Festival savremene igre i performansa Like CNDB#1
Track – ,, Postići tako dobar uspeh je i više nego prijatno! Na svim planovima: organizatorski, finansijski, na planu kvaliteta — kvalitet publike, kvalitet predstava…. Veoma je dobro imati potvrdu da si napravio pravi izbor, da si dobro razmišljao i da na kraju krajeva predstava savremene igre ima brojnu publiku koja je u fazi usavršavanja’’.
Luana Pleşea, 13.03.2014, 18:14
Track – ,, Postići tako dobar uspeh je i više nego prijatno! Na svim planovima: organizatorski, finansijski, na planu kvaliteta — kvalitet publike, kvalitet predstava…. Veoma je dobro imati potvrdu da si napravio pravi izbor, da si dobro razmišljao i da na kraju krajeva predstava savremene igre ima brojnu publiku koja je u fazi usavršavanja’’.
To su reči koreografa Vave Štefanesku koja je vršilac dužnosti direktora Nacionalnog centra igre iz Bukurešta, iražene na zatvarnju festivala savremene igre i performansa Like CNDB #1, koji je organizovao Centar. To je dogadjaj kojim je jedina javna kutlurna institucija koja podržava, razvija i promoviše savremenu igru u Rumuniji, uspela da okupi tako brojnu publiku. Ekipa centra je izabrala za ovaj festival originalne predstave koje su iznenadile publiku, a koje ćemo vam ukratko predstaviti u okviru današnje rubrike.
Umetnik Mihaj Mihalča je 2010. godine osvojio scenu projektom u kome je pretvorio u fikciju sopstvenu biografiju, postavši na ovaj način Farid Fairuz. Miahj Mihalča je od 2006. do 2013. bio direktor Nacionalnog centra za igru, na festivalu je prikazao predstavu ,,Realia( Bukurešt-Beirut): track ,, Reč je o predstavi kojom želim da, postavljanjem oba lika jedan naspram drugog, u potpunosti zbunjujem gledaoca koji neće moči shvatiti dokle ide Farid a dokle Mihalča. Reč je o predstavi u kojoj prikazujem razne autobiografske priče, ali govorim i o mnogim stvarima koje mene zanimaju u današnjem svetu — civiljni rat u Bejrutu, na primer ali, i o drugim stvarima koje su tokom vremena izazvale u meni odredjenu tenziju’’. Muzika je sastavljena od dela Dhafer Youssefa, Brenta Lewisa, Čeajkovskog i pesama u izvodjenju Margarete Paslaru.
Poseban trenutak tokom festivala priredila je zahvaljujući svojoj predstavi Madalina Dan, koreograf, koja će nam u nastvaku reći šta motiviše jednog umetnika da postavi takvu predstavu: Track:,, Ja sam bila veoma ozbiljno motivisana da uradim tako nešto, a to je bila moja bolest. Nikada pre ne bi razmišljala o otme da organizujem jedan maraton kretanja, ali s obzirom da sam imala veoma tešku godinu — lečila sam se, videla sam šta znači suočiti se sa fizičkim i psihičkim bolom i kako izgleda da ti organizam ne funkcioniše. Razmišljala sam o tome da ovo stanje treba nadoknaditi vitalnošću. I onda sam razmišljala tome da organizujem maraton u trajanju od 8 časova. Mislim da sam zainteresovana za fizičko iscrpljenje i da sa publikom podelim više vremena nego obično. Ova vrsta predstave obično traje sat vremena. Inetresuje me predstava koja nema napisanu dramaturgiju. Ja sam to nazvala otvorenom dramaturgijiom , u smislu da mogu pratiti i manje interesante trenutke, jer je reč o improvizaciji a ponegde je reč o kompoziciji u realnom vremenu’’.
Prvi Festival savremene igre i performansa Like CNDBS spustio je zavesu 27 februara predstavama Andreje Novak: ,,Dance a playful body” u kojoj učestvuje glumac Istvan Teglas i o ,,O nežnosti’’ u kojoj je Andreea Novak glavna junakinja. U nastavku Andreea Novak: Track – Reč je o predstavi u kojoj se igram sa pojmom telo — predstavljanje tela i svakodnevno telo. Oba tela se nalaze u istoj osobi. Ono što mi se veoma dopalo kod Stefana bila je činjenica da je mogao da predje iz jednog stanja u drugo. U njemu imamo kameleonsko telo i kameleonskog izvodjača. Predstava prelazi kroz razne etape u kojima imamo bezlično telo, ponekad imamo telo u njegovom pravom stanju i onda imamo Istvana čoveka. Reč je o šetnji kroz stanja, emocije i oblike…’’.
Predstava ,,O nežnosti’’ postavljena je pre dve godine. Kako sama kaže Andreea Novak, krenula je od ličnih premiza i stigla je da govori o nežnosti umetničkog čina: ,,Osciliram stalno izmedju realnosti i fikcije, izmedju iskrenosti i disimulacije, na ivici sam koju ni ja ne kontrolišem veoma dobro’’.
