Klub kulture (08.11.2014) – Spuštena je zavesa Nacionalnog pozorišnog festivala

,,Selekcija je slika onoga što se dešava danas u dinamici rumunskog pozorišta, od kratkih predstava koje su poput bižuterije do velikih predstava, koje su poput bižuterije jer performans ne zna za granice i nije izbačen niodkuda, ni iz malih mesta, kammerspiel (kamerno pozorište), ni iz jako velikih pozorišta, a mi idemo putem performansa i želimo da sve to bude jasno prikazano na Nacionalnom pozorišnom festivalu’’, kazala je umetnički direktor Marina Konstatinesku, prilikom otvaranja 24. Nacionalnog pozorišnog festivala.

Glumci, klovnovi, muzičari, igrači i akrobate: muzika na harmonici, valcer, starogradske pesme i tradicionalni horovi. Tako bismo mogli okarakterisati predstavu koja je bila događaj na 24. Nacionalnom pozorišnom festivalu 2014: ,,Donka — Pismo Čehovu’’, predstava koja je produkcija kompanije Finci Paska iz Švajcarske i Međunarodnog pozorišnog festivala Čehov, po tekstu i u režiji čuvenog Danijela Fincija Paske. Marija Bonzanig, ko-osnjivač kompanije, komponovala je muziku za ovu predstavu i potpisala je koreografiju zajedno sa Finci Paskom. Umetnica je boravila u Bukureštu i od nje smo saznali priču ove vizuelne poeme: ,,Kao ekipa, radili smo mnogo po Čehovovom dnevniku. Pročitali smo celu knjigu ali najviše nas je interesovalo njegovo putovanje do ostrva Sahalin, njegov život u svojstvu lekara i ljudskog bića, njegov život u krugu porodice, ali takođe i on kao pisac, kao ribolovac…Znači više

nas je interesovala njegova ličnost nego umetnik i pisac. Interesovao nas je njegov život, njegov način razmišljanja, njegove vizije. A u predstavi su predstavljene naše slike o Čehovu. Naša namera nije da kažemo Čehov je bio takav ili onakav. To su naše vizije i omaž Čehovu’’. Za one koji do sada nisu videli predstavu, Marija Bonzanigo kaže o atmosferi predstave: ,,Puna je svetlosti, boje, kombinacija je stvarnosti i sna. Postoji kombinacija zvuka, teksta i određenog načina nastupanja na sceni što po mom mišljenju komponuje jedinstvenu sliku, manje racionalnu koja je više rezultat imaginacije. Izvođači su velikodušni i empatični. Svaki od njih ima sopstvenu viziju o Čehovu i voli Čehova i izražava ono što za njega znači Čehov. Što mislim da je veoma emotivno’’.

Luana Pleşea, 07.11.2014, 12:44

,,Selekcija je slika onoga što se dešava danas u dinamici rumunskog pozorišta, od kratkih predstava koje su poput bižuterije do velikih predstava, koje su poput bižuterije jer performans ne zna za granice i nije izbačen niodkuda, ni iz malih mesta, kammerspiel (kamerno pozorište), ni iz jako velikih pozorišta, a mi idemo putem performansa i želimo da sve to bude jasno prikazano na Nacionalnom pozorišnom festivalu’’, kazala je umetnički direktor Marina Konstatinesku, prilikom otvaranja 24. Nacionalnog pozorišnog festivala.

Glumci, klovnovi, muzičari, igrači i akrobate: muzika na harmonici, valcer, starogradske pesme i tradicionalni horovi. Tako bismo mogli okarakterisati predstavu koja je bila događaj na 24. Nacionalnom pozorišnom festivalu 2014: ,,Donka — Pismo Čehovu’’, predstava koja je produkcija kompanije Finci Paska iz Švajcarske i Međunarodnog pozorišnog festivala Čehov, po tekstu i u režiji čuvenog Danijela Fincija Paske. Marija Bonzanig, ko-osnjivač kompanije, komponovala je muziku za ovu predstavu i potpisala je koreografiju zajedno sa Finci Paskom. Umetnica je boravila u Bukureštu i od nje smo saznali priču ove vizuelne poeme: ,,Kao ekipa, radili smo mnogo po Čehovovom dnevniku. Pročitali smo celu knjigu ali najviše nas je interesovalo njegovo putovanje do ostrva Sahalin, njegov život u svojstvu lekara i ljudskog bića, njegov život u krugu porodice, ali takođe i on kao pisac, kao ribolovac…Znači više

nas je interesovala njegova ličnost nego umetnik i pisac. Interesovao nas je njegov život, njegov način razmišljanja, njegove vizije. A u predstavi su predstavljene naše slike o Čehovu. Naša namera nije da kažemo Čehov je bio takav ili onakav. To su naše vizije i omaž Čehovu’’. Za one koji do sada nisu videli predstavu, Marija Bonzanigo kaže o atmosferi predstave: ,,Puna je svetlosti, boje, kombinacija je stvarnosti i sna. Postoji kombinacija zvuka, teksta i određenog načina nastupanja na sceni što po mom mišljenju komponuje jedinstvenu sliku, manje racionalnu koja je više rezultat imaginacije. Izvođači su velikodušni i empatični. Svaki od njih ima sopstvenu viziju o Čehovu i voli Čehova i izražava ono što za njega znači Čehov. Što mislim da je veoma emotivno’’.

Druga predstava koja se može smatrati posebnim događajem 24. Festivala nacionalnog pozorišta je predstava ,,Nosorozi’’, Ežena Joneska, koju je u Narodnom pozorištu u Krajovi postavio Robert Vilson. Ova predtsava je odigrana na zatvaranju festivala i većina zvanica i učesnici su na nekoliko sati prešli u Krajovu. ,,Nova postavka Roberta Vilsona u Krajovu je trijumf. Vilson je shvatio da to nije komad o Hladnom Ratu. To je, zapravo, bilo stanje duha…’’ pisao je pozorišni kritičar Džon Elsom. Mladi reditelj Bobi Prikop je bio Vilsonov asistent za predstavu ,,Nosorozi’’ i u nastavku će nam govoriti o rediteljevoj saradnji sa pozorištem iz Krajove i o njegovom odnosu prema Joneskovom tekstu: ,,Mislim da su ga u prvom redu privlačili glumci koje je upoznao ovde, u Rumuniji. On je imao dva značajna trenutka kada se sreo sa Joneskovim tekstovim. 70’tih godina upoznao je Joneska. To je bilo. To je susret,

kolizija koju ne bih znao da teoretišem. To mi se čini živo u predstavi: ova koliyija između Joneska I Vilsona. Konačno se to dešava i veoma sam srećan što se to dešava u našoj zemlji. Smatram da je to susret koji treba pratiti. Možda će nastati i druge predstave, ali je veoma jasno da Jonesko mnogo služi Vilsonu i njegovoj vizij’’.

Po prvi put, Nacionalni pozorišni festival je imao i sopstvenu produkciju. Reč je o poznatom mjuziklu ,,West Side Story’’, koji je za festival postavio koreograf Razvan Mazilu, koji je za ovu predstavu izabrao dvadeset i jednog mladog glumca. Razvan Mazilu o izboru ovog mjuzikla i o nadnaslovu ,,Manifest jedne generacije’’, koja je ideja umetničkog direktora Marine Konstantinesku: ,,Mi smo u početku hteli da organizjemo muzički workshop koji će biti predstavljen na Nacionalnom pozorišnom festivalu. Ali su stvari evoluisale i poprimale sve značajniju i veću dimenziju. Tako smo došli do ovog rezultata koji je za mene sasvim specijalan, jer projekat ima značajnu težinu. To je projekat o velikodušnosti, to je projekat o pružanju šanse veoma talentovanoj generaciji, kojoj se pruža izuzetno malo šanse u pozorišnom sistemu. West Side Story je sam po sebi manifest. Manifest o slobodi, o miru, o

humanosti, o sreći , o mladima. Tako da mi se činilo da ovim mladim glumcima savršeno odgovara ovaj tekst koji ostavlja utisak da je za njih napisan’’.

Na kraju pozivamo vas da saslušamo mišljenje Irine Volf, koja je nastanjena u Beču i koja je bila gost festivala, a koja će nam govoriti o jednoj inicijativi festivala, kao i o celom ovogodišnjem festivalu:,, Mislim da je to veoma dobra ideja, koja se kreće u smeru u kome se kreće pozorište na međunarodnom planu. Većina festivala ima svoju produkciju, ili koprodukcije sa drugim festivalima. Imala sam utisak da su sale bile pune, prevashodno mladima. Veoma me je obradovala ova želja mladih. Koliko sam razumela nisu to bili samo studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti. Organizacija je bila savršena. Drago mi je što sam u Otopeniju videla novu salu. Navela bih još i livestream na adevarul.ro. Svakog dana je bila programirana po jedna predstava. Imajući u vidu da je postojala mogućnost da se predstava odgleda preko interneta, u prihvatljivo vreme, pristup festivalu su imali i Rumuni koji žive u inostranstvu,

imali su mogučnost da budu u kontaktu sa festivalom’’.

Nacionalni pozorišni festival 2014. organizovao je UNITER, a 24. izdanje festivala održano je od 24. oktobra do 2.novembra a Radio Rumunija je tradicionalni partner ovog događaja.

Prevod: Jonela Menger