Dunavske i crnomorske jesetre (29.11.2019)
Preko 120 stručnjaka iz 22 države, predstavnici 59 evropskih institucija učestvovalo je u rumunskom gradu Galaci na Medjunarodnoj konferenciji pod imenom ,,konzervacija dunavskih jesetri-izazov ili breme?.Na najvećoj organizovanoj konferenciji posvečenoj jesetri u poslednjih 30 godina u Rumuniji učesnici su usvojili mere za konzervaciju i oporavak divljih populacija jesetri.
România Internațional, 29.11.2019, 09:39
Jesetra je bila duži period veoma važna za rumunsku i bugarsku ekonomiju, a lov na jesetre doprineo razvoju mesnih zajednica. Postoje istorijski dokumenti o lovu ne jesetre u Dunavu, kaže Tudor Jonesku, direktor Centra za istraživanje i razvoj jesetri, vodenih staništa i biodiverziteta: ,,Turska istoričarka Elvila Čelebi boravila je u bugarskom gradu Silistra gde je konstatovala da je samo u jednom danu ulovljeno 80 velikih kečiga sa ikrama koje su poslate u Istambul. Italijanski kaludjer Nikolo Barsi je negde oko 1640. godine napisao da je grad Galaci veoma lepo mesto na obali Dunava gde se mogu kupiti kečige, kavijar, jesetre i šarani. Iz Carigrada i cele Evrope dolazili su brodovi sa svilom i vračali se sa kavijarom. Krajem XX veka Kralj Karol je imenovao Grigorea Antipu za promotera i lidera državnih ribara. On je 1896. godine doneo i prvi Zakon o ribolovu koji je predvideo periode lovostaja na jesetre, sa napomenom da je u poslednjim godinama smanjen broj ove riblje vrste. Od pre 120 godina upozoreno je na smanjenje populacije jesetri u Dunavu iCrnom Moru. Izmedju 1903. i 1914. godine u zoni grada Sfantu Gjorge ulovljeno je 19.570 jesetri, a 2003-2004 u celoj Rumuniji 28 primeraka ove vrste. 1903-1904. godine ulovljeno je u Rumuniji 4250 jesetri, a samo jedan vek kasnije 153.
U vreme Dačana na dnu Dunava postavljale su se ograde od pruća i balvana. Ribari su verovali da se jesetre love samo po oluji, sa specijalnim priborom. Zbog brzine sa kojom se jesetre kreću, od oko 70 km na sat, na dnu reke postavljali su se drveni stubovi sa kandjama, da bi se jesetre mogle loviti i na dubini od 50 metara. Najveća kečiga ulovljena je 1890. godine u blizini dunavskog rukavca Sfantu Gjorge , imala je 886 kg i 127 kilograma kavijara. U medjuratnom periodu Rumunija i Bugarska su bili najveći izvoznici kavijara od divljih jesetri iz Crnog mora. Tudor Jonesku dodaje: ,,Praktično glavni metod pomoću kojeg su lovili ribari bile ograde postavljene na dnu reke koje su zaustavljale jesetre na putu mrešćenja, negde u zoni Djerdapa. U Kraljevini Rumunije ribarski metodi su se promenili. U zoni Sfantu Gjorge došli su Ukrajinci i Rusi sa Dona sa novim tehnikama.. Početkom XX veka organozovana je ribarnica u Galaciju i prvi rashladni uredjaj. Praktično Galaci je postao glavno riblje tržište Rumunije. Ribe ulovljene u zoni Sulina, Kilija i u Dunavu prodavale su se u Galaciju gde je otvorena riblja berza. U tom trenutku u Rumuniji je ulovljeno oko 40 tona svih vrsta jesetri i oko 17 tona kavijara. U to vreme kilogram kavijara vredeo je 2,3 grama zlata, a posle 100 godina 1kg vredi 97 grama zlata.
Iako su jesetre zaštićene Konvencijom o medjunarodnoj trgovini divljim zivotinjama i biljem,one se nalaze ipak na spisku ugroženih vrsta. Nezakoniti ribolov, uklavnom za kavijar- predstavlja najveću pretnju po dunavske jesetre. Najveće opadanje polpulacije jesetri počelo je nakon 1972. godine kada je izgradjena brana na Djerdapu koja je blokirala migraciju jesetri i smanjila staništa. Ekspert Tudor Jonesku tvrdi da se uporkos uloženim naporima na repopulaciji Dunava jesetrama ne može govoriti o oporavku, jer se prvobitno stanište ove ribe ne moze povartiti: ,,Kečige su se mrestile pre više od 300 godina i u Bavarskoj, na 2300 kilometru, gde su ulovljene kecige iz Crnom mora. Izgradnjom Djerdapa praktično je blokiran migracioni put tako da jesetre nisu mogle da stignu dalje od 856 kilometra na Dunavu. Ovo znači da je uništeno oko 60% migracionog puta. Ali pored blokade migracionih puteva, ove brane su negativno uticale na mrešćenje jesetri. Poznato je da je zona Djerdapa bila najbolja za mrešćenje.
Zbog dramatičnog opadanja populacije jesetri u poslednjim vekovima, stručnjaci podunavskih i crnomorskih zemalja kao i vanevrospki eksperti doneli su odluku o implementaciji zajedničke strategije korzervacije i oporavka divljih populacija jesetri na Medjunarodnoj konferenciji u Galaciju. Učesnici su potpisali Deklaraciju iz Galacija koja predvidja mere za spasavanje populacija ovih najstarijih vrsta riba na jugoistoku Evrope, jedinom mestu u kojem se još mogu videti ove riblje vrste. Dokument predvidja osnivanje farmi jesetri, monitoring riba i duže periode lovostaja, jer ovaj poslednji ističe 2020. godine.
