Klub kulture- Brankoveanski stil (10.08.2014)
Povodom obeležavanja 300. godina od pokolja Konstantina Brankoveanua i njegovih sinova, imajući u vidu značaj i doprinos vladara u rumunskoj i nacionalnoj kulturi, 2014. progalšena je godinom Brankoveanua.
România Internațional, 10.08.2014, 19:48
Brankoveanu je vladao od 1688. do 1714., bio je veoma obrazovani vladar što je značilo veoma mnogo u koncipiranju koherentne vizije kada je reč o arhitekturi, i na ovaj način je nastao stil koji je poznat kao ,,brankoveanski stil. Naša sagovornica je Ruxanda Beldiman, istraživač u Institutu istorije umetnosti: ,,Konstantin Brankoveanu, poznat u prvom redu kao vladar, veliki diplomata i na kraju strateg, istovremeno bio je osoba koja je znala mnogo o kulturi, koja je investirala mnogo u ktitorstva, kako sopstvena sredstva, tako i sredstva iz budžeta države. To je period kada su građene mnoge crkve,ali u istoj meri i civiljne zgrade. Njegov stil ne nastaje ni od čega. Ima neke prethodnike, ceo 17. vek, na primer, period Mateja Basaraba i Šerbana Kanatakuzina, koji prethode stilu Konstantina Brankoveanua, poserdstvom jednog jednostavnijeg, čistog stila. Stil Konstantina Brankoveanu je stil u kome preovladavaju razni motivi, on se situira između Renesanse i Baroka. To je veoma bogat stil. To je stil koji računa na scenografiju, svi elementi na koje nailazimo u ovom stilu svojstveni su brankoveanskom stilu’’.
Jedan od ključnih spomenika stila Konstantina Brankoveanua je manastir Horezu, koji se počev od 1993. nalazi na listi kulturne baštine UNESCO-a. Pred mikrofonom je monahinja Ekaterina Oletanu jedan od vodića manastira: ,, S obzirom da je to bilo njegovo prvo ktitorstvo, vladar Konstatnin Brankoveanu je hteo da realizuje nešto izvanredno i zbog toga je doveo ovde talentovane osobe, sa teološkim znanjem i tada je osnovao ovde školu slikarstva, vajarstva i arhitekture. Istrovremeno sa izgradnjom manastira nastao je i stil koji nosi njegovo ime i koji je u Rumuniji smatran stilom rumunske Renesanse. Kada je reč o ahitekturi brankoveanski stil identifikujemo uz pomoć ovih dugačkih tremova, koji je sačuvao autohtone elemente — bile su seljačke kuće sa tremom ali je pozajmio i zapadne elemente, prevashodno iz italijanske kulture. Pored tremova imamo ovde i arkade koje povezuju ove stubove. Novinu predstavlja i plafon na kome su kombinovani gotski i romanski elementi. Iznad vrata i prozora imamo ovaj otvor koji je takođe zapadni element. Uticaji Baroka se mogu videti i na ornamentima prozora i na isklesanim kolonama’’.
Brankoveanski stil se spominje i kada je reč o skulpturama u drvetu i o slikarstvu. Monahinja Ekaterina Oletanu: ,,Zaista imamo vizantijski uticaj , ali se razlikuje od vizantijsko slikarstva zato što se pojavljuje potrtret. Čak ni portreti svetaca nisu više statički, pojavljuje se fizionomija, izraz. Pojavljuje se sada čitava galerija portreta, ne samo votivna slika, več cela porodica Brankoveanu. Da ne govorimo o kromatici koja je specifična ovom stilu’’.
Pored crkevnih zdanja najreprezentativniji je Dvorac Mogošoaja. Istraživač Ruksanda Beldiman:,,Dvorac u Mogošoaji je bio privatna rezidencija koju je Konstantin Brankoveanu izgradio na ulazu u Bukureštu. Da bi iz Bukurešta stigao do svog dvorca, 1692, napravio je prvi bulevar u Bukureštu – Calea Victoriei. Dvorac iz Mogošoaje je ključni element za brankoveanski stil. Inače za vreme njegovog vladanja svi ovi dvorci dobili su impozantan izgled. Dvorac se nalazi na sredini imanja, zaokružen je vrtom, park su uredili italijanski baštovani, dvorce su gradili takođe italijanski majstori. Sve pomoćne zgrade ostavljaju utisak da se radi o arhitekturi u arhitekturi. Na unutrašnjim zidovima imamo cvetne motive orijentalne inspiracije’’. Pored manastira i dvorca Mogošoaja, Konstantin Brankoveanu je ktitor i drugih zdanja. Istraživač Ruksanda Beldiman: ,,Brankoveanu sa jedne strane gradi samoinicijativno Manastir u Horezu, Crkvu manastira Surpatele i Crkvu Doamnei, čiji je ktitor Marija, njegova supruga, i Manastir Sambata de Sus, jer je porodica Brankoveanu imala posede i u Transilvaniji. U istoj meri obnovio je stara porodična ktitorstva i tu bih spomenula Manastir iz Brankovenija, u Oletniji. Njegov bliski rođak Mihajl Kantakuzino je ktitor crkve Kolcea, koja je specifičan primer za brankoveansku arhitekturu, kao i osnjivač male crkve Manastira Sinaja. Ili crkva Fundeni Doamnei koja je veoma interesantna zbog prefinjane spoljne dekoracije koja je prisutna na celoj fasadi.
Godine 1900. kada je Rumunija bila u potrazi za nacionalnim stilom, jedan od glavnih repera bio je brankoveanski stil. Po mišljenju gospođe Ruksande Beldiman to se može smatrati i dalje stilom ili izvanrednim trenutkom u razvoju arhitekture.
