Od zagađenih voda do čistih voda – u Mahmudiji, u delti Dunava (30.09.2022)

U Mahmudiji (Karasuhat) je završen 2016. godine prvi projekat ekološke rekonstrukcije delte Dunava. Projekat su ostvarili predstavnici mesne zajednice, Mesno veće Mahmudija, Uprava rezervata biosfere delte Dunava i Svetska fondacija za prirodu Rumunija (WWF–Romania).

Eugen Coroianu, 30.09.2022, 18:30

U Mahmudiji (Karasuhat) je završen 2016. godine prvi projekat ekološke rekonstrukcije delte Dunava. Projekat su ostvarili predstavnici mesne zajednice, Mesno veće Mahmudija, Uprava rezervata biosfere delte Dunava i Svetska fondacija za prirodu Rumunija (WWF–Romania).

Finansiranje je obezbeđeno iz evropskih fondova. U suštini, skoro hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta je reintegrisano u prirodno okruženje ovog područja. Poljoprivredni poduhvat Karasuhata ostvaren je između 1985. i 1989. godine, ali su građevinsko-montažni radovi obustavljeni 1990.

Kao takav, srazmerno 70% nije ni radio prema svrsi za koju je izveden, niti je vraćen u svoje prirodno stanje. Izvršeni radovi drenaže doveli su, međutim, do nestanka prirodnih ekosistema i njihove transformacije u antropogene ekosisteme.

Trenutno, delimično pod koncesijom, lokacija se obrađuje, ali je površina od 924 ha, u vlasništvu lokalnog veća Mahmudija, korišćena kao komunalni pašnjak. Pošto lokacija nije bila od konzervativnog interesa, veoma se dobro uklapala za ekološku rekonstrukciju.

Organizacija za zaštitu životne sredine Svetska fondacija za prirodu Rumunija“ preuzela je obavezu da nadgleda ovo područje, da vidi efekte njenog vraćanja prirodi. Poslednja inspekcija je obavljena upravo ove godine, a Kamelija Jonesku, direktorka odeljenja, govori nam kakvi su rezultati:

Želeli smo da vidimo rezultate nakon projekta ovakve prirode, u suštini transformaciju poljoprivrednog zemljišta iz delte Dunava u prirodno močvarno područje. Da vidimo kako se lokacija vraća prirodi i koje su koristi za ljude i lokalnu zajednicu. Rezultati su veoma ohrabrujući. Sa stanovišta biodiverziteta, ono što se desilo tamo, na Karasuhatu, na rekonstruisanom prostoru od oko 1000 hektara, praktično odmah nakon što je zemljište poplavljeno, napunjeno vodom, za nekoliko meseci videli smo gnezdo ptica. U aprilu je dotični prostor povezan sa Rukavcem Sveti Đorđe, a u junu, kada smo izvršili prvi monitoring, bilo je puno ptica. Posle 6 godina shvatate da su stvari krenule na bolje. Na poslednjem monitoringu izbrojali smo čak 7000 ptica raznih vrsta – izbrojano je oko 55 vrsta samo tokom posete ovog leta. Osim ptica, želeli smo da saznamo i kako je ova promena uticala na stanovnike iz Mahmudije, jer iako je glavni cilj projekta bio poboljšanje uslova za faunu, za zaštićena staništa, uradili smo studiju da vidimo kakav je utisak stanovnika. Saznali smo da oko 60% njih smatra da su se privredne aktivnosti, a posebno turizam, povećane i to zbog ovih radova rekonstrukcije. Praktično, povećan je broj turista, a meštani imaju priliku da deltu Dunava prikažu turistima mnogo bliže mestu gde oni borave. I to nas zaista raduje i nekako nam daje nadu da će ovaj projekat podstaći budući razvoj i realizaciju sličnih projekata u delti Dunava.

Ovaj predlog predstavlja alternativni pristup lokalnom razvoju, s jedne strane za obnavljanje močvarnih prostora, poboljšanje kvaliteta vode, obustavljanje ili ublažavanje poplavnih talasa, a s druge strane, pruža se mogućnost lokalnim zajednicama da razviju eko-turizam, ribolovne i tradicionalne poljoprivredne aktivnosti. O mogućim sličnim projektima nam govori Kamelija Jonesku:

Pre revolucije oko 30% delte Dunava je pretvoreno u poljoprivredno zemljište, a postoje veoma velike poljoprivredne površine koje deluju kao rana na mapi delte Dunava. Jasno je da ta područja se mogu vratiti, potpuno ili bar delimično, prirodnom fondu, ili se mogu pretvoriti u pogodne lokacije za gajenje ribe, koje nema u dovoljnim količinama, a i turisti i ribari svakom prilikom ukazuju na to da više nema ribe kao nekada. Praktično, ovi krajevi, koji su poljoprivredni, gde se praktikuje klasična poljoprivreda, mogu se lako pretvoriti u poplavljene površine pogodne za gajenje ribe. Nažalost, poslednjih godina je bilo nekih nepogodnih odluka u vezi delte Dunava, jer su nekadašnji ribnjaci, oko 5500 hektara, pretvoreni u poljoprivredno zemljište. Dakle, u osnovi, od proizvodnje ribe se prešlo na proizvodnju raznih poljoprivrednih kultura, što nije prirodno za deltu Dunava.

Radovi na rekonstrukciji su osmišljeni da pomognu u obnavljanju prirodnih procesa i uslova razvoja staništa koji podržavaju prirodnu reprodukciju ribe, rast trske, razvoj šuma i močvarnih područja. Čak i ako je glavni cilj projekta unapređenje biodiverziteta, na kraju krajeva, ova biološka raznovrsnost je razlog zašto meštani i turisti imaju ribu na tanjirima. Iz ovih razloga, napori na obnovi močvarnih područja moraju se nastaviti kako u delti Dunava tako i uzvodno, na području Donjeg Dunava“, rekao je Kristijan Tetelja, specijalista za radove na ekološkoj rekonstrukciji u okviru Svetske fondacije za prirodu Rumunija“ (WWF–Romania).