Zaštita jesetri u Dunavskom bazenu (31.05.2019)
România Internațional, 31.05.2019, 12:00
U Dunavu i Crnom moru živi najvažnija populacija divljih jesetri na svetu. Nažalost u poslednjim decenijama ove prastare ribe su se suočavale sa dramatičnim smanjenjem broja zbog ljudskih brana. Brane i hidrocentrale su presekle prirodne zone ove riblje vrste. Pored toga, ribolov, zagadjenje i uništavanje staništa doprineli su debalansu morskog ekosistema. Od ukupno 6 vrsta jesetri, ostale su samo četiri: moruna, kečiga, pastruga i dunavska jesetra, sve se nalaze na Crvenoj listi Medjunarodne unije za očuvanje prirode. Lov na jesetre je u Rumuniji prvi put zabrabnjen 2006. godine na 10 godina, a 2016. produžen još 5 godina. Da bi Svetski fond za zaštitu životinja, WWF Rumunija, dao značajan doprinos zaštiti jesetri pokrenuo je više projekata sa ciljem da se zabrani prekomerni rbolov, glavna neposredna pretnja opstanku poslednjih divljih populacija jesetri u Dunavu. Stručnjaci ove organizacije tvrde medjutim da je potrebno više od toga. Potrebna je evropska saradnja kako bi ribari imali veće prihode iz alternativnih izvora i istovremeno bili uključeni u aktivnosti očuvanja staništa i najvažnijih migrackih puteva. U Rumuniji je zabranjen komercijalni lov na ovu vrstu ribe, kao i prodaja mesa i kavijara divljih dunavskih jesetri, kaže Kristina Munteanu, nacionalni menadžer projekta WWF Rumunija:,, Jesetre su i dalje ugrožene. Nije nam poznat broj jesetri u Dunavu i Crnom Moru, jer su ovi nadzorni metodi dosta skupi i predpostavljaju dosta vremena. Ali iz delimičnih nadzora znamo da broj jesetri ne može opravdati komercijalni ribolov. Zabrana lova na jesetre produžava se do aprila 2021. godine, kada će se verivatno doneti i odluka zasnovana na najnovijim naučnim podacima.
Svetski fond za zaštitu divljih životinja WWF Rumunija saradjuje sa Svetskim društvom za zaštitu jesetri, globalnom istraživačkom mrežom, sa kojom je napravljen panevropski akcioni plan za uzgoj ove vrste riba. Svetska konvencija iz Berna je usvojila plan krajem prošle godine i ovaj će poslužiti kao okvir svim evropskim državama u kojima žive jesetre. Prošle godine Nemačka, Austrija, Slovačka, Slovenija, Madjarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Ukrajina pokrenule su projekat u trajanju od tri godine sa ciljem da se zaštite ribe selice kojima preti nestanak u Dunavskom bazenu. Kristina Munteanu objašnjava: ,,Ovaj projekat finansira Evropska unija preko Transnacionalnog dunavskog programa. Prokjekat je lansiran prošle godine u junu. Cilj projekta je identifikovanje zajedničkih metodologija za utvrdjivanje staništa jesetri pomoću kojih se mogu osnivati akvakulturne farme koje bi repopulisale Dunav i Crno more mladjem jesetri. Na bazi analiza imaćemo preporuke u vezi sa načinom zaštite ove riblje vrste, navigacijom, planovima vadjenje šljunka i peska iz Dunava i drugim projektima na Dunavu. U ovaj projekat uključeno je 10 država koje su grupisane na radne pakete. U zavisnosti od iskustva, svaki partner uključen je u jedan ili dva radna paketa. Jedan radni paket je posvećen identifikaciji staništa, drugi konzervaciji, ostali svim kavakulturnim farmama koje se bave repopulacijom mladji, zatim politikama i bankom podataka sa svim raspoloživim podacima. Iako je projekat sada u početnoj fazi postignuti su pojedini rezutati u analizi postojećih politika. a sada se radi na izveštaju o ovim politikama.
U okviru ovog projekta 18. aprila u rumunskom gradu Isakča odvijala se repopulacija mladjem jesetri:,, Ovaj dogadjaj ima pre svega demonstrativni karakter. Dunav je repopulisan sa oko 1500 markiranih mladih jesetri kako bi se ustanovilo kako se ponašaju na putu od Dunava do Crnog mora i koliko će ostati na staništama u kojima se hrane. Repopulacije se predvidjaju i u Madjarskoj, ali sa manjim brojem mladih jesetri. Ove repopulacije ponoviće se i sledeće godine.
U Rumuniji postoje specijaliziovanje farme za uzgoj i reprodukciju jesetri. Jedan kg. Mesa ove riblje vrste košta oko 9,5 evra, a 100 grama kavijara od 127 do 212 evra.
