Aplikacije za zaštitu planinskih reka (23.02.2018)
Zabrinuti zbog negativnih efekata izgradnje mikrohidrocentrala na ekosistem planinskih reka, ekologisti dolaze sa novim predlogom. Radi se o interaktivnoj, besplatnoj mapi i aplikaciji pomoću koje svi ljubitelji prirode mogu dati doprinos zaštiti pogodjenih reka izgradnjom hidrocentrala. Ovaj instrument je delo ekološke organizacije, Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja(WWF Rumunija), i kompanije ESRI Rumunija koje upozoravaju da ova uredjivanja reka uništavaju vredne i jedinstvene planinske ekosisteme. Presušuju se skoro u potpunosti reke i uništavaju životinje, a nekadašnje zelene doline preplavljene su ostacima gradjevinskog materijala. Jer su od pre nekoliko godina finansirane evropskim novcem, a profit je dosta velik zbog zelenih serifikata. Dijana Kosmoju, nacionalni koordinator javnih politika WWF Rumunija ističe: ,,Odlukom o realizaciji ove interaktivne mape želeli smo da pokažemo efekte hidroenergetskih objekata, posebno na reke sa izuetno ekološkim vrednostima. Do sada nismo imali ovakav instrument, istina dosta je komplikovan kada se radi o podacima ali lako upotrebljiv. On pokriva ove hidrocentrale sa zastićenim prirodnim zonama i istovremeno evidencira one sektore reka koje su ekološki veoma vredne. Retke su reke koje su ostale neoštecene gradnjom hidrocentrala i drugim vrstama uredjenja voda. Ne treba da zaboravimo da pred hidroloskih uredjenja postoje i hidrotehnička uredjenja koja ekološki pogadjaju reke, prekidaju konektivitet,udaljuju taloge i sprečavaju migraciju riba.
România Internațional, 23.02.2018, 08:47
Zabrinuti zbog negativnih efekata izgradnje mikrohidrocentrala na ekosistem planinskih reka, ekologisti dolaze sa novim predlogom. Radi se o interaktivnoj, besplatnoj mapi i aplikaciji pomoću koje svi ljubitelji prirode mogu dati doprinos zaštiti pogodjenih reka izgradnjom hidrocentrala. Ovaj instrument je delo ekološke organizacije, Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja(WWF Rumunija), i kompanije ESRI Rumunija koje upozoravaju da ova uredjivanja reka uništavaju vredne i jedinstvene planinske ekosisteme. Presušuju se skoro u potpunosti reke i uništavaju životinje, a nekadašnje zelene doline preplavljene su ostacima gradjevinskog materijala. Jer su od pre nekoliko godina finansirane evropskim novcem, a profit je dosta velik zbog zelenih serifikata. Dijana Kosmoju, nacionalni koordinator javnih politika WWF Rumunija ističe: ,,Odlukom o realizaciji ove interaktivne mape želeli smo da pokažemo efekte hidroenergetskih objekata, posebno na reke sa izuetno ekološkim vrednostima. Do sada nismo imali ovakav instrument, istina dosta je komplikovan kada se radi o podacima ali lako upotrebljiv. On pokriva ove hidrocentrale sa zastićenim prirodnim zonama i istovremeno evidencira one sektore reka koje su ekološki veoma vredne. Retke su reke koje su ostale neoštecene gradnjom hidrocentrala i drugim vrstama uredjenja voda. Ne treba da zaboravimo da pred hidroloskih uredjenja postoje i hidrotehnička uredjenja koja ekološki pogadjaju reke, prekidaju konektivitet,udaljuju taloge i sprečavaju migraciju riba.
Dijana Kosmoju dodaje: ,,Praktično uz pomoć ove mape ljubitelji prirode, nevladine organizacije i svi zainteresovani za ovakve investicije u Rumuniji mogu se informisati u vezi sa plasmanom hidrocentrala u odnosu na zaštićene prirodne zone i ekološki vredne reke. Istovremeno ljubitelji prirode, nevladine organizacije mogu doprinositi zaštiti reka neposrednim informacijama sa lista mesta. Jednostavni klik na mapi pruža informacije o nekoj hidrocentrali, nejnom kapacitetu i datumu stavljanja u pogon. Ako nas interesuje odredjena reka, možemo da tražimo postojeća uredjenja. Možemo da tražimo sve šta nas interesuje ako nas zaista interesuje uredjenja reka u nekoj županiji ili informacije o investitoru. Ljudi koji žive u blizini hidriocentrala ili oni koji su u prolazu, istrazivaci, ribari ili turisti mogu otvoriti ovu mapu na telefonu i pomoću jedne aplikacije postaviti informacije na našoj mapi. Ove informacije filtrira WWF Rumunija i objavljuje ako su tačne.
O Hidroenergetskom projetu u Nacionalnom parku Klanac reke Žiu, koji će preuzeti skoro 85% količione vode ove reke govorilo se naširoko. I investitor i vlasti su ignorisali evropske propise. Nažalost postoje mnogi projekti čak i u zaštićenim zonama koje treba zaustaviti po svaku cenu, upozoravaju ekologisti: ,,Postoje na stotine rečnih uredjenja koja decenijama guše reke. Na našoj mapi nedostaje oko 100 hidrocentrala jer nemamo jos informacije, radi se o starim infrastrukturama koje ne proizvode više struju ali blokirasju reke i ugrožavaju biljni i životinski svet. Broj ovih struktura i nije toliko relevantan već probleme stvara njihov plasman. Na mapi možete videti da baš tamo gde postoji visoki ekološki potencijal, pre svega u blizini planinskih vrhova, tamo je i energetski potencijal, jer ovde postoji veliki pad vode i takodje i vekiki interes,,
Sa ovom vrstom problema suočajaju se i druge zemlje istočne Evrope. Reku Dravu u Hrvatskoj, koja je veoma lepa pritoka Dunava I deo mreže Natura 2000 ugrozavaju dve velike hidrocentrale. Isti problem nailazimo i u Slovačkoj na reci Horn, kojoj preti izgradnja hidrocentrale, iako je srednji deo reke od nedavno uvrsten u mrežu Natura 2000 sa ciljem da se poboljša konzervacija ribljih vrsta.
