Mere za suzbijanje dezertifikacije (26.06.2020)
Ștefan Baciu, 26.06.2020, 01:02
17.juna ove godine obeležen je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, dobra prilika za podsećanje na zagadjenje, klimatske promene, ekstremne pojave koje uništavaju šume i poljoprivredne kulture i kao i na dezertifikaciju i degradaciju tla. Dezertifikacija pogadja i južne delove Rumunije, narčito u dunavske predele i Dobrodju. Bez adekvatnih mera, degradacija zemljišta se širi, a pesak polako osvaja obradive površine. Iz izveštaja Evropskog revizorskog suda, na nivou Evropske unije ne postoji zajednička vizija, kao ni efikasne mere za suzbijanje rizika od dezertifikacije. Drugim rečima, zemlje članice nisu privukle finansijske fondove namanjene preduzimanju mera za suzbijanje dezertifikacije.
U izjavi za Radio Rumunija ministar za zaštitu čovekove sredine Kostel Alekse izrazio je spremnost Vlade Rumunije da neodložno podrži projekte suzbijanja dezertifikacije:,, Mi ovde u Županiji Dolž imamo 1364 hektara bagremove šume zasadjene sa ciljem da se stabilizuje zemljište i spreči širenje peščare. Trenutno Vlada ima finansijska sredstva iz fonda za poboljšanje kvaliteta zemlje ili Administracije fonda za zaštitu sredine za pošumljavanje peskovitih površina. Potrebno je samo da mesne vlasti identifikuju terene i da razgovaraju sa vlasnicima terena o terenima koje treba pošumljavati. Ovi treba da shvate da ako se odmah ne preduzmu mere za 10 ili 20 godina biće prekasno.
Županija Dolž ,,Rumunska sahara ima najveće peskovite površine od oko 100 hiljada hektara. Dezertifikaciji u zonama Oltenije, (južne zone Rumunije) posebnu pažnju poklnjaju strucnjači Stanice za istraživanje, razvoj i biljnu kulturu na peščari Dabuleni. Ovi su predložili nekoliko resšenja od kada je ova sekcija osnovana. Direktorka stanice u Dabuleniju Aurelija Nedelku smatra da je efikasna eksploatacija ovih terena rešenje za suzbijanje dezertifikacije: ,,Peščare se mogu smatrati idealnim terenima za poljoprivredu, posebno za hortikulturu, zbog visokih prosečnih temperetura na ovim terenima u Olteniji. Padavine u ovoj zoni nisu dovolje za nidednu kulturu. Zbog toga treba da intervenišemo navodnajvanjem. Osim toga ovde je vetar ograničavajući faktor.
Pre 50 godina u ovoj zoni je završen sistem navodnjavanja Sadova- Korabija. Posečeno je više od 9 000 hektara šuma,ali isto tada na 1400 hektara su posadjene šumske sadnice za zastitu od dezertifikacije. Nažalost u poslednjih 30 godine ove šumske ograde su nestale. Direktorka Stanice za istraživanje, razvoj i kulturu bilja u peščari Dabuleni objašnjava kako se mogu fiksirati peščane površine:,,Na peščanim terenima koji su izloženi jakim vetrovima odlučeno je da se formiraju šumske ograde od bagrema visine 10 metara na udaljenosti od 288 metara od najizloženijih terena a na 560 metara udaljenosti na terenima sa nižim stepenom izloženosti. Ove ograde od bagrema smanjile su posledice vetra, a ujesen setvom raži i u proleć sadjenjem hortikularnog bilja štite se se ovi tereni.
Već nekoliko decenija u Stanici za istraživanje, razvoj i kulturu bilja u peščari Dabuleni analizira se način prilagodjavanja pojedinih biljnih vrsta na peščano tlo sa dobrim rezultatima. Direktorka Stanice Aurelija Nedelku je izmedju ostslog rekla:,, Posedjeni su vočnjaci kajsija i visnje koji su se odlicno prilagodili u uslovima navodjavanja. Imamo brend ,, lubenice iz Dabulenija, kao i bazen za uzgoj krompira. Ako se ranije ni postavilo pitanje uzgoja krompira na ovim terenima, sada imamo jednu veoma vrednu poljoprivrednu kulturu zahvaljujući navodnjavanju. Odlično radjaju i kulture jagoda.
Od prošle godine Stanica za istraživanje, razvoj i biljnu kulturu u peščari Dabuleni uvodi specijalne kulture koje smo do sada videli samo u botaničkim bastama, kivi, maslina, kineska urma, goži i smokva, ali samo nove vrste i hibridi nisu dovoljni, potrebno je da se kao glavni metod suzbijanja dezertifikacije upotrebi navodnjavanje.
