Klub kulture- Međunarodni sajam školske knjige Gaudeamus (09.12.2017)
Corina Sabău, 08.12.2017, 12:32
Za 24. Međunarodni sajam školske knjige Gaudeamus, Izdavačka kuća Casa Radio pripremila je za svoje čitaoce i slušaoce nove naslove u poznatoj kolekciji: Zlatna fonoteka, Serija Spektakl poezije, Čitati u mraku, Biblioteka rumunske poezije i Radio Biblioteka. Drugim rečima pet decenija poezije sa Anom Blandijanom, Poezija Nine Kasijan, nenadmašivi Šerban Foarca koji prenosi i intrepretira u poeziji dela čuvenog rumunskog koemdiografa Jona Luke Karađalea i dva pesnika o kojima se uči u školi: Đeorđe Košbuk i Đeorđe Toprćanu čija su dela čitala dva značajna pesnika (Joana Nikolaie i Florin Jaru). ,,Da li je cvet slobodan? Pesme koje su kazivane u radiofonskim emisijama (1965-2017)’’, knjiga i dvostruki CD, je knjiga Ane Blandijana, koja sadrži 115 pesama. Radi se o snimcima iz Zlatne fonoteke Radija koje su snimane tokom pet decenija, najnoviji snimci rađeni su 24 marta 2017, jedan dan pre nego što je pesnikinja napunila 75 godina. Na promociji audio buka ,,Da li je cvet slobodan? Pesme koje su kazivane u radiofonskim emisijama (1965-2017)’’, na Međunarodnom sajmu knjiga Gaudeamus je rekla: ,,Želim da kažem nekoliko reči o zlatnoj fonoteci, o mestu odakle proističu ove pesme i kako su tamo dospele. Pre nego što sam sama sanjala da pronađem svoje pesme u Zlatnoj fonoteci, učinilo mi se da se radi o vrhunskoj vrednosti. Kasnije kada me je gospodin Emil Burujana pozvao da snimimo pesme za Kulturni program, bila sam veoma uzbuđena jer sam se setila osećaja koji sam imala dok sam slušala ove emisije. I, bez obzira ko je bio na čelu Radija, jer su me jedni simpatizirali, sa drugima nisam bila presrećna što su tamo, bila sam veoma srećna što su postojali takvi trenuci kad sam snimala za Zlatnu fonoteku, nazvala bih ih ipak prazninom istorije. Izabrala sam pesme koje sam htela da ostanu u jednoj vrsti Nojeve arke’’.
Počasni predsednik Sajma Gaudeamus 2017, dramaturg i novinar Matej Višnjek je na otvaranju sajma rekao da je Rumunija veoma komeptitivna na kulturnom planu i pozitivno je ocenio izbor Evropske unije za počasnog gosta Međunarodnog sajma Gaudeamus. ,,Rumunija ima jednu šansu a ova šansa je kultura’’, kazao je dramaturg Matej Višnjek, na raspravi sa temom ,,Evropa pozorišta i pisaca — kruženje umetničkih vrednosti kao osnova Evrope’’, koja je održana na štandu ,,Kod kuće u Evropi’’. Razgovor koji sledi snimljen je na štandu Polirom gde je pisac razgovarao sa čitaocima: ,,Jedan od razloga zašto pišem roman je taj što su književni žanrovi za mene kao neka deca, volim ih podjednako sve: poziju, esej, roman, dramaturgiju. Poezija me je uzdigla, dramaturgija me je formirala, roman me je diversifikovao. Ali u jednom mometu sam pisao roman i zbog toga što sam bio frustriran što je mojim pozorišnim komadima da bi došli do publike bio potreban posrednik. Potreban im je direktor pozorišta, reditelj, glumci, scenografi. Ovi posrednici su počeli da me nerviraju, nije mi se dopala ideja da sve vreme treba da zavisim od njih. Dopala mi se ideja da pišem ali bez posrednika. Tako da sam pisao roman iz želje da kreiram direktnu vezu između mene i čitalaca’’.
Jedna od najnovijih knjiga koje je objavila Izdavačka kuća Humanitas jeste roman Augustina Kupše ,,Neka tako raste trava na nama’’. Junaci iz romana Augustina Kupše, Edi, Pisika, Toba, braća Manzu i Tomi žive na periferiji Krajove i bave se lovom nekoliko vrsta ptica koje prodaju uz pomoć krijumčara u Italiji. Događaji koje prepričava najnežnije dete Pisike, poprimaju dramatične dimenzije, koje otkrivaju i snažne teme knjige: osećaj krivice, bekstvo u idelizovanoj Italiji, vera, samoća, otkrivanje erotizma. Eseista Doru Kastajan kaže o ovom romanu: ,,Augustin Kupšsa jeste jedan od najboljih proznih pisaca ovog trenutka, posebno kada je reč o piscima koje sam ja do sada čitao. Ako sam dobro razumeo Augustin se bavio istraživanjem preko dve godine da bi napisao ovu knjigu. Postoji u ovoj knjizi krhkosti, topline, i istovremeno surovosti, ali ja ne bih rekao da ovo nasilje ne vreba stalno, negde iza glavne scene. To je nasilje koje je bilo sasvim prirodno za taj period, to je jedan od glavnih sastojaka sveta koji Augustin opisuje. Po godini starosti ja pripadam toj kategoriji čitalaca, i pored toga živeći u Galaciju imao sam sličan život sa životom likova koje opisuje Augustin Kupša. Sigurno, naša generacija poznaje veoma dobro svet iz ove knjige. Ne znam međutim, da li je ovaj univerzum pristupačan i današnjoj deci, to sam shvatio kako se šljive kvare na grani, mi smo menjali međusobno šljive: za jednu gomilicu šljiva dali smo tri zelene šljive.
