Klub kulture – 60 godina komedije (30.01.2020)
Pozorište Komedije u Bukureštu pozvalo nas je 5. januara na godišnjicu u onlajnu: 60 godina od osnivanja pozorišta, od prve premijere odigrane na sceni u Starom gradu. Uveče 5. januara 1961. gledaoci novog pozorišta osnovanog u srcu Bukurešta bili su svedoci jedinstvene predstave: gledali su predstavu Slavna ličnost 702“ – u režiji Monija Gelertera (reditelj i profesor glume na Dramskoj akademiji Jon Luka Karađale“ iz Bukurešta) dramskog pisca u punom jeku u to vreme Aleksandra Mirodana – sa temom: slučaj čuvenog gangstera Karila Česmana. Predstava je bila hit publike i štampe. Pesnik i novinar Tudor Argezi napisao je u novini ,,Kontemporanul“: Ne otvaramo samo pozorište, već, ako nam je dozvoljeno, univerzitet za humor i radost“.
Ion Puican, 30.01.2021, 19:13
Pozorište komedije ostavilo je u sećanju ljubitelja pozorišta niz izvanrednih predstava poput Revizora“ u režiji Horatiua Malaelea ili Zoikina kuća“ za koju je Đeorđe Mihaica dobio Nagradu UNITER za najboljeg glumca u 2010. godini.
Početkom 2021. pozorišni i kulturni čin Pozorišta Komedije u Bukureštu, prešao je u onlajn – prilika da se zajedno, pre svega sa gledaocima, zajedno sa prijateljima pozorišta, saradnicima i ljudima iz pozorišnog sveta održi trajna veza. O tome smo razgovarali sa direktorom pozorišta, glumcem Đeorđeom Mihaicom: Recimo da smo pripremili ovu godinu, nažalost u onlajnu; na našoj Facebook stranici i na Instagramu mogli biste da obratite pažnju na retrospektivi o istoriji pozorišta. Svi glumci su bili uključeni. Počeli smo sa obraćanjem upravnika pozorišta. Posle toga imali smo nekoliko projekata; započeli smo nekoliko projekata: dokumentarni film o osnivanju pozorišta Komedije pod nazivom Comedia Remix, projekat koji su realizovale Kristina Modreanu i Marija Dragić. S vremena na vreme, glumci su prepričavali svoja sećanja iz pozorišta – prvo sećanje u pozorištu ili najsmešnije sećanje. O prvoj predstavi pozorišta Komedija, Čuveni 702“, razgovarali smo o Raduu Beliganuu u glavnoj ulozi – postoji priča koju je ispričala Lamia Beligan, ćerka Radua Beligana, koja govori o tom periodu. Imamo i najnoviju predstavu Napolje, daleko, u polju“ u režiji Aleksandrua Dabiže. Imali smo čitanje, na primer, iz pobedničkih tekstova na konkursu rumunske komediji u poslednjih 5 godina – za neke od tekstova čitanja su snimana, a danas imamo tekst Horije Garbea u režiji Dragoša Hulube sa nekim od mladih glumaca pozorišta. Imamo Dan pozorišta – ali svake godine smo slavili dan pozorište komedije 5. januara – i sekvence iz drugih godina. Imali smo i pozdrave od poznatih ličnosti. Imamo, zajedno sa Nacionalnim muzejom rumunske književnosti, još jedan projekat o upoznavanju velikih rumunskih dramskih pisaca – nove stvari, na primer, počinjemo od Đorđa Čiprijana, od Đeorđeovih priča, neobjavljenih, od priča Đeorđea Čiprijana, koje danas čita Marius Florea Vizante i nastavljamo, nastavićemo i narednih meseci sa drugim rumunskim dramskim piscima – Mazilu, Mušatesku, Baiešu “.
Svi ovi snimci se mogu pogledati na Facebook stranici Pozorišta komedije, gde će uslediti i drugi virtuelni materijali za ovaj težak period kroz koji prolazimo, zbog pandemije kovid-19. Nastavili smo razgovor sa direktorom pozorišta, gospodinom Đeorđeom Mihaicaom, i pitali smo ga šta sprema pozorište za 2021. godinu, koji projekti čekaju svetlost virtuelne scene ili čak scene u Starom centru prestonice. Đeorđe Mihaica: Već u novembru imaćemo Čehovljevu radionicu “u režiji Vlada Masačija po Čehovljevim pričama, predstava u kojoj igra veći deo glumaca našeg pozorišta. Nadamo se da će biti bolji period, da ćemo moći da izađemo na scenu na probe u većim grupama i da ćemo moći da nastavimo I sa drugim predstavama. Pripremamo One Man Shov Tudor Kirila. Ima i Mihaj Bendeak, ima dve ili tri varijante predstava. Nemamo kuda i intenziviraćemo projekte u onlajnu. Kao što smo učinili i proletos.Osetio sam kod mojih kolega, posebno kod mlađih, veliku tugu. Veliku tugu, jer postojimo na sceni i, ako tamo ne možemo da nas gledaoci vide, vrlo je delikatno, vrlo teško. Oni koji nas sada slušaju da dođu u pozorište, jer, jedno je kada se gledamo oči u oči, a drugo kada razgovaramo. Ali, dobro je što se ipak možemo pozdraviti, mislim. Još uvek znamo jedni za druge“.
