Prolećna migracija ptica (30.03.2018)

Rumunija ima bogat ptičji svet jer ovde postoje skoro idealnni uslovi za gneždjenje i ishranu. Od ukupnog broja ptičijih vrsta na teritoriji Rumunije, 100 vrsta su stanarica, 150 selice ali postoje i ptice koje provode zimu kod nas, tranzituju a ponekad ovde i zalutaju. Na 5 mesta u Rumuniji koncentrišu se dnevne ptice grabljivice. Ptice selice,koje zaobilaze Karpate i Crno More, treba da prelete Dobrodju, pravi koridor za migraciju. Planine Mačin su najpogodnije mesto za migraciju ptica iz Evrope. Ovuda migrira oko 10 000 ptica grabljivica i oko 20 000 belih roda. Dolina reke Prut je druga vlažna zona od posebnog značaja za ptičiji svet iz Rumunije i jugoistočne Evrope. U dolini reke Prut nalaze se najvažniji migrantski koridori. Ovde se mnoge ptice hrane ili gnezde. Ovidiju Bufnila nadležan za odnose sa javnošću Rumunskog ornitološkog društva kaže: ,,Imamo oko 400 vrsta ptica sedelica i ptica koje u prolece migriraju iz Rumunije gde su provele zimu ( guske i zimski labud). Prvu pticu koju smo ovg proleća videli na nebu bila je crna roda koja je ovde sletela na putu ka severu. Došle su zatim bele rode koje su primećene na nebu Bukurešta 7.marta. 8. marta moje kolege videle su pravog vesnika proleća, pupavca, u blizini grada Kalaraši. Ovde su vidjena i velika jata roda u traznitu kao i 200 ždralova koji su se hranili negde u Dobrodji, pored naselja Histrija. Najvažniji vesnik proleća je kašikar, karakteristična vrsta za vlažne zone, vidjen je ne u Delti Dunava već u Moldaviji, u blizini grada Jaši. Došle su zatim nama poznate vrste, ali najaći migratorski talas bio je u vreme kada je u Rumuniji padala ledna kiša. Rode su uspele da slete i ukone led sa krila i da se odmore, ali najveće pobleme imale su ptice koje se hrane insektima. Mnoge nisu izdržale, druge su nastavile migraciju. Migracija se završava kada ćemo imati priliku da vidimo i poslednje vesnike proleća. Mislim pre sveg na kukavicu i pčelarice, koje stižu ovde krajem aprila ili početkom maja.

România Internațional, 30.03.2018, 10:14

Rumunija ima bogat ptičji svet jer ovde postoje skoro idealnni uslovi za gneždjenje i ishranu. Od ukupnog broja ptičijih vrsta na teritoriji Rumunije, 100 vrsta su stanarica, 150 selice ali postoje i ptice koje provode zimu kod nas, tranzituju a ponekad ovde i zalutaju. Na 5 mesta u Rumuniji koncentrišu se dnevne ptice grabljivice. Ptice selice,koje zaobilaze Karpate i Crno More, treba da prelete Dobrodju, pravi koridor za migraciju. Planine Mačin su najpogodnije mesto za migraciju ptica iz Evrope. Ovuda migrira oko 10 000 ptica grabljivica i oko 20 000 belih roda. Dolina reke Prut je druga vlažna zona od posebnog značaja za ptičiji svet iz Rumunije i jugoistočne Evrope. U dolini reke Prut nalaze se najvažniji migrantski koridori. Ovde se mnoge ptice hrane ili gnezde. Ovidiju Bufnila nadležan za odnose sa javnošću Rumunskog ornitološkog društva kaže: ,,Imamo oko 400 vrsta ptica sedelica i ptica koje u prolece migriraju iz Rumunije gde su provele zimu ( guske i zimski labud). Prvu pticu koju smo ovg proleća videli na nebu bila je crna roda koja je ovde sletela na putu ka severu. Došle su zatim bele rode koje su primećene na nebu Bukurešta 7.marta. 8. marta moje kolege videle su pravog vesnika proleća, pupavca, u blizini grada Kalaraši. Ovde su vidjena i velika jata roda u traznitu kao i 200 ždralova koji su se hranili negde u Dobrodji, pored naselja Histrija. Najvažniji vesnik proleća je kašikar, karakteristična vrsta za vlažne zone, vidjen je ne u Delti Dunava već u Moldaviji, u blizini grada Jaši. Došle su zatim nama poznate vrste, ali najaći migratorski talas bio je u vreme kada je u Rumuniji padala ledna kiša. Rode su uspele da slete i ukone led sa krila i da se odmore, ali najveće pobleme imale su ptice koje se hrane insektima. Mnoge nisu izdržale, druge su nastavile migraciju. Migracija se završava kada ćemo imati priliku da vidimo i poslednje vesnike proleća. Mislim pre sveg na kukavicu i pčelarice, koje stižu ovde krajem aprila ili početkom maja.

Za naučnike je veoma važan način na koji se ptice orijentišu u letu. Iako postoje mnoge teorije, opšteprihvaćena je ideja da način migracije varira od jedne do druge vrste. Dokazano je da se mnoge ptice orijentišu prema suncu i zvezdama. Druge nasledjuju kapacitet orijentacije od roditelčja kako bi mogle da stignu u zone u koje će provoditi zimu. Mlade ptice slede roditelje ( bela roda). Posle prve migracije ptice pamte rutu kojom treba leteti u narednim migracijama.

U vreme kada je broj ptica selica i stanarica u opadanju u Evropi, Evropska unija je usvojila politike u cilju zaustavljanja smanjenja broja ptica i preduzimanja mera zaštite ptičijih staništa. Direktiva ,,Ptice unije’’ bio je prvi zakon o zaštiti prirode donet sa ciljem da se zaustavi opadanje broja ugroženih vrsta kašikara, orlova belorepana i španskog krstaša. Kod nas farmeri primaju subvencije za zaštitu pojedinih ptičijih vrsta, na primer za orla kliktaša. U Rumuniji žive oko 2300 parova,sto predstavlja 10% svetske i 22% evropske populacije. Veliki broj orlova kliktaša je rezultat bogate prirode i priateljske poljoprivrede prema prirodi. Ovidiju Bufnila ističe: ,, Mere koje smo mi i naši partneri predložili usmerene su na pomoć poljoprivrednicima ali i zivtinjskom svetu Rumunije. Mislim ovde na orla kliktaša koji se gnezdi u našim zonama sa bogatim resursima hrane. Kada poljoprivrednik primenjuje ove mere agrosredine, treba da poštuje pojedine propise i da pomogne vrstama za koje prima subvencije.

Druga mera se odnosi na zaštitu guske crvenovoljke, vrste koja je na spisku ugroženih. Zastićena je Medjunarodnom konvencijom o konzervaciji divljeg života i evropskih staništa. U Rumuniji pojavljuje se krajem oktobra pa sve do marta:,, Guski crvenovoljki kada stiže kod nas, potrebna su joj kukuruzna zrna, zatim psenična i kasnije zrna uljane repice. Za zaštitu ove vrste rumunski farmeri primaju više desetina miliona evra. Ovi fondovi se izdvajaju samo na arealu guske crvenovoljke, u Baraganu i Dobrodji.

Ornitološko društvo Rumunije sprvodi nekoliko programa zaštite ptica i suzbijanja lova na ptice pevačice. ,, Rumuniji rastu krila je projekat koji predvidja da ornitolozi i dobrovoljci svakog proleća postavljaju veštacka gnezda u bukureštanskim parkovima i u desetak drugih gradova. Drugi projekat odnosi se na zaštitu i konzervaciju jedne od najugroženijih vrsta, stepskog orla. Za povoljne uslove za gneždjenje postavljena su veštacka gnezda na visokonaponskim stubovima. Od ukupno 50 parova u Evropi, skoro pola žive u Madjarskoj i Slovačkoj.