Klub kulture – Dvadeseti i sedmi pozorišni festival u Piatra Neamc (14.11.

Posle črtvorogodišnje pauze Pozorište u Piatra Nemac je oktobra meseca organizovalo Pozorišni festival pod geslom ,,Plediramo za mlade. Nastavljanje najstarijeg festivala u zemlji, prvo izdanje održano je 1969. godine značilo je posle nekoliko godina, kako kaže direktor pozorišta, glumac Liviu Timuš, povratak kući. Pozorište mladih, organizator festivala koji je došao do 27. izdanja, ostaje u istoriji rumunskog pozorišta kao pozorišni rasadnik. U ovom pozorištu su igrali svi veliki rumunski glumci, počev sa Florinom Piersikom i Leopoldinom Balanuca pa sve do najmlađih glumaca. Ove godine, organizatori su pokušali da posredstvom predstava naprave radiografiju rumunskog pozorišta, prezentaciju opših tendencija mladih rumunskih stvaralaca. S obzirom da je nezavisno pozorište poslednjih godina postalo veoma uočljivo, ove godine je broj nezavisnih predstava u Piatra Nemac bio veoma velik. ,,Učini ti prvi korak!, Žana –Kloda Karijerea, u režiji Andre Munteanu je produkcija Pozorišta umetnosti iz Bukurešta, koje je osnovano 2010. godine . Žensku ulogu igra Raluka Aprodu, glumica koja igra u nezavisnim predstavama, ali i u predstavama državnih pozorišta; postala je poznata publici i zhavljujući njenim filmskim ulogama. Raluka Aprodu je govorila o izboru teksta za predstavu i o prezentaciji jedne nezavisne predstave: ,,Ne bi trebalo da nešto utiče na izbor teksta. Trebalo bi da to bude glumčeva želja da se sretne sa likom, rediteljeva želja da se sretne sa tekstom. Na žalost, vodimo dosta računa o tome gd ećemo odigrati predstavu. Postoje mesta na kojima najbitnije je da dođu ljudi da gledaju predstavu, posle jednog radnog dana. Ako se ljudi opredele za pozorište oni biraju državno pozorište. Da bi ih privukao treba da budes malo lukav. Imamo u pozorištu Godot predstavu koja se zove Happy end. To je značilo mnogo jer smo na ovaj način uspeli da privučemo publiku i da joj pružimo što smo mi hteli. Ima mnogo nezavisnih predstava, a publika je počela da dođe u nezavisna pozorišta, pogotovo što su u nezavisna pozorišta došli značajni glumci. I to je veoma značajno.

Luana Pleşea, 13.11.2015, 14:42

Da bi ohrabrilo mlade, Pozorišni festival Piatra Neamc ima i takmičarski deo u kome ove godine učestvuje 16 od ukupno 80 prijavljenih predstava. Među dobitnicima nagrada su Nikoleta Lefter, u kategoriji za najbolju glumicu, za ulogu u predstavi Saviane Stanesku ,,Viza za klovna, u režiji Aleksandra Mihajla, Pozorišta Odeon iz Bukurešta. Komad je inspirisan iz jedne istinite priče: jedan Ukrajinac i jedan Rumun prebacili su u SAD preko 800 ilegalnih migranata uz pomoć lažnih viza izdatih na imena glumaca iz jednog cirkusa. Tridesettrogodišnja Nikoleta Lefter je jedna od najbolje kotiranih glumica iz njene generacije. Učestvuje na mnogim festivalima i mišljenja je da su takvi događaji, prevashodno oni koji su posvećeni mladima, neophodni: ,, Milsim da bi najveći korak bio taj da ubedimo mlade da ostave po strani kompjuter i televizor. Da dođu u pozorište gde će na sceni videti žive ljude i da osećaju stvari koje ne mogu osetiti pored malog ekrana. Stvari koje mogu da te nateraju da se promeniš, da postaneš druželjubiv. Konstatujem da nas sve više privlači da budemo sami, da se izolujemo. Ljudi se ne druže više, ne raduju se više, ne žele više da razgovaraju jedni sa drugima, da saznaju šta radi onaj drugi… Mislim da je to najvažnija stvar. Ako predstave imaju i edukativnu stranu, nešto što će stimulistai imaginaciju mladih, onda je to izvanredno.

Među mladim rediteljima u Piatra Nemac, ubrajao se i reditelj Vlad Kristake koji je u pozorištu Excelsior iz Bukurešta, postavio komad Alana Bennetta “The History Boys. Priče sa mirisom gimnazije. Ova produkcija je nominovana za najbolju predstavu i za najboljeg glumca. Saslušajmo u nastavku Vlada Kristakea: ,,Sa jedne strane, imam utisak da je veoma kul što se dešava, jer objedinjuješ dve generacije umetnika, ljude koji su debitovali u poslednjih deset godina, sakupljas na jednom mestu njihove projekcije i možeš zaključiti kako su oni videli pravac u kome se kreće pozorište. I to je veoma dobro. Sa druge strane ja ne verujem mnogo u podelu na mlade i stare, mislim da može da postoje starije osobe koje imaju veliko iskustvo, a koje imaju veoma mladalački način razmišljanja kada je reč o umetničkim rešenjima i o tome kako izgledaju njihove predstave za razliku od mnogih mladih ljudi. Ne verujem da se umetnička mladost nalazi u biologiji, mislim da ona zavisi od svakog pojedinca.