Karpatski bizon (31.01.2020)
Evropski bizoni postali su retka vrsta u Evropi. Nekada su pašnjaci evropskih država bili prepuni ove divljači, ali zbog prekomernog lova kao i smanjenja staništa, bizon je nestao u mnogim zemljama Evrope. U zapadoj Evropi bizoni su nestali u XI veku, a na istoku kontinenta preživeli su do 1927. godine. U Moldaviji poslednji bizon je ulovljen 1762. godine, a u Transilvaniji 1790. Jedina zemlja u kojoj nisu nestali bizoni bila je Poljska, gde se i sada nalazi najveća populacija slobodnih bizona. U Rumuniji se ulažu veliki napori za repopulaciju zona sa bizonima, u raznim zonama Karpata, u županijama Njamc, Karaš Severin i Hunedoara. Krajem prošle godine Fondacija konzervacija Karpatija pokrenula je projekat za povratak bizona u Planini Fagaraš. Adijan Aldea, stručnjak ove fondacije o ovom projektu kaže: ,,Projekat koji Fundacija konzervejšn Karpatija sprovodi odnosi se na stvaranje jedne divlje zone, jedne od najvećih u Evropi, za repopulaciju bizona i dabrova u zonama u kojima su ove životinje nestale. Bizone imamo samo tamo gde smo izvršili repopulaciju ove divljači. Prijekat predpostavlja izbor tri zone za repopulaciju i u roku od 5 godina donećemo ovde oko 30 bizona u svaku od ovih zona. Posle aklimatizacije i karantina, u skladu sa veterinarskim normama, bizoni će biti pušteni na slobodu. Sada imamo 11 bizona u karantinu, ove ćemo pratiti preko GPS ogrlica da bismo videli u kojim se zonama nalaze. Bizoni dolaze iz evropskih i rumunskih cenatara za reprodukciju, a selekcija se vrši na bazi genetskog profila. Tranutno imamo 4 bizona iz Nemačke i 7 iz Poljske.
România Internațional, 31.01.2020, 10:26
Evropski bizoni postali su retka vrsta u Evropi. Nekada su pašnjaci evropskih država bili prepuni ove divljači, ali zbog prekomernog lova kao i smanjenja staništa, bizon je nestao u mnogim zemljama Evrope. U zapadoj Evropi bizoni su nestali u XI veku, a na istoku kontinenta preživeli su do 1927. godine. U Moldaviji poslednji bizon je ulovljen 1762. godine, a u Transilvaniji 1790. Jedina zemlja u kojoj nisu nestali bizoni bila je Poljska, gde se i sada nalazi najveća populacija slobodnih bizona. U Rumuniji se ulažu veliki napori za repopulaciju zona sa bizonima, u raznim zonama Karpata, u županijama Njamc, Karaš Severin i Hunedoara. Krajem prošle godine Fondacija konzervacija Karpatija pokrenula je projekat za povratak bizona u Planini Fagaraš. Adijan Aldea, stručnjak ove fondacije o ovom projektu kaže: ,,Projekat koji Fundacija konzervejšn Karpatija sprovodi odnosi se na stvaranje jedne divlje zone, jedne od najvećih u Evropi, za repopulaciju bizona i dabrova u zonama u kojima su ove životinje nestale. Bizone imamo samo tamo gde smo izvršili repopulaciju ove divljači. Prijekat predpostavlja izbor tri zone za repopulaciju i u roku od 5 godina donećemo ovde oko 30 bizona u svaku od ovih zona. Posle aklimatizacije i karantina, u skladu sa veterinarskim normama, bizoni će biti pušteni na slobodu. Sada imamo 11 bizona u karantinu, ove ćemo pratiti preko GPS ogrlica da bismo videli u kojim se zonama nalaze. Bizoni dolaze iz evropskih i rumunskih cenatara za reprodukciju, a selekcija se vrši na bazi genetskog profila. Tranutno imamo 4 bizona iz Nemačke i 7 iz Poljske.
Zapad srednjih Karpata jedan je od najvećih evropskih jezgara divljine. U ovom jezgru nalaze se tri prirodne zaštićene zone: Nacionalni park Retezat, Nacionalni Park Domogled-Dolina reke Černa i Planine Carku, mreža Natura 2000. Od 2014. godine Rewilding Europ i WWF Rumunija rade na projektu povratka bizona u ovu zonu. Danas divlje životinje prolaze kroz ove zone u Planinama Carku i Pojana Ruskaj. Vlasti žele da iskoriste ovu divlju prirodu za rast biodiverziteta i trajni razvoj mesnih zajednica. Matej Mikulesku rendžer u Planinama Carku kaže: ,,Sada imamo 50 bizona na slobodi koji se dobro prilagodjavaju, od prošle godine imamo čak i 6 mladunaca bizona. Bizoni su na slobodi, njihovo stanište ima preko 100 kvadratnih kilometara. U naselju Armeniš, istovremeno sa projektom repopulacije, imamo šansu da razvijamo ekoturimzam koji u zadnje vreme privlači sve veci broj turista. U ovom naselju do sada nije bilo nikakvog razvoja turizma. Mi nudimo nekoliko turističkih paketa ljubitelima prirode koji ovde mogu da vide bizone na slobodi, imamo stručne vodiće, ovde turisti mogu da spavaju pod šatorima. Za promovisanje ovih paketa saradjujemo sa jednom holandskom platformom, Europian Safari Company, ali imamo i sostvene sajtove. Na sajtu magurazimbrilor zaiteresovani imaju mogučnst da vide šta se dešava u Armenišu. U završnoj fazi izrade je još jedan sajt sa našim ponudama za provod u prirodi.
Od kada su bizoni stigli u Armeniš meštani su se organizovali u lokalnu asocijaciju ,,Magura zimbrilor Armeniš’’ koja pružaja agroturističke usluge, naglašava Matej Mikulesku: ,,Imamo nekoliko projekata. Infrastrukturni projekat koji se realizuje u saradnji sa gradskom skupštinom Armeniša predvidja izgradnju zelenih kučica za smeštaj turista. Želimo takodje da napravimo mesnu kuhinju sa zdravom hranom, voćem i povrem suvim voćem, dzjemovima. Projetat repopulacije bizona u divljini postoji i u Prirodnom parku Vanatori Njamc, jedinom mestu u Evropi sa slobodnim i poluslobodnim bizonima.
