojuu) -, u okviru Međunarodnog festivala dokumentarnog filma “Ji.hlava”, kao i Nagradom za najbolji debitantski igrani film (New Talent Avard) na festivalu DocLisboa. Žiri mu je dodelio nagradu za Best Central and East European Documentary za način na koji metodom rekonstrukcije rekreira istoriju Rumunije, analizirajući istovremeno one koji je tumače, u narativu zasnovanom na samorefleksiji“.
“Za mene si ti Čaušesku” jeste eksperimentalna mešavina dokumentarnog i fikcije, koja pokušava da pronađe opravdanje za postupke mladog Nikolaja Čaušeskua, poslednjeg rumunskog diktatora, šefa države Socijalističke Republike Rumunije od 1967. pa sve do pada komunističkog režima 22. decembra 1989. U eksperimentalnom filmu Sebastijana Mihaileskua, mladi ljudi, uzrasta od 15. do 22. godine, iz različitih sredina, učestvuju na audicijama za ulogu mladog Nikolaja Čaušeskua, sredinom 1930-ih. Tinejdžeri poziraju kao na arhivskim fotografijama, pretvarajući u fikciju niz zvaničnih dokumenata i uslovljavajući jedni druge. Oni se odnose prema Nikolaju Čaušeskuu kao prema izmišljenom liku, bez unapred stvorenih ideja, i usvajaju njegove karakteristike u skladu sa svojim interesovanjima, kroz prizmu klišea komercijalnog bioskopa. Sebastijan Mihailesku, reditelj eksperimentalnog dokumentarnog filma “Za mene si ti Čaušesku”:Track din 1. ianuarie: Želeo bih da istaknem da lik mog dokumentarca nema mnogo veze sa istorijskim likom Nikolaja Čaušeskua. Pravi Nikolaje Čaušesku poslužio mi je samo kao izgovor, u smislu da sam odabrao da koristim lik koji je i karikaturan, ali i ikoničan, u smislu u kom je doživljen, na primer, kineski komunistički vođa Mao Cedung zbog portreta koje je napravio Endi Vorhol - lik o kome danas svi govore, čak i ako ne znaju mnogo o njemu ili nisu živeli u komunizmu. Imao sam sreće što sam sarađujući sa istoričarem, imao pristup kadrovskom dosijeu mladog Čaušeskua, dosijeu Državne bezbednosti, tajne službe koja je pod ovim imenom delovala u Rumuniji do 13. novembra 1940. Došao sam do ideje da napravim film, mislio sam prvobitno da napravim film o Nikolaju Čaušeskuu koji ga prikazuje kao kultni lik, rekoh već, lik kojeg umišljamo da svi znamo, ali koga zapravo stvarno ne poznajemo. Pitao sam se ko bi mogao da igra njegovu ulogu, i nisam mogao da zamislim nekog posebnog glumca koji bi igrao tu ulogu. Tako sam došao na ideju o kolektivnom portretu i izabrao sam period u Čaušeskuovom životu pre 1945. godine, period kada je bio ilegalac bio u zatvoru, jer mi se činilo da taj period ima šta da ponudi. Za moj film je to bila bolja ponuda, naročito što ne postoje arhivski snimci sa Čaušeskuom. U to vreme on nije bio značajan kao što je to kasnije postao. Izazov je bio u tome da oživim slike ili stvorim slike koje ne postoje i lansiram pitanje da li u filmu koji kreće od ovakve ideje može postojati mrva istine. Mislio sam da bi organizovanje kastinga posle kojeg bi se birali izvođači koji bi bili istih godina kao i onaj Čaušesku iz mladosti bila mogućnost da se približimo istini. Organizovao sam kasting, tražio sam mlade iz raznih društvenih slojeva, obrazovane, manje obrazovane, mlade koji su napustili školovanje, kao što je Čaušesku napustio, posle četiri razreda, ali i ljude koji su nastavili studije. Ovim kastingom pokušao sam da vidim da li mogu da pronađem mladog Čaušeskua, da saznam gde leži seme budućeg diktatora, seme zla, da otkrijem kako i kada se čovek menja, šta se krije iza tako kontroverznog čoveka . ”
U glumačkoj ekipi filma su profesionalni i neprofesionalni glumci: Denis Duma, Dan Hudić, Jonuc Amador Motoj, Mario Sandrino Radulesku, Mihaj Topalov, Kristijana-Aleksandra Đorđe, Kristina Paranča, Alin Ilie Grigore, Zhang Florin-Zhiiuan i drugi. Producenti filma su Klaudiju Mitku, Joakim Stroe i Robert Fita. Dokumentarac je producirao Wearebasca, uz podršku Nacionalnog centra za kinematografiju, u saradnji sa Rumunskim televizijskim društvom. Sebastijan Mihailesku (r. 1983) diplomirao je na Nacionalnom univerzitetu za pozorište i kinematografiju I.L. Karađale“ (promocija 2013.), magistar je filmske režije na istom univerzitetu. Njegov diplomski film “Međuratni stan u vrhunskoj, ultra centralnoj zoni” (kratkometražni film; scenario Sebastijana Mihaileskua i Andreja Epurea; produkcija HiFilm) prvi put je prikazan 2016. na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu - Film de la Locarno - Pardi di Domani Competition.