Evroregionalni pozorišni festival u Temišvaru

U izabranim predstavama ove godine je veoma lako uočljiva socijalna tematika bez obzira da li se radi o predstavama iz Makednije, Srbije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske ili Rumunije. Atila Balaš, Direktor Državnog mađarskog pozorišta u Temišvaru radio je, zajedno sa Galovitsom Zolatanom, koordinatorom projekta,izbor predstava:,,Gledali smo veliki broj predstava. Posle prve selekcije počeli smo da budemo pažljivi kada je reč o detaljima, da vidimo koje su glavne teme kojima se bavi veći deo predstava. Konstatovali smo da se u prošloj sezoni dosta govorilo o ličnosti, o odnosima između čoveka i društva, o odnosima čoveka sa samim sobom, sa njegovim okruženjem. Postoje razni načini izražavanja, kako putem one-man show-a, tako i u u dokumentovanim predstavama ili putem predstava u kojima su korišćeni klasični tekstovi koji se većinom baziraju na muziku, na poeziju.

Luana Pleşea, 04.06.2016, 16:07

U izabranim predstavama ove godine je veoma lako uočljiva socijalna tematika bez obzira da li se radi o predstavama iz Makednije, Srbije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske ili Rumunije. Atila Balaš, Direktor Državnog mađarskog pozorišta u Temišvaru radio je, zajedno sa Galovitsom Zolatanom, koordinatorom projekta,izbor predstava:,,Gledali smo veliki broj predstava. Posle prve selekcije počeli smo da budemo pažljivi kada je reč o detaljima, da vidimo koje su glavne teme kojima se bavi veći deo predstava. Konstatovali smo da se u prošloj sezoni dosta govorilo o ličnosti, o odnosima između čoveka i društva, o odnosima čoveka sa samim sobom, sa njegovim okruženjem. Postoje razni načini izražavanja, kako putem one-man show-a, tako i u u dokumentovanim predstavama ili putem predstava u kojima su korišćeni klasični tekstovi koji se većinom baziraju na muziku, na poeziju.

Danijela Šilindean, umetnički kritičar i književni konsultant festivala govoriće nam u nastavku o tematici i o izazovima koji su upućeni gledaocima: ,,Ove godine TESZT, Mađarskog pozorišta koncentrisao se na veoma složene teme, koje su stavile gledaoca bilo licem u lice sa samim sobom, bilo licem u lice sa zajednicom, prikazajući svaki put meru humanosti ili nedostatka humanosti, solidarnosti ili nedostatak solidarnosti, pružajući veoma realnu i autentičnu sliku sadašnjeg društva. Šta me je iznenadilo? Nekoliko veoma snažnih akcenata u predstavama sa veoma radiklanim diskursom. Predstave koje te jednostavno nateraju da saosećaš sa slučajem koji je predstavljen. Jedan drugi interesantan aspekat na TESZT-u 2016 je taj da gledalac ne može da bude pasivan. Drugim rečima nije više bilo konfornih sedišta kao što obično biva u pozorištu. Gledalac ili je aktivni deo , ili učestvuje u predstavi, ili nije sastavni deo predstave. Bilo je više performansa u čijoj realizaciji su gledaoci bili uključeni, učestvovali u realizaciji predstave.

Jedna od najsnažnijih, militantnih predstava bila je predstava ,,Dogville, koprodukcija Kuće Mikser iz Beograda i Kulturnog centra iz Novog Sada. Adaptacija filma ,,Dogvilla Larsa von Triera, u realizaciji reditelja Kokana Mladenovića, prikazala je Grejsevu priča koja je pobegla u Dogvile, gradu koji je samo na prvi pogled idiličan. Ova idealizovana zajednica međutim, suočava se sa frustracijama, cicijaštvom, agresivnošću, a Grace će postati žrtva onih kojima je pomogla i u čiju je humanost i dobronamernost verovala. Kokan Mladenović o svojoj predstavi kaže: ,,Hteli smo da napravimo predstavu o zemlji u kojoj živimo. Ali, takva se predstava ne može realizovati sada ni u jednom pozorištu u Beogradu. Zbog toga smo okupili grupu prijatelja i organizovali audiciju na kojoj smo pronašli dve mlade glumice. Radili smo na ovoj predstavi skoro u gerilskim ulsovima konstatujući da je sadašnji Beograd postao Dogville. Govorimo o statusu kulture u društvu, o stavu prema manjinama, prema seksualnim manjinama, o nasilju nad ženama, o svemu što je tako prisutno u Srbiji o čemu mi mislimo da treba da bude tema jedne pozorišne predstave. Uspeh koji smo sa ovom predstavom postigli u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Makedoniji samo je dokaz da problemi o kojima smo mi govorili nisu specifični samo za današnju Srbiju. Može se reći da je cela Evropa postala Dogville, ne samo Srbija.

Predstave Kokana Mladenovića osvojile su nagradu skoro na svim festivalima koji su održani u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Na kraju Evroregionalnog pozorišnog festivala u Temišvaru gledaoci su mogli da uživaju u predstavi jednog veoma poznatog umetnika u celoj Evropi. Bugarski koregraf i performer Ivo Dimchev došao je na TESZT-u sa produkcijom ,,I Cure, koja je koprodukcija sa Impulstanz Vienna. ,,Ako je lečenje naš izbor, zašto ne bi to izabrali tokom jedne pozorišne predstave, argumentuje Ivo Dimchev svoju odluku da postavi predstavu o lečenju. Ivo Dimchev: ,,Mislim da je predstava o lečenju, ali ne toliko na fizičkom, književnom nivou. To je više terapija za naš ograničeni način razmišljanja o pozitivnosti i zdravlju. Evdientno ja da tada kada pokušamo da ozdravimo ili pokušavamo da ozdravimo, ili da razmišljamo pozitivno, okruženi smo odmah velikim brojem neprijatelja. Biti zdrav, biti pozitivan, praktično znači biti na opasnom mestu. Shvatio sam da je jedini način da dopustimo svemu što je protivnik ovoj perspektivi da postane njen sastavni deo. Znači ukljušio sam u performansu sve tabue i pokušavam da nateram ljude da dođu u kontakt sa seksualnošću, sa nasiljem, sa smrću da ih prihvati, da ih vide kao sastavni deo života. To nije nešto negativno, to je nešto što treba shvatiti jer predstavlja prirodnu stvar. Još uvek možemo pronaći lepotu u tim stvarima a ne da ih osudimo. Zbog toga je performance jedna vrsta terapije. Naravno, nemoguće je promeniti ove stavri tokom jednog sata, ali, ljudi mogu videti bar malo od svetla koje se nalazi na kraju tunela. Ali su tamo veoma teška vrata. Potrebno je mnogo prakse , mnogo energije, mnogo strpljenja, mnogo ljubavi za otvaranje ovih vrata i sticati slobodu ne suditi šta je dobro ili ne, šta je zdravo a šta nije.